Ukinuta presuda lekarima zbog nesavesnog lečenja devojke koja je umrla posle operacije čukljeva

Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda, jula 2011. godine osuđeni
su lekari Slavko Tomić, Olivera Jeremić i Miodrag Stojanović.

U obrazloženju Apelacionog suda koje je objavljeno na sajtu, se između ostalog, navodi da je izreka presude nerazumljiva, jer u njoj nisu jasno naznačene činjenice i okolnosti u vezi sa krivičnim delom nesavesno pružanje lekarske pomoći koje se okrivljenima stavlja na teret.

Jelica Radović operisana je na klinici Decedra 5. septembra 2006. godine, a njeni roditelji su sutradan primetili da joj je loše, ali je ona tek 8. septembra prebačena prvo u Ginekološko-akušersku kliniku pa u Urgentni centar, gde je utvrđeno da ima sepsu.

Umrla je 9. septembra, četiri dana posle operacije čukljeva.

"Iz obrazloženja prvostepene presude, a ako se stoji na stanovištu da je smrt oštećene nastupila usled sepse, potpuno je nejasno da li su okrivljeni lekari u konkretnom slučaju mogli da dijagnostifikuju kod oštećene sepsu, pa ako jesu, da li su mogli da primene određene antibiotike i koje i naposletku da li bi primena tih antibiotika mogla zaustaviti ili ublažiti sepsu i sprečiti smrt oštećene", stoji u saopštenju Apelacionog suda.

Прескуп рад извршитеља

Када су прошле године приватни извршитељи почели да раде, држава је тврдила да ће ова нова професија растеретити судове, омогућити брже извршење судских пресуда и ефикаснију наплату потраживања за комуналне услуге. Годину дана касније, грађани који дугују за комуналије плаћају необразложено велике трошкове и награде за рад извршитеља, који су у потпуности сваљени на дужнике.

Приватни извршитељи су уведени Законом о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), а стручњаци са којима је агенција Бета разговарала указују да бројне одредбе тог закона нису усклађене међусобно, са Уставом и другим законима, и остављају могућност за кршење права грађана на приступ правди и на суђење у разумном року.

Подаци до којих је дошла агенција Бета, на основу изјава саговорника и сопственог увида, указују на ризик да грађани претрпе штету несразмерну свом дугу, при чему им је могућност да ову штету надокнаде изузетно отежана.

Од 2010. до доношења закона 2011. године из нацрта ЗИО уклоњена су два правна лека: жалба и право на одлагање поступка. Мада је прокламована тежња била да се дужник спречи у злоупотреби процесних права, успостављена је потпуна надмоћ повериоца.

Професорка Правног факултета универзитета Унион Весна Ракић-Водинелић упозорава да због овог закона држава може бити тужена Суду за људска права у Стразбуру. „Вансудско извршење јесте брже, али његови трошкови су већи, и преваљиваће се на терет грађана, што је проблематично. Ако дође до повреде неког од људских права, на пример на приватност или на правично суђење, број притужби грађана пред Међународним судом за људска права у Стразбуру ће се битно повећати”, рекла је Ракић-Водинелић за агенцију Бета.

У процесу извршења гомилају се трошкови поступка, које на крају плаћа дужник. Он такође плаћа и рад повериочевог адвоката, који шаље приватном извршитељу предлог за покретање поступка наплате дуга. Ови трошкови се паушално одређују најмање на 6.000 динара, што је минимална тарифа за рад адвоката.

Потом приватни извршитељ доноси закључак о извршењу, у којем се дужнику налаже да у року од осам дана плати, поред дуга, трошкове доношења закључка (најмање 3.000 динара), трошкове доставе закључка (300 до 900 динара), награду извршитељу за успешно спровођење извршења (најмање 3.000), трошкове адвоката повериоца, као и награде за поједине радње које извршитељ предузима током вођења поступка.

Награде извршитељу за састављање захтева за прибављање података о имовини дужника, као и захтева за прибављање података о идентитету и адреси дужника од државног органа, износе највише 6.000 динара, а за обављање теренске провере адресе дужника извршитељу се награда увећава за 50 одсто, како је одређено Правилником о тарифи о наградама и накнадама за рад извршитеља.

Ако извршитељ предузима службену радњу изван канцеларије, дужник мора да му плати 1.200 динара за сваки започети сат одсуствовања, док се за фотокопирање списа извршитељу плаћа 60 динара по страници.

Награде и трошкови извршитеља расту у зависности од висине дуга, а могу и надмашити вредност основног потраживања. Према документацији до које је дошла агенција Бета, у једном месту у унутрашњости, извршитељ је за дуг од око 1.700 динара наплатио награду и трошкове у износу од 11.000 динара.

Грађани имају само пет радних дана да уложе приговор на закључак, али тиме се не одлаже заплена дела плате или пензије, односно попис, процена и заплена имовине. Једном када се одреди заплена плате никакав приговор није дозвољен.

Пресуда пооштрила прегледе за пацијенте из унутрашњости

За Апелациони суд у Нишу, који је донео пресуду да због лекарске грешке ГАК „Народни фронт” у Београду мора да плати око 22.000 евра није чудна, иако лекари обе установе упорно понављају да ни теоретски нису могли да оперишући десни јајник оштете леви бубрег, о чему је „Политика” јуче писала.

Снежана Милошевић, судија и портпарол Апелационог суда у Нишу, казала је за наш лист како је пресуда искључива ствар судског већа, које је одлучивало о томе. И да се она не може коментарисати. У конкретном случају, по њеним речима, Апелациони суд је на расправи у фебруару 2113. преиначио пресуду Вишег суда и обавезао ГАК „Народни фронт” да тужиљи А. С. (40) по основи нематеријалне штете исплати пресуђени износ.

– Та одлука је коначна и правоснажна, а тужилац је дао пресуду на извршење које се спроводи скидањем новца са жиро-рачуна установе. Како и зашто је одлучено тако, да ли је нека интервенција урађена на левој или десној страни тела, о томе не могу да расправљају новинар и портпарол суда. Суд, односно судско веће је донело некакве закључке на основу обављених вештачења у предмету и изведених доказа, којим је утврђена одговорност ГАК „Народни фронт”, а потом и ова накнада штете – казала је Милошевићева.

Наша саговорница каже и да веће стоји иза ове одлуке, да је сваки даљи коментар сувишан, као и да је увек неко незадовољан одлуком, али да су за овакву одлуку постојали разлози.

– Још на факултету се учи да приликом операције јајника на једној страни не може да се повреди бубрег са друге стране тела. За то не постоји ни теоретска могућност. То је лако и објаснити и доказати. Сумњам у компетенцију судског вештака на основу чијег тумачења је донета одлука да су криви лекари „Народног фронта”. Ми више немамо поверење ни у суд, ни у судске вештаке, који су лекари – одговара директор ГАК „Народни фронт” професор др Душан Станојевић.

Последице овакве пресуде, међутим, изгледа ће осетити многи који немају никакве везе са овим спором.

– Убудуће ће сваки пацијенти, који из унутрашњости буде послат у ГАК „Народни фронт” морати да има сагласност Регионалног медицинског центра и мораће да буде потпуно испитан уколико је претходно оперисан, да би у Београду могли да видимо какве све могуће грешке или компликације су могле да настану после таквих интервенција. То ће значајно да поскупљује лечење, али без тих анализа нећемо примити пацијента на клинику – каже др Станојевић.

У ГАК „Народни фронт” годишње се уради око 4.500 операција, а од тог броја 1.000 чине пацијентима из унутрашњости.

– Они долазе јер постоје неке операције и процедуре које или само ми можемо да урадимо у Србији или то радимо најбоље. Пацијенти долазе или на свој захтев, сви, наравно, имају неку везу у регионалној филијали РФЗО, па набављају упут, или своје лечење у Београду плате сами – објашњава др Станојевић.

Први утисак доктора медицинског права Хајрије Мујовић-Зорнић, која је и потпредседница Удружења правника за медицинско и здравствено право, јесте да и овај случај показује колико се недовољно познаје проблематика медицинског права

– Одређене одредбе процесних закона траже одговарајућу ревизију да би били примењиви у споровима о лекарској грешци, а не да се механички примењују, јер тада долази до апсурдних ситуација. Не могу да улазим у одлуку суда, претпостављам да би она морала да буде у реду са аспекта правне процедуре. Такође, постојала су правна средства да се таква одлука напада, али то није учињено и пресуда је очигледно постала извршна – каже др Мујовић-Зорнић.

Наша саговорница сматра да је једини правни излаз из ове заврзламе да сада ГАК „Народни фронт” покрене тужбу против осталих клиника које су учествовале у лечењу.

– Не видим да је овај спор решен до краја него је завршен тако да се задовољи тј, обештети тужиља, а сада они који су учествовали у тим догађајима треба између себе да реше насталу ситуацију – каже др Мујовић-Зорнић и додаје да не одобрава неку врсту упозорења која сада стиже из погођене здравствене установе свим пацијентима. 

Tužilaštvo: Za pripadnike "stečajne mafije" od dve do 12 godina zatvora

Za optužene pripadnike takozvane "stečajne mafije" Tužilaštvo za organizovani kriminal danas je u završnoj reči zatražilo kazne od 12 godina za organizatore, pa do najmanje dve godine za ostale optužene.

Zamenica javnog tužioca prisluškivala novosadske advokate

Novosadski advokati Zvonko Sabo i Slobodan B. Beljanski podneće prijavu protiv zamenika višeg javnog tužioca u Novom Sadu Veronike Vencel pod optužbom da je naredila prisluškivanje privatnih razgovora između okrivljenih zatvorskih čuvara i njihovih branilaca.

Tužilac je transkripte tih razgovora iznela i kao dokaz pred sudom gde su klijenti ovih advokata S. M. i I. Ž. osuđeni na tri i po odnosno na četiri godine zatvora, zbog primljenog mita.

Sabo tvrdi da su policija i tužilaštvo zloupotrebili svoja prava i da je stavljanje prisluškivaih razgovora među dokaze gruba povreda zakona. Prisluškivan je čak i telefon supruge jednog od okrivljenih, koja je bila na porođaju u Betaniji.

- Postojala je dozvola za prisluškivanje pre hapšenja, međutim, i nakon toga je nastavljeno snimanje razgovora optuženih. Tako su snimili i razgovore sa braniocima, što je nezapamćeno u našem pravosuđu - kaže Sabo.

Advokat navodi da se nakon hapšenja prisluškivanje mora obustaviti jer se u suprotnom krši zakon. Za ove zloupotrebe je zaprećena kazna i do pet godina zatvora.

- Razgovori optuženog i branilaca su privatni i ne smeju se prisluškivati - objašnjava Sabo.

Dva zatvorska stražara S. M. i I. Ž. uhapšena su 14. aprila zbog primljenog mita jer su za 500 evra zatvoreniku V. B. omogućili bolje zatvorske uslove. Dve nedelje nakon toga, njihovi telefoni su i dalje bili prisluškivani.

Transkripti razgovora došli su i do tužioca koji je razgovore prosledio sudiji Višeg suda u Novom Sadu Svetimiru Popoviću.

- Protiv čuvara je bilo dovoljno dokaza da se osude i bez tih transkripta - kaže sudija Popović.

Advokat dr Nemanja Aleksić, branilac jednog od okrivljenih, objašnjava da je problem sistemske prirode.

- Ukoliko tužilac zna strategiju odbrane advokata okrivljenog, onda se sistem urušava i nema ravnopravnosti pred sudom - kaže Aleksić koji je podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal protiv Veronike Vencel i njenih nepoznatih saučesnika.

Krivica može i da se otplati

Tako je prošle godine zaključeno 435 sporazuma - čak šest puta više nego u 2010. kada su prvi put tužilac i okrivljeni stavili svoje potpise na ovu vrstu nagodbe. Istovremeno, načelo oportuniteta je 2011. primenjeno na 9.155 osoba, što u odnosu na prethodnu godinu predstavlja povećanje od 82 odsto.

Sporazum o priznanju krivice primenjuje se, inače, za krivična dela za koja je propisana kazna do 12 godina zatvora. Okrivljeni i njegov branilac najpre pregovaraju o uslovima priznanja krivice, a potom sud odlučuje da li će usvojiti ili odbiti usaglašen sporazum. Oba potpisnika sporazuma - tužilac i okrivljeni, dužni su da vode računa i o interesima žrtve krivičnog dela, pre svega o obeštećenju.

- Primenom ovog instituta, postupak od podnošenja krivične prijave do usvajanja sporazuma znatno je kraći od redovnog krivičnog postupka, tako da oštećeni mogu očekivati da će u kraćem roku ostvariti svoja prava na sudu - kaže za “Blic” portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić.

Iako su sporazum o priznanju krivice i odlaganje krivičnog gonjenja još 2009. godine uneti u naše krivično zakonodavstvo, prvi institut - priznanje, znatno je poznatiji u javnosti, pre svega zbog imena osoba koje su pregovarale, odnosno potpisale sporazum sa tužiocem.

Na tom spisku su se, između ostalih, našli Svetlana - Ceca Ražnatović, njena sestra Lidija Veličković Ocokoljić, Miladin Kovačević, telohranitelj Predraga Rankovića Peconija Bojan Smiljković, osnivač listova „Kurir” i „Glas javnosti” Radisav - Raja Rodić, vlasnik firme “DTM Relations” Nikola Dimitrijević...

Oportunitet se primenjuje kod manjih imovinskih krivičnih dela i saobraćajki za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine, a ovaj institut, uz saglasnost suda, može da se koristi i kada su u pitanju dela za koje je zaprećena kazna do pet godina zatvora.

Načelo oportuniteta ovlašćuje tužioca da odbaci krivičnu prijavu, odnosno odustane o gonjenja ukoliko okrivljeni ispuni neku obavezu. Osumnjičenom može, na primer, da se naloži da otkloni, odnosno nadoknadi štetu, da obavi human društveno koristan ili humanitarni rad, da uplati novac u humanitarne svrhe...

- Suma koja je primenom načela oportuniteta prikupljena u humanitarne svrhe 2011. godine premašuje 250 miliona dinara - kaže portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić.

Goran Bregović platio 2,5 miliona dinara

Jedan od primera oportuniteta koji je izazvao pažnju javnosti je slučaj poznatog muzičara Gorana Bregovića, optuženog za bespravnu gradnju u beogradskoj opštini Voždovac. U zamenu za krivični progon Bregović je imao obavezu da gradskom Sekretarijatu za zdravstvo uplati 2,5 miliona dinara.

Kleveta i uvreda više nisu krivična dela

 Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je danas da je Vlada usvojila i poslala u skupštinsku proceduru izmene Zakona o krivičnom postupku koje podrazumevaju uvodjenje novih koruptivnih krivičnih dela.

Homen, koji je i koordinator Vlade Srbije za saradnju sa medijima, rekao je na konferenciji za novinare posle sednice vlade, da su definisana nova koruptivna krivična dela koja će u budućnosti zameniti krivično delo zloupotreba službenog položaja i dodao da su te izmene donete u saradnji sa Savetom Evrope.

Izmenama u Krivičnom zakoniku dosadašnja dva krivična dela terorizma - domaći i međunarodni, biće zamenjeno jednim delom, napomenuo je Homen i dodao da će takođe regulisati slučaj kada je izvršeno protiv Srbije i protiv strane države ili međunarodne organizacije.

Pored ograničene primene dosadašnjeg krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, postupci u borbi protiv korupcije biće vođeni po pet novih krivičnih dela.

Nova krivična dela korupcije regulisaće određene situacije koje su do sada bile sankcionisane kao zloupotreba službenog položaja, a to su zloupotreba ovlašćenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke.

- Zbog sigurnosti pravnog sistema, nova krivična dela odnosiće se samo na buduće izvršioce, dok će svi započeti postupci biti okončani kao i do sada - ukazao je Homen i naglasio da je to izuzetno važno, jer u Srbiji trenutno ima više hiljada predmeta zloupotrebe službenog položaja.

Homen je podsetio da je zloupotreba službenog položaja u više navrata Srbiji stvarala probleme sa zahtevima za izručenje naših građana iz drugih zemalja, jer u svojim zakonodavstvima nemaju tu inkriminaciju i nisu mogle da pozitivno odgovore na srpski zahtev za izručenje.

Iz Krivičnog zakonika obrisane su kleveta i uvreda i više neće biti krivična dela, što će, prema rečima Homena, biti veliko olakšanje za novinare, ali i za sva druge koji javno govore.

- To ne znači da će iko biti zaštićen. Oni koji se budu osećali oklevetano i uvređeno i da zbog toga trpe štetu, to će i moći da dokazuju u parničnom postupku odštetnim zahtevima - objasnio je državni sekretar.

Homen je ukazao da je jedinstveno delo terorizma zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, dok za pretnju terorističkim aktom, koja je takođe uvedena kao krivično delo, preti kazna zatvora od jedne do 10 godina.

Terorizam obuhvata situacije kada se izvršava napad na život ili telo, otmice, uzimanje talaca, uništavanje državnih ili javnih objekata, upotrebu oružja, izazivanje požara i eksplozija i slične situacije, koje za cilj imaju zastrašivanje stanovništva, uništavanje najvažnijih državnih institucija ili prisiljavanje države ili međunarodne organizacije da nešto učine ili ne učine.

To krivično delo obuhvata i otmicu vazduhoplova, broda ili drugih sredstava javnog prevoza ili prevoza robe, proizvodnju, posedovanje, pribavljanje, prevoz, nabavku ili upotrebu oružja, eksploziva, nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, kao i istraživanje i razvoj nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja.

Novinama u KZS-u uvode se i dva nova krivična dela u vezi sa terorizmom.

Od jedne do 10 godina zatvora ubuduće preti onome ko izvrši krivično delo “javno podsticanje na terorizam”, odnosno javno iznosi ili pronosi ideja o izvršenju terorizma, kao i onima koji izvrše krivično delo “vrbovanje i obuka za terorizam”.

Bitna izmena Krivičnog zakonika u ovoj oblasti odnosi se i na krivično delo finansiranja terorizma koja će podrazumevati i davanje ili obezbeđivanje sredstava, na primer plaćanje troškova stanovanja i ishrane individualnog teroriste ili terorističke grupe bez obzira na to da li je terorističko delo izvršeno ili ne.

Zakonik sankcioniše kaznom od šest meseci do pet godina zatvora različite situacije kojima se izbegava plaćanje doprinosa ili drugih propisanih dažbina čiji je iznos viši od 450.000 dinara.

Ako iznos tih obaveza prelazi 1,5 miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, a kad iznos prelazi 7,5 miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 10 godina i novčanom kaznom.

Zatvor od tri meseca do osam godina propisan je i za zloupotrebu ovlašćenja u privredi, koja podrazumeva i namerno “guranje” preduzeća u stečaj - kada odgovorne osobe u preduzeću ili drugom privrednom subjektu koja izazovu prezaduženost ili nesposobnost za plaćanje.

Za prevaru u privrednom poslovanju prete kazne od šest meseci do 12 godina zatvora, a za oštećenje poverilaca od šest meseci do 10 godina i novčana kazna.

Subvencijska prevara, kao novo krivično delo, reguliše situaciju kada odgovorna osoba u preduzeću ili drugom privrednom subjektu, odnosno preduzetnik koji lažnim prikazivanjem činjenica ili njihovim prikrivanjem dobije za sebe ili drugog subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove.

Za osnovni oblik dela učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a ako subvencija ili druga pogodnost prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Zbog krivičnog dela zloupotreba u postupku javne nabavke odgovaraće odgovorna osoba ili preduzetnik koji u postupku javne nabavke stave ponudu zasnovanu na zabranjenom dogovoru između subjekata privrednog poslovanja, koja ima za cilj da naručilac prihvati određenu ponudu.

Preti im kazna zatvora od šest meseci do 10 godina, a ukoliko pak učinilac dobrovoljno spreči da naručilac prihvati ponudu, može se osloboditi od kazne, navodi se u predlogu KZS-a.

Zakon uvodi i krivična dela kojima se sankcionišu akti organizatora lažnih azilanata.

Ko u nameri pribavljanja koristi,obavlja ili organizuje transport, prebacivanje, prihvat, smeštaj, skrivanje ili na drugi način omogućava da državljanin Srbije lažnim prikazivanjem ugroženosti njegovih ljudskih prava i sloboda, u stranoj državi zatraži sticanje političkih, socijalnih, ekonomskih ili drugih prava, kazniće se zatvorom od tri do 10 godina.