„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ: Нова судска мрежа од 1. децембра

Закон о седиштима и подручјима судова усаглашен је са Бриселским споразумом и наћи ће се пред посланицима на првом редовном заседању Народне скупштине, рекао је јуче за „Политику” Данило Николић, државни секретар Министарства правде и државне управе.

Проблем статуса судова на северу Косова кочио је примену измена овог закона, који враћа основне судове у мање градове, али је договорено, како сазнајемо, да статус судова и тужилаштава на Косову буде уређен посебним законом, тако да се мрежа судова у Србији може коначно успоставити. Да подсетимо, било је планирано да се нови судови оснују у јулу, али је тај посао одложен јер је на мапи судске мреже био уцртан и суд у Косовској Митровици.

– Сада је законски текст усаглашен са Бриселским споразумом, очекујемо да измене буду усвојене у октобру на седници скупштине и планирамо да нова судска мрежа буде успостављена већ од 1. децембра. Судије које из седишта садашњих судова буду распоређене у нове судове у мањим местима лако ће се организовати и преселити своје предмете у судске зграде. Селидба неће дуго трајати, па ће од 1. јануара правосуђе нормално функционисати у новој мрежи – објаснио је Данило Николић.

Очекује се да у октобру буду усвојене измене комплетног сета правосудних закона, али и да коначно, после три и по године, буду именовани председници судова, тако да правосуђе више не буде у „в.д. стању”. Најпре ће бити именовани председници највиших судова, а касније и први људи у новим основним судовима.

У новој мрежи требало би да ради око 70 основних судова и до 20 судских јединица, а сада имамо само 34 основна суда и чак 103 судске јединице. Судови ће бити враћени у Бачку Паланку, Врбас, Бечеј, Руму, Шид, Стару Пазову, Сенту, Бачку Тополу, Апатин, Аранђеловац, Тополу, Горњи Милановац, Ивањицу, Бајину Башту, Пожегу, Рашку, Тутин, Сјеницу, Александровац, Трстеник, Деспотовац, Параћин, Алексинац, Бор, Књажевац, Димитровград, Куршумлију, Бујановац, Владичин Хан и још неколико мањих градова.

Број виших судова остаје непромењен, а четири апелациона суда имаће нешто другачије распоређену месну надлежност.

Селидбе ће, према проценама, трајати само неколико дана, а мало дуже на подручју Београда, где је планирано оснивање Трећег основног суда, као и судова у Младеновцу, Лазаревцу и Обреновцу.

Сви судови примењиваће од 1. октобра нови Законик о кривичном поступку за сва кривична дела, па је и јуче на семинару кривичара на Златибору био велики број судија, тужилаца и адвоката који су желели да чују што више детаља о изменама у кривичном поступку. Законик се мора примењивати, иако је у многим решењима лош, поновили су учесници семинара.

Privatni izvršitelji dužnike koštaju najmanje 2.500 dinara

Izvršilac Dragana Stojkov rekla je da su dosadašnjoj praksi njena iskustva u radu sa građanima pozitivna, da većina vrlo savesno reaguje na njihove zaključke tako što se javlja izvršitelju i u dogovoru sa njim pokušava da nađe način da se obaveze izmire.

- Međutim, često se dešava da bude revolta i pitanja "zašto smo baš ažurni kad su u pitanju naplate komunalnih potraživanja od građana, a ne u odnosu na dugove koje ima država ima po osnovu presuda - navela je Stojkov.

- Postupak izvršenja je potpuno isti i nema nikavih pogodnosti ili privilegija ako je dužnik država ili neko drugo privredno društvo  - tvrdi Stojkov.

Pored neizmirenih dugova za infostan, struju, grejanje... veliki broj predmeta stiže i od mobilnih operatera i parking servisa.

Predsednik Komore izvršitelja Mihajlo Dragović rekao je da je u kancelarijama izvršitelja najviše predmeta za naplatu komunalnih potraživanja kao što je info stan, jer su ona sada u isljučivo u njihovoj nadležnosti, odnosno sud se više njima ne bavi.

- Ti predmeti se broje desetinama hiljada, a njihov broj se menja iz dana u dan, kako poveriocima dođe na red da podnose predloge za izvršenje - naveo je on.
 

To su, kako je naveo, potraživanja banaka kod nevraćenih kredita pa se pristupa prodaji bilo pokretnih bilo nepokretnih stvari, od kojih se neke procenjuju i na milionske iznose u evrima.

Kao poverioci izvršiteljima se obraćaju i razna privredna društva, preduzetnici, građani koji imaju ili presude u svoju korist ili obezbeđenje u smislu hipoteka ili ručnih zaloga, navela je Stojkov.
 

Postoje dva koraka u tom procesu, kaže ona  - poverioci moraju da se najpre obrate sudu koji dozvoljava izvršenje, a izvršitelji rešenje sprovode.
 

Stojkov je istakla da građani dolaskom u kancelariju izvršitelja mogu da reše najveći broj svojih problema dogovorom sa izvršiteljem.

Dragović je napomenuo da je u nekoliko navrata bilo asistencija policije prilikom ulaženja u posed, ali da je to situacija sa kojom se susretao ranije i sud.
 

- Nije bilo većih problema, mada je naravno bilo otpora. Oni su rešeni uz asistenciju policije - rekao je predsednik Komore izvršitelja, koji postupaju 14 meseci.

On nije mogao da govori o statističkim podacima broja rešenih predmeta, navodeći da će oni biti poznati na kraju kalendarske godine, ali je ukazao da je efikasnost sigurno prepoznatljiva.

- Sud nije koristio sva sredstva koja je mogao u postupku izvršenja što govori da je efikasnost sada na većem nivou. Izršitelji se trude i motivisani su da na što brži način dođe do naplate potraživanja - rekao je Dragović.
 

Pomoćnik ministra pravde i državne uprave Ljiljana Blagojević kaže da za sada nijedna nepravilnost nije utvrđena na terenu, što ne znači da ih možda neće biti.

On je ukazala da državni službenici iz Odeljenja pravosudnih profesija tog ministarstva kontrolu vrše tako što izlaskom na teren proveravaju dokumentaciju koju privatrni izvršitelji vode, kakvim uslovima rade, na koji način čuvaju poverene im predmete i sve drugo što je vezano za zakonitost rada izvršitelja.

Do sada su zaposleni u mininistarstvu išli u Vranje, Leskovac, Niš a uskoro će ići u Novi SAd, kao i Beograd.

Veliki je broj pritužbi građana, priznaje ona, ali to ne mora da znači da je i veliki broj propusta u radu, jer će se to tek ustanovit na terenu.
 

Blagojević je ukazala da inicijativu za pokretanje postupka nadzora može podneti stranka koja je nezadovoljna isto tako i sud, ministarsrstvo...a ukoliko se utvrde nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja moguće je protiv njih pokrenuti disciplinski postupak ili čak krivični.

• U Srbiji trenutno ima 110 profesionalnih izvršitelja, a po zakonu je predviđeno da na 25.000 stanovnika treba da postoji jedan izvršitelj odnosno ukupno 334. Konkrurs za nove izvršitelje je u toku.

• Nadzor njihovog rada vrši Ministarstvo pravde i državne uprave i Komora izvršitelja, a svaki izvršitelj kontroliše svoje zaposlene i pomoćnike, a za eventualnu štetu nanetu stranci odgovara  svojom imovinom.

Milojević kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda

 Milojević od februara ove godine obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Skupština Srbije na pet godina i ne može ponovo biti biran na tu funkciju.

Milojević je ostao bez sudijske funkcije tokom reizbora 2009. godine, a sudija je ponovo postao u oktobru 2012.

Kako su mediji pisali, Milojević nije prošao reizbor, zato što je,kao predsednik veća tadašnjeg Vrhovnog suda Srbije, pustio na slobodu grupu biznismena optuženih za milionske malverzacije, među kojima i Slavišu Purića kome se pripisuje uništavanje na desetine državnih firmi.

Mediji su pisali i da je Milojević jedan od odgovornih za zastarevanje slučaja u kojm je za pedofiliju bio osumnjičen monah Ilarion.

Na dnevnom redu sednice parlamenta su i predlozi o izboru predsednika Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda, Višeg prekršajnog suda, kao i predsednike apelacionih sudova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.

Za predsednika Apelacionog suda u Beogradu predložen je Duško Milenković, za predsednika Apelacionog suda u Nišu Dragan Jocić, a za predsednicu Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravka Damjanović.

Miroslav Nikolić predložen je za predsednika Privrednog apelacionog suda, Zoran Pašalić za predsednika Višeg prekršajeng suda, a Jelana Ivanović za predsednicu Upravnog suda.

