Ceca nije došla u Palatu pravde jer "nije uredno pozvana"

Svetlana Ražnatović nije došla danas u Palatu pravde gde je trebalo da se pojavi pred sudijom Prvog opštinskog suda zbog optužbi za nasilničko ponašanje, a glavni pretres je zakazan za 24. novembar.

Sudija Ivana Ramić, portparol Prvog osnovnog suda, rekla je za “Blic” da je početak suđenja odložen jer okrivljeni nisu uredno pozvani, a ni njihovi advokati nisu došli u sudnicu.

Ona je objasnila da su advokati poslali dopis sudu u kome traže da se početak suđenja odloži jer koriste godišnji odmor.

Sudija Ramić je rekla da je Ražnatovićevoj u ranijem periodu dva puta upućen pismeni poziv, ali da nijednom nije potvrdila da ga je dobila. Nakon toga je poslat sudski pozivar, ali je umesto Ražnatovićeve taj poziv potpisao neko drugi.
Za njenog zeta Predraga Ocokoljića je objasnila da mu je poziv prvo upućen na beogradsku adresu ali da je sud obavešten da se on nalazi u inostranstvu pa mu je poziv upućen diplomatskom poštom koja je propisana zakonom, ali još nije stigla potvrda da je poziv primio.

Suđenje je odloženo za 24 novembar baš zato da bi bilo dovoljno vremena da Ocokoljić dobije uredan poziv.
Sudija koja vodi postupak Danijela Koš rekla je da se Ražnatovićevoj uputi poziv i preko pozivara, ali i preko uprave za izvršenje krivičnih sankcija jer ona služi kaznu kućnog zatvora.
Predragu Ocokoljiću će poziv biti ponovo upuićen diplomatskim putem.

Mnogobrojni predstavnici medija uzalud su čekali da se pojavi u zgradi sud čime bi pevačica prvi put, posle tri nedelje, izašla iz kućnog pritvora u svojoj vili u Ljutice Bogdana gde služi kaznu dobijenu posle priznanja krivice da je prisvojila novac od transfera 10 igrača Obilića i da je posedovala ilegalno oružje.

Ceca, koja je u kućnom pritvoru od 23. juna, i njen zet Predrag Ocokoljić su optuženi za nasilničko ponašanje tokom sukoba s Aleksandrom Olarevićem, direktorom FK Mladi proleter.

Sud traži veštačenje zdravlja optuženog dekana

Viši sud u Smederevu, pred kojim su danas zbog afere "Indeks" saslušana tri svedoka, naložio je sudskim veštacima da utvrde da li je optuženi v.d. dekana Pravnog fakulteta u Kragujevcu Predrag Stojanović zdravstveno sposoban da iznese svoju odbranu.

Stojanović, koji je za svaki pretres dostavljao lekarsku dokumentaciju kao dokaz sprečenosti, koja je bila i predmet veštačenja, danas se pojavio na sudu sa braniocem jer je ranije bilo određeno njegovo privođenje.

"Priložio je i novu medicinsku dokumentaciju, pa pošto je i pre pretresa dostavljena lekarska dokumentacija pribavljena tokom pregleda koje je obavljao u 2011. godini, naloženo je veštaku da uradi dopunu nalaza i da se nakon uvida u kompletnu dokumentaciju izjasni da li je optuženi u stanju da pristupi glavnom pretresu i iznese odbranu", rekla je Tanjugu v.d. predsednika suda Slađana Bojković.

Stojanović, koji jedini od optuženih nije saslušan po optužnici iz 2007. godine, rekao je da želi da iznese svoju odbranu, ali da njegovo trenutno zdravstveno stanje nije takvo da on to može da učini.

Pred Višim sudom u Smederevu u toku je jedinstveni krivični postupak po optužnicama Okružnog, sada Višeg javnog tužilaštva u Smederevu iz 2007. i 2008. godine i optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu iz 2010. godine protiv 87 optuženih za 122 krivična dela.
U okviru dokaznog postupka u aferi "Indeks” danas su saslušani svedoci tužilaštva Mirjana Leković, Josip Ristanović i Miroljub Luković.
Glavni pretres je potom odložen za 15. i 19. jul, kada će biti ispitani Dragana Radojičić, Danijela Mišić, Vladimir Vuletović, Vojislav Sretenović i Marjan Barjaktarević.

Bojkovićeva je još kazala da je zameniku Višeg javnog tužilaštva u Smederevu naloženo da se zvučni snimci telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima "i to delovi koji se odnose na krivična dela primanje i davanje mita povodom kojih se vodi ovaj postupak, prepišu u formi direktnog govora tako da transkripti odgovaraju sadržini audio zapisa iz materijala zavedenog u KDP-u ovog suda".
Juče je odloženo ispitivanje optužene Jasmine Petrović, koja je zbog porodične situacije psihički nesposobna da iznese odbranu, pa je zamolila odlaganje ispitivanja za sledeći pretres.
U fazi dokaznog postupka, pored saslušanja dvoje optuženih Jasmine Petrović i Predraga Stojanovića, biće saslušani preostali svedoci optužbe.

•Profesori kragujevačkog Pravnog fakulteta uhapšeni su u februaru 2007. godine zbog sumnje da su prodavali ispite i fakultetske diplome, a optuženi su za zloupotrebu položaja i primanje i davanje mita.
•Optužnica je podignuta u julu iste godine protiv 41 osobe, među kojima su i 20 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, dva profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i jedan profesor Pravnog fakulteta u Nišu za 71 krivično delo

Zbrka sa imenom "1389"

Na jučerašnjoj javnoj raspravi u Ustavnom sudu Srbije utvrđeno je da je tužilaštvo tražilo zabranu Pokreta „1389”, koji predvodi Radojko Ljubičić, ali ne i zabranu udruženja SNP „1389”, čiji je predvodnik Miša Vacić i koje je registrovano 2010. godine.

Sudija izvestilac Milan Marković konstatovao je na početku rasprave da postoje dva pokreta sa skoro identičnim imenom. Pokret „1389”, čija se zabrani traži registrovan je oktobra 2004, rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i kao ovlašćena osoba za zastupanje udruženja upisan je Radojko Ljubičić. Srpski narodni pokret „1389” Agencija za privredne registre je upisala u udruženje građana 15. marta 2010. Veći broj incidenata koji je juče iznela zamenica glavne tužiteljke Zorica Stojšić odnosi se na Vacićev SNP „1389”, čija zabrana se ne traži, a za jedan veći broj incidenta uopšte nije navedeno precizno čiji pripadnici su od ova dva pokreta umešani.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Jovica Trkulja, koji je u jučerašnjoj raspravi uzeo učešće kao predstavnik stručne javnosti, upozorio je da Agencija za privredne registre upisala SNP „1389” u registar udruženja suprotno Zakonu. On je obrazložio da zakon jasno propisuje da se ne može registrovati udruženje čiji je naziv zamenjiv sa nazivom već registrovanog udruženja ili izaziva nedoumicu.

Advokat Goran Petronijević, koji zastupa Pokret „1389”, naveo je da su odlukom organa ovog udruženja Vacić i još neki članovi izbačeni 4. decembra 2008. i da je ta odluka dostavljena državnim organima. Pokazivao je dokumenta koja potvrđuju ove navode i dostaviće ih sudu.

Ustavni sud je dao rok od osam dana zastupniku Pokreta „1389”, kao i tužilaštvu koje je navelo da ima pobrojane incidente, da dostave dokaze. Posle toga će im dati vreme da razmotre sve pristigle dokaze i zakazati novu javnu raspravu.

Daroslav Gužvić, zamenik predsednika Pokreta „1389”, tvrdio je da oni nisu nikada pribegavali nasilju. Napomenuo je da se u njihovom programu navodi borba protiv gej pokreta, ali ne i gejeva. Na pitanje sudije Marije Draškić šta ta proklamovana borba protiv gej pokreta podrazumeva, Gužvić kaže “nastupima u medijima i javnim okupljanjima”. Dodao je da su prilikom održavanja gej parade držali litiju i čitali svete spise u kojima se komentariše homoseksualizam.

Šta zabrana podrazumeva
Eventualna zabrana Pokreta „1389” podrazumevala bi brisanje iz registra udruženja, kao i zabranu da deluje, promoviše i širi svoje programske ciljeve i ideje. To praktično znači da ne bi smeli da imaju internet nalog, da štampaju publikacije i da se na bilo koji način obraćaju javnosti u ime te organizacije.

Uvod u totalitarizam
Profesor Jovica Trkulja kao predstavnik stručne javnosti rekao je da je pogrešno zabranjivati i potezati Ustavni sud zbog ekstremnih marginalnih grupa. On je naveo da policija i tužilaštvo imaju mnogo efikasnije mere kao što su brzi prekršajni postupci koji se već sprovode, kao i traženje naknade štete zbog uništavanja imovine.
On je rekao da predstavnici marginalnih grupa i priželjkuju zabranu jer tako dospevaju u javnost i dolaze do novih članova.
- Potezanje Ustavnog suda u ovakvim slučajevima predstavlja pucanje topom na komarca. S druge strane, zabranom se daje neuobičajeno diskreciono pravo policiji i tužilaštvu i to je put u totalitarizam. U Srbiji postoje ozbiljniji problemi od marginalnih grupa, kao što su „Nacionalni stroj“, Pokret „1389”, „Obraz” i „Anarhosindikat” - rekao je profesor Trkulja.
On je dodao da će ih primoravanje ovakvih ekstremnih grupa da učestvuju u demokratskom poretku uvek držati na margini.

 

Nijedan sud već 18 meseci nema izabranog predsednika

Od opšteg reizbora i uspostavljanja nove sudske mreže prošlo je godinu i po dana, a nijedan sud u Srbiji nema izabranog predsednika, pa dužnost čelnih ljudi u kućama pravde, sa izuzetkom Vrhovnog kasacionog suda, i dalje obavlja 128 vršilaca funkcije. Kako sada stvari stoje, v.d. stanje u domaćem pravosuđu potrajaće bar do kraja decembra.
Prema Zakonu o sudijama, koji se primenjuje od 1. januara 2010. godine, izbor predsednika sudova u Srbiji trebalo je da bude okončan do 1. aprila iste godine, ali je razgovor sa više od 200 kandidata koji su se javili na konkurs pomeren za jesen. Predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Nata Mesarović, koja je ujedno i predsednica Visokog saveta sudstva (VSS), prošlog novembra je obećala da će Narodna skupština, na predlog VSS, „izbor predsednika sudova moći da uvrsti u dnevni red“ za mesec dana. Isto je obećala i ministarka pravde Snežana Malović, ali je na opšte iznenađenje konkurs poništen i postupak vraćen na početak.
Interesujući se za razloge neobično dugog v.d. stanja, „Blic“ se obratio predsednici VKS i VSS Nati Mesarović. U pismenom odgovoru, u kojem umesto potpisa predsednice Mesarović stoji samo „Visoki savet sudstva“, piše: „Postupak izbora predsednika sudova u Republici Srbiji poništen je jer je stav Evropske komisije bio da postupak izbora predsednika sudova treba da sprovede stalni sastav VSS. U međuvremenu je došlo do izmena Zakona o sudijama, prema kojima će se preispitati neizabrane sudije, izabrane na trogodišnji mandat i na stalnu funkciju, pa je logično sačekati da se taj postupak okonča i da se nakon toga sprovede postupak izbora za predsednike sudova kako bi svi mogli ravnopravno da učestvuju“.

Terzić će, ipak, skupiti milion evra za jemstvo

Viši sud u Beogradu doneo je juče odluku da se Zvezdanu Terziću, nekadašnjem predsedniku Fudbalskog saveza Srbije i direktoru OFK Beograd, ukine pritvor ukoliko uplati jemstvo za odbranu sa slobode u visini od milion evra. U istoriji srpskog pravosuđa ovo je najveća kaucija koja je do sada propisana, a prethodni rekord držao je Jezdimir Vasiljević, nekadašnji vlasnik banke “Jugoskandik” kojem je sud, za odbranu sa slobode, naložio da plati milion nemačkih maraka.
Ivan Bajazit, advokat i nekadašnji sudija Okružnog suda u Beogradu, rekao je za “Blic” ogorčen je i smatra da je iznos suviše visok.

- Jemstvo se određuje prema visini pribavljene koristi, ali ovo je zaista enormno velika suma. I to nije samo za srpske uslove, već je visoko i kada se gleda u odnosu na svet. Mislim da je ovo maksimalan iznos koji je propisan u Srbiji, dok je verovatno u vrhu i kada je reč o svetu - smatra Bajazit.

Advokat Ante Bošković, branilac Zvezdana Terzića, negodovao je zbog visine kaucije, ali smatra da bi bilo gubljenje vremena upućivati žalbu Apelacionom sudu.

- Iako sud nije dao nikakvo obrazloženje svoje odluke, već je samo prihvatio naš predlog za jemstvo i odredio duplo viši iznos, poštovaćemo ovu odluku. Međutim, imajući u vidu druge slučajeve u Srbiji, ovo jemstvo je preterano visoko - rekao je Bošković i dodao da će kauicija narednih dana da bude uplaćena.

- Moj klijent nema toliki novac, niti bilo kakvu nepokretnost kojom bi mogao da garantuje da će se odazivati na pozive suda, pa će zato njegovi brojni prijatelji i rodbina da mu pomognu. Oni su prethodnih nekoliko meseci sve vreme nudili svoju pomoć - objašnjava Bošković koji smatra da će nekadašnji prvi čoveg FSS-a da se nađe na slobodi verovatno početkom sledeće nedelje.

Zvezdan Terzić optužen je da je sa Vladimirom Bulatovićem, nekadašnjim direktorom OFK Beograd, i Dušanom Podunavcem, fudbalskim menadžerom, zloupotrebio službeni položaj i da su njih trojica protivpravno prisvojili oko četiri miliona evra od prodaje četiri fubalera OFK Beograd. Terzić se iza rešetaka našao 11. novembra prošle godine, kada se nakon više od dve i po godine izbegavanja da se odazove pravosudnim organima, dobrovoljno predao.

Ivan Bajazit, advokat i nekadašnji sudija Okružnog suda u Beogradu, objasnio je za “Blic” da određivanje jemstva služi kao zamena za pritvor i da se koristi isključivo zbog opasnosti od bekstva.

- Međutim, ukoliko je neko u pritvoru zbog opasnosti da će da utiče na svedoke, uništi dokaze ili ponovi krivično delo onda jemstvo ne dolazi u obzir - objašnjava Bajazit i ističe da se u anglosaksonskom pravu, odnosno u Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, kaucija mnogo više koristi nego u Srbiji i ostatku Evrope.

- U njihovom pravu sudija na prvom saslušanju po bilo kom osnovu određuje kauciju. Bez obzira na razloge zašto je neko uhapšen, njihov princip je da se ne ide u pritvor - kaže Bajazit.

Trenutno u Srbiji predlog o jemstvu mogu da podnesu samo odbrana i tužilaštvo, međutim usvajanjem novog Zakonika o krivičnom postupku to će ubuduće moći da inicira i sudija.

- Sudija je rekao da gotovo rešenje možemo da očekujemo u naredna dva dana, pa ćemo mi već krajem nedelje ili u ponedeljak da damo jemstvo. Tek tada će gospodin Terzić moći da izađe iz pritvora - rekao je Bošković.

Ceci blaža kazna, jer je samohrana majka

Portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je sinoć u emisiji “Insajder” TV B92 da je prilikom odmeravanja visine kazne prema Svetlani Ražnatović primenjen pravni institut ublažavanja kazne. Zorić je objasnio da je kazna kućnog zatvora izrečena ispod zakonskog minimuma od dve godine zato ranije nije krivično osuđivana, zbog toga što je samohrana majka dvoje dece i jer se tokom postupka redovno odazivala sudskim pozivima.
- Tokom osmogodišnje istrage ona je više puta putovala u inostranstvo, držala koncerte i uredno se vraćala u zemlju i odazivala sudskim pozivima - rekao je Zorić i ocenio da je sporazum tužilaštva i Ražnatovićeve doživeo “potvrdu suda”, da je “kazna odgovarajuća” i da bi sudski postupak koji bi usledio da nije postignut sporazum “bio preskup i necelishodan”.

Na pitanje da li država može biti zadovoljna naplatom samo 1,5 miliona evra kad je u pitanju desetine puta veći iznos, Zorić je objasnio da je Svetlana Ražnatović gonjena za zloupotrebu službenog položaja, a ne za utaju poreza.

- Svako ko je oštećen moći će da se naplati zato što je Ražnatovićeva priznala krivicu - rekao je portparol tužilaštva. On je rekao i da nije bilo političkih pritisaka na tužilaštvo tokom postupka protiv Svetlane Ražnatović.

Radmila Dragičević Dičić, v.d. predsednica Apelacionog suda, rekla je sinoć da “nema zakonskih pretpostavki da država ispita poreklo imovine Svetlane Ražnatović”. Predsednica Apelacionog suda je takođe navela da će priznanje krivice biti “ osnov svim drugim oštećenima da traže svoja prava” i da sudskim putem traže obeštećenje.

Da podsetimo, zastupnik FK “Obilić” je juče rekao da klub neće iskoristiti svoje pravo da traži odštetu. Žarