Optužnica protiv člana Visokog saveta sudstva

Tužilaštvo za organizovani kriminal je nakon tromesečne istrage podiglo optužnicu protiv Blagoja Jakšića, sudije Višeg prekršajnog suda u Beogradu i člana Viskog saveta sudstva, kao i njegovih saradnika zbog zloupotrebe službenog položaja jer su nezakonito prodali društveni poslovni prostor u Kosovskoj Mitrovici. Za zloupotebu službenog položaja optuženi su još Ljubomir Biševac, Milorad Laketić, Blagoje Čurović i Dragan Gavrilović. Miroslav Božović je optužen zbog pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

U optužnici se navodi da su okrivljeni Ljubomir Biševac i Milorad Laketić, direktor DTP "Luh" iz Kosovske Mitrovice, zaključili fiktivni ugovor o kupoprodaji poslovnog prostora od 324 metara kvadratnih u centru Kosovske Mitrovice, koji je vlasništvo ovog društvenog preduzeća, i to bez odluke Upravnog odbora, pa čak i bez definisane kupoprodajne cene u ugovoru.

Okrivljenom Blagoju Jakšiću se stavlja na teret da je kao predsednik Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, dao nalog da se falsifikovanjem službene knjige suda izvrši overa fiktivnog ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora između DTP "Luh", kao prodavca, i Ljubomira Biševca, kao kupca.

Referenti overe u ovom sudu Blagoje Čurović i Dragan Gavrilović optuženi su da su postupili po nalogu Jakšića. Prema navodima optužnice Biševac je istu nepokretnost prodao Univerzitetu u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, za kupoprodajnu cenu od 20.040.000,00 dinara i na taj način sebi pribavio imovinsku korist, a naneo štetu DTP "Luh".

Okrivljeni Miroslav Božović se tereti da je pružio pomoć učiniocu krivičnog dela Blagoju Jakšiću tako što je kao sekretar Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici iz knjige overa, koja se nalazila u arhivi Suda, nekoliko dana pre pokretanja istrage istrgao više stranica među kojima je bila i ona na kojoj je izvršena overa fiktivnog ugovora.

Odlukom sudskog veća Specijalnog suda, na predlog Tužilaštva za organizovani kriminal, optuženima Blagoju Jakšiću, Blagoju Čuroviću i Draganu Gavriloviću je produžen pritvor.

Nakon što optužnica stupi na pravnu snagu biće zakazano suđenje u Specijalnom sudu.

Privatni izvršitelji počinju s radom u maju 2012.

Privatni izvršitelji u Srbiji počeće da obavljaju taj posao od sredine maja 2012. godine, tako da će u Srbiji ubuduće za sprovođenje izvršenja biti nadležni i sudovi i profesionalni izvršitelji, najavio je danas pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić.

On je učestvujući na stručnom skupu u Privrednoj komori Beograd, precizirao da će odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje se odnose na privatne izvršitelje početi da se primenjuju 18. maja iduće godne, do kada bi trebalo da se završi imenovanje za tu novu pravnu profesiju u Srbiji.

Stručni ispit u pisanoj formi za privatne izvršitelje zakazan je za 23. decembar, a oglas za prijavu na konkurs je objavljen u "Službenom glasniku Srbije", dodao je Simić.

Po završetku stručnog ispita, biće raspisan konkurs za prijavu kandidata za imenovanje privatnih izvršitelja, a imenovaće se po jedan na oko 25.000 stanovnika za područje osnovnog i privrednog suda, naveo je državni sekretar.

Pored položenog stručnog ispita, za imenovanje privatnog izvršitelja potrebno je da kandidat bude diplomirani pravnik sa dve godine staža na poslovima izvršenja ili tri godine staža na pravnim poslovima.

U isključivoj nadležnosti sudova će ostati sprovođenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima, kao i odluka koje se tiču vraćanja zaposlenog na rad.

Privatni izvršitelji će sprovoditi izvršenja po osnovu komunalnih usluga, dok će se za sprovođenje ostalih usluga poverilac, po sopstvenom nahodjenju, opredeljivati za sud ili "profesionalce".

Za namerni stečaj direktor ide u zatvor

Namerno odvođenje firme u stečaj biće novo krivično delo za koje će se izricati i zatvorska kazna i oduzimati imovina, otkriva za „Blic” Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i predsednik radne grupe za izmenu i dopunu Krivičnog zakonika Srbije (KZ).

- Namerno teranje firme u stečaj je u Srbiji postalo masovna pojava. Na taj način se izbegavaju obaveze prema državi, drugim privrednim subjektima i zaposlenima, koji najčešće ostaju ne samo bez plata, već i bez uplaćenih doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. Ukupan broj sudskih predmeta koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj veći je od broja svih drugih izvršnih presuda u Srbiji. Takvih slučajeva je najmanje 500.000. Za ovo novo krivično delo kazna će najverovatnije iznositi od šest meseci do pet godina zatvora. Ali ovde je važno da se budućim učiniocima ovog krivičnog dela pošalje poruka da će zatvorsku kaznu pratiti i imovinska sankcija, odnosno oduzimanje imovine - kaže Homen.

Radna grupa za izmenu i dopunu KZ-a upravo radi na pronalaženju modaliteta za oduzimanje imovine kako bi se nadoknadila šteta prouzrokovana namernim stečajem.

- Pod udarom ovih sankcija naći će se službeno lice koje firmu namerno tera u stečaj ili lice koje registrovanjem nove firme na prevaran način izbegava plaćanje obaveza prema drugim privrednim subjektima, državi ili zaposlenima - iznosi Homen.
Namerni stečaj je samo jedno od novih krivičnih dela iz oblasti takozvanog ekonomskog kriminala, na koje će takođe biti proširena imovinska sankcija. U ovom korpusu trebalo bi da se nađe i izdavanje menica bez pokrića.

Izmene i dopune KZ, koje bi trebalo da predstavljaju neku vrstu mini-reforme krivičnog zakonodavstva, biće obimne i obuhvatiće još nekoliko oblasti.

- Radna grupa radi i na uvođenju novih koruptivnih krivičnih dela i izmenama i jasnijem definisanju postojećih. Osnovna ideja je da se, pored pooštravanja kazne, iz našeg zakonodavstva izbace prevaziđena krivična dela, kao na primer zloupotreba službenog položaja, i zamene drugim adekvatnim. Ona moraju da budu međunarodno prepoznatljiva, odnosno u skladu s međunarodnim konvencijama koje se tiču borbe protiv korupcije - objašnjava Homen.

Državni sekretar dodaje da će uz postojeće u krivični zakonik Srbije ući još sedam do osam novih koruptivnih krivičnih dela. Gotovo za sva ova dela će biti podignut nivo kazni koje bi trebalo da se kreću od dve do 12 godina zatvora.

- Na predlog zaštitnika građana radna grupa radi i na pooštravanju kazni i uvođenju novih krivičnih dela radi dodatne zaštite ljudskih prava onih grupa koje su podložne diskriminaciji. Izmenjen i dopunjen KZ parlament bi trebalo da usvoji do aprila naredne godine - kaže Homen.

Izmene zakona

500.000 je ukupan broj sudskih predmeta koji ne mogu da se izvrše zato što je neko preduzeće otišlo u stečaj
za ovo novo krivično delo kazna će najverovatnije iznositi od šest meseci do pet godina zatvora
u krivični zakonik Srbije ući će još sedam do osam novih koruptivnih krivičnih dela
gotovo za sva ova dela će biti podignut nivo kazni koje bi trebalo da se kreću od dve do 12 godina zatvora

U oktobru 586 novih firmi u stečaju

U Srbiji je na kraju oktobra 586 firmi ispunilo uslove za pokretanje stečaja zbog neprekidne blokade računa u trajanju od dve godine, objavila je Narodna banka Srbije
Prema podacima objavljenim na sajtu NBS (www.nbs.rs), među kompanijama sa dvogodišnjom blokadom računa su „Uljarice agrar” iz Beograda, „Potisje agrar” iz Novog Bečeja, „Teliks” iz Niša, „Koming” iz Valjeva, „Ivković kompani” iz Kragujevca, „Preporod” iz Sevojna, „Anem petrol” iz Novog Pazara, „Foreks” iz Čačka, „Severni Banat” iz Kikinde, Pokret “Moja Srbija” iz Beograda.
Na kraju septembra u blokadi dužnoj od dve godine bilo je 429 firmi.

Kleveta u parnici

Radna grupa smatra da iz Krivičnog zakonika treba izbaciti uvredu i klevetu, odnosno da bi one trebalo da budu predmet parničnog, a ne krivičnog postupka. Prema sadašnjem zakonskom rešenju, kleveta je jedno od retkih krivičnih dela kod kojih je teret dokazivanja na tuženom. Tokom postupka on treba da dokaže da nije oklevetao tužioca. Za klevetu KZ predviđa novčanu kaznu.
- Brisanje klevete i uvrede iz Krivičnog zakonika od izuzetne je važnosti za novinare i medije koji su izloženi čestim tužbama i kaznama koje ugrožavaju njihov opstanak - smatra Homen.
 

Branku Jociću ublažena kazna

Sud je zbog zastarelosti krivičnog gonjenja odbio optužbu protiv Jocića za kršenje Zakona o budžetskom sistemu, odnosno probijanje dozvoljenog budžeta preduzeća za više od million dinara.

Protiv Jocića, koji je u pritvoru od 7. maja, pre dva dana Tužilaštvo za organizovani kriminal je podiglo ptužnicu kojom ga, sa još 11 osoba, tereti da su oštetili “Puteve Srbije” za pola milijarde dinara, odnosno za oko pet miliona evra.

Optužnicom se Jocić i ostalih 11 osoba terete da su od 2005. do 2007. za radove na regionalnim i magistralnim putevima naplatili ugradnju 100.000 tona asfalta više nego što je bilo ugrađeno.

U obrazloženju odluke Apelacionog suda navodi se da je sud uvažio žalbu Jocićevih branilaca i po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu Prvog osnovonog suda u Beogradu u pogledu odluke o kazni i osudio ga na kaznu zatvora od jedne godine zbog falsifikovanja službene isprave.

Optužba da je Jocić izvršio krivično delo iz Zakona o budžetskom sistemu je odbijena s obzirom na to da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

- Imajući u vidu napred navedeno i da olakšavajućim i otežavajućim okolnostima na strani okrivljenog prvostepeni sud nije dao odgovarajući značaj, a ceneći protok vremena od izvršenog krivičnog dela, to je prvostepena odluka preinačena i u pogledu odluke o kazni - navodi se u obrazloženju.

Jocić je oglašen krivim i osuđen, jer je 2005. i 2006. kao odgovorno lice “Puteva Srbije” službene isprave sa neistinitom sadržinom overio svojim potpisom i službenim pečatom, a potom ih upotrebio kao da je istinita, predavši ih vladi radi davanja saglasnosti na te dokumente.

Reč je o Programu radova na održavanju, zaštiti, izgradnji i rekonstrukciji magistralnih i regionalnih puteva Republike Srbije za 2005, gde je u poglavlju “Ulaganja" unet neistinit podatak da su neplaćene obaveze na dan 31. decembar 2004. iznosile 6.261.200.000 dinara, iako su, prema knjigovodstvenoj evidenciji, iznosile 7.255.961.481 dinar.

I u Programu radova na održavanju, zaštiti, izgradnji i rekonstrukciji magistralnih i regionalnih puteva Srbije za 2006, u poglavlju “Ulaganja” unet je neistinit podatak da je ukupan iznos neisplaćenih obaveza na dan 31. decembra 2005. iznosio 5.000.000.000 dinara, iako su, prema knjigovodstvenoj evidenciji, neizmirene obaveze prema dobavljačima iznosile 11.508.033.638 dinara.

Presuda Marku Miloševiću odložena za 14. septembar

Milošević, sin nekadašnjeg predsednika SRJ i Srbije, koji je u bekstvu, tereti se zbog premlaćivanja ispred kafea "Pasaž", 2000. godine.

Presuda je trebalo da bude doneta 27. jula, ali je do odlaganja došlo, jer su veštaci Medicinskog fakulteta u Beogradu dostavili izveštaj sudu kasno, pa nije moglo da dođe do glavnog pretresa.

Poslednji dokaz koji treba da se izvede, izveštaj Medicinskog fakulteta u povredama Sokolovića, najzad stigao u sud.

Za kriivično delo za koje Sokolović tereti Marka Miloševića i njegove saradnike- nanošenje teških telesnih povreda opasnih po život- zakonom je predviđena kazna do 8 godina zatvora.

Ponovni postupak protiv njih započeo je u aprilu ove godine, jer je Apelacioni sud utvrdio da je sudija Vidojković pogrešila kada je prošle godine obustavila postupak zbog zastarelosti, jer ona nastupa tek 2020. godine.

Osim Sokolovića, ispred "Pasaža" su pretučeni i pokojni Radojko Luković i Momčilo Veljković. Postupak po tužbi Veljkovića je zastareo, jer se radi o lakim telesnim povredama, dok bi postupak po tužbi pokojnog Lukovića trebalo da nastavi njegova porodica.

Odloženo saslušanje vladike Artemija pred sudijom

Artemije posle izlaska iz sudnice nije davao izjave medijima.

Eparhija raško-prizrenska je 15. aprila, na osnovu odluke Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) podnela krivične prijave protiv Artemija i njegovih saradnika Predraga Subotičkog, Jelene Šubarović i Dejana Vilovskog, koji se nalazi u Grčkoj.

Na sajtu SPC-a navodi se da je Više tužilaštvo u Beogradu protiv njih zatražilo sporovođenje istrage zbog sumnje da su izvršili “više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja”, a Artemije, Vilovski, Subotički i Šubarevićeva sumnjiče se da su pričinili materijalnu štetu od više miliona evra zbog naplaćenih, a neizvedenih ili delimično izvedenih radova na crkvama i manastirima, kao i zbog uvećanih faktura u odnosu na stvarnu vrednost izvedenih radova u manastirima Zočište, Banjska, Vračevo, Ulije, Devine vode, Tamnica, Ubožac, Gorioč i Gračanica.

Sporno je i navodno plaćanje usluga britanskom advokatu Malkomu Šavu u iznosu od 107.700 evra jer je Shaw potvrdio da je primio 26.000 evra.

Terete se i za neovlašćeno prisvajanje preko 40.000 evra budžetskih
donacija za pomoć monasima u manastiru Banjska, kao i za neosnovane
isplate advokatskoj kući Venabl u SAD iznos od 600.000 američkih dolara za navodno lobiranje iako nema ugovora te kuće sa Eparhijom raško-prizrenskom.

Oni se sumnjiče i za otuđivanje crkvene imovine i nenamensko trošenje novca bez saglasnosti nadležnih crkvenih organa, kao što su prodaja poslovnog prostora u Đakovici, isplata 65.000 evra za kuću u Sremčici, kupovina zemlje u Vrnjačkoj Banji i sanacija objekata koji nisu u vlasništvu Eparhije raško-prizrenske u vrednosti od 56.000 evra.

Uz to, 13. juna dopunjena je krivična prijava iz aprila za zloupotrebe prilikom izgradnje hrama Svete Trojice u Vuči, rekonstrukcije crkvi u selima Mušnikovo, Bogoševce i Planjani.

Saslušanje Subotičkog i Šubarevićeve zakazano je za četvrtak 21. jul, posle čega će istražni sudija doneti odluku o pokretanju istrage.

Proširenje istrage zatraženo je na osnovu krivične prijave SPC od 15. juna ove godine, navodi tužilaštvo u zahtevu.

Vilovski je odlukom Crkvenog suda lišen monaškog i svešteničkog čina, a bivši vladika Artemije je raščinjen odlukom Sabora SPC.

Homen: Uvreda i kleveta uskoro neće biti krivična dela

Državni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen rekao je danas Tanjugu da izmene KZS-a, koje se očekuju početkom jeseni, predviđaju dekriminalizaciju uvrede i klevete, pored ostalog i kako bi mediji bili rasterećeni strogih kazni koje ugrožavaju njihov opstanak.

- Brisanje uvrede i klevete je izuzetno važno za novinare i medije koji često izloženi tužbama - naveo je Homen i napomenuo da bi oni koji žele da dokazuju da su oklevetani i uvređeni i da zbog toga trpe štetu, to i dalje moći u parničnom postupku odštetnim zahtevima.

Kleveta je jedno od retkih krivičnih dela kod kojih je teret dokazivanja na tuženom, koji tokom postupka treba da dokaže da nije oklevetao tužioca.

Sadašnjim rešenjima za klevetu je predviđena novčana kazna koju osuđeni plaća u korist budžeta, pošto je pre par godina ukinuta zatvorska kazna.

Radna grupa za izmene KZS-a predvidela je, takođe, i brisanje krivičnog dela zloupotreba sluzbenog položaja, kao relikt drugačijeg društveno ekonomskog uredjenja, dodao je državni sekretar.

Homen je ukazao da će umesto toga biti propisana druga krivična dela koja će biti prilagodjena aktivnostima u privredi kojima se namerno urušavaju poslovanje preduzeća i privredni ambijent.

Homen je napomenuo da se uvodi i krivično delo zbog organizovanja i podsticanja ljudi da traže azil.