Да ли је Србија спремна за тужилачку истрагу

Општа примена тужилачке истраге у Србији ће почети 1. октобра. Предност тужилачке истраге у односу на судску је већа ефикасност у околностима у којима највећи део доказа прикупља полиција, али нове одредбе Законика о кривичном поступку, које од јануара прошле године већ примењују специјализована тужилаштва за организовани криминал и ратне злочине, прете да окривљене доведу у неравноправан положај.

Према новим одредбама ЗКП, које ће сада примењивати судови и тужилаштва опште надлежности, јавни тужилац руководи предистражним поступком, а истрага се покреће наредбом надлежног јавног тужиоца. Осумњичени и његов бранилац могу самостално прикупљати доказе и материјал у корист одбране.

Према мишљењу адвоката Зденка Томановића, сасвим добра идеја о тужилачкој истрази, кроз веома лош законски текст, претворена је у противника правичног и фер поступка. Он сматра да Србија за ту идеју није спремна.

„Пракса тужилачке истраге коју имамо у Специјалном тужилаштву показала је да је законик само створио привид једнакости странака у поступку. Истражни судија је постао потпуно пасиван и више нико, ни судија ни тужилац, није одговоран за ваљаност прибављених доказа, за њихову правну вредност, а на крају ни за истину. Одбрана нема право жалбе на одлуку тужиоца да води истрагу, не постоји контрола суда током истраге, о притвору одлучује суд који уопште нема целокупан тужилачки предмет и не води истрагу. И коначно, апсолутно не постоји једнакост страна у поступку.”

Према новом концепту кривичног поступка, странке ће саме изводити доказе, док суд у то може, али и не мора да се меша. Новим законом, улога суда, односно судије за претходни поступак, у току истраге сведена је на овлашћења да одлучује о жалбама осумњичених у погледу доказа које изводи јавни тужилац.

Ако јавни тужилац не прихвати неки доказни предлог одбране, о том предлогу на захтев одбране одлучује судија за претходни поступак.

Докази које прикупи тужилац морају бити потврђени пред судом. То се чини приликом потврђивања оптужнице. Уколико суд сматра да не постоје докази и да нема места кривичном гоњењу, неће прихватити оптужницу.

У досадашњој примени новог ЗКП, по оцени Томановића, то је изгледало другачије.

„Тужилаштво настоји да не изводи доказе који иду одбрани у корист, а неретко обесмишљава могућност одбране да затражи заштиту од стране суда, јер  тужилаштво каткад прво заврши истрагу и подигне оптужницу, а тек онда обавести одбрану да неће да прихвати доказне предлоге одбране. Тиме тужилаштво жели да докази које је оно извело буду исте правне јачине као они које суд изводи. Тужилачка истрага не решава проблем спорости и неефикасности и додатно у сложеним предметима оптерећује поступак и чини суђење дужим и скупљим. То је добро начело које смо ми успели да упропастимо и кроз закон и у пракси.

Једна од специфичности тужилачке истраге је могућност посебне истраге коју води одбрана. Осумњичени и његов бранилац могу прикупљати доказе испитивањем сведока или преузимањем предмета или доказа од оних који их поседују.

Ова одредба ће погодовати осумњиченима са дубљим џепом, нарко-босовима и тајкунима,  јер ће моћи да унајмљују детективе и плаћају услуге скупих адвоката. Окривљени са скромнијим примањима биће у неравноправном положају у односу на њих.

Одбрана по службеној дужности, када окривљеном суд додељује браниоца, резервисана је само за тежа кривична дела, тако да ће „равноправни такмац” јавном тужиоцу, са богатим правничким искуством, бити неуки, а често и полуписмени окривљени, без новца за адвоката. То значи да ће окривљени имати на располагању само формално иста правна „оружја” као и тужилац.

Насупрот томе, имућнији окривљени имаће на располагању врхунски адвокатски тим, па би могли да доминирају над неким јавним тужиоцима у доказном „двобоју”. У оба случаја суд остаје пасиван, јер више нема обавезу да трага за истином.

Модел тужилачке истраге настао је у америчком правном систему. Најбитнија начела оваквог поступка су, према ставовима Америчког удружења правника, да тужилац мора бити непристрастан у току истраге и да мора да разуме и настоји да избегне могуће негативне ефекте.

Приликом избора доказних техника, тужилац треба да се руководи начелом пропорционалности, јер није свака истражна техника погодна у сваком случају. Тужиочева вештина и етика, према тим начелима, неодвојиви су једно од другог.

Огромна улога тужиоца у оваквом виду истраге инспирисала је Роберта Х. Џексона, америчког државног тужиоца из средине XX века да напише:

„Тужилац има већу контролу над животом, слободом и угледом него било која друга особа у Америци”. Због тога је важно да постоје утемељена начела, али и предуслов који се у Америци подразумева, али не и у другим земљама – да тужилаштво буде независно од извршне власти.

Gotova lista budućih šefova sudova

Za predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS), koji će obavljati i funkciju predsednika Visokog saveta sudstva, predložen je Dragomir Milojević, sadašnji v.f. predsednika VKS-a i VSS-a.

Parlamentu je predloženo da Duško Milenković bude predsednik Apelacionog suda u Beogradu, Dubravka Damjanović predsednica Apelacionog suda u Kragujevcu, a Dragan Jocić prvi čovek niškog Apelacionog suda.

Ukoliko parlament prihvati predlog VSS-a, Jelena Ivanović će biti na čelu Upravnog suda, Zoran Pašalić će rukovoditi Višim sudom za prekršaje, a Miroslav Nikolić Privrednim apelacionim sudom.

Pošto se na konkurs za predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu nije prijavio nijedan kandidat, ovaj posao će do popune upražnjenog mesta obavljati sadašnji vršilac funkcije predsednika Novica Peković.

Kako “Blic” saznaje, konkurs za predsednike ostalih redovnih sudova u republici biće najverovatnije raspisan u septembru.

Има лека за старе судске предмете

Основни судови у Србији имају 190.000 предмета старијих од десет година и 540.000 предмета који су у раду од пет до десет година. То је, према одлуци Европског суда за људска права, превише дуг временски период који представља јасно кршење права грађана на суђење у разумном року.

Стручњаци Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) јуче су у Високом савету судства представили нацрт националног плана за смањење броја старих предмета, који је намењен свим судовима у Србији. Они сматрају да се овом проблему мора приступити на националном нивоу како би се унапредио квалитет правде доступне грађанима Србије.

Национални план за смањење броја старих предмета пратиће временске одреднице Националне стратегије за реформу правосуђа, а циљ плана је да се за пет година број старих предмета смањи за 80 одсто.

Пажња ће бити усмерена најпре на основне судове, јер се већина судских спорова управо покреће и најдуже траје пред овим судовима. УСАИД је већ спровео технике за смањење броја старих предмета у шест судова – основним судовима у Суботици, Вршцу, Новом Пазару, Врању и Нишу и у Вишем суду у Београду. Резултат је био изнад очекивања – број старих предмета је преполовљен. Са више од 23.000 у 2010. години ових шест судова је на крају 2012. године смањило број старих предмета на мање од 12.000.

„Ово смањење од 49 одсто превазилази задати циљ, који је био постављен на 25 до 30 одсто”, кажу у УСАИД-у.

Судови су формирали тимове који су радили на старим предметима упркос великом приливу нових предмета. Захваљујући тимском раду и одређеним процедурама и техникама за смањење броја старих предмета и техникама за спречавање настанка старих предмета, судије су успеле да старе предмете решавају пре него што се формирају нови предмети, па је још неколико судова почело да ради по програму УСАИД-а.

Објављен је и практични водич са техникама и саветима за унапређење управљања предметима, а неке од тих техника постале су саставни део нових законика о грађанском и кривичном поступку. Међу њима су и технике за унапређење уручења судских позива и доставе докумената и увођење припремног рочишта, које служи за израду плана рада у предметима и заказивање суђења.

Успешна реформа правосуђа, која је кључни елемент напора Србије у приступању ЕУ, није могућа без савладавања проблема старих судских предмета. То је подједнако важно и за јачање поверења грађана Србије у систем правосуђа, истичу у УСАИД-у.

Нови кривични поступак – од 1. октобра

Сви судови и тужилаштва у Србији примењиваће од 1. октобра нови Законик о кривичном поступку (ЗКП). Заменик републичког јавног тужиоца др Горан Илић каже за „Политику” да су његове колеге спремне за тужилачку истрагу и нову процедуру за сва кривична дела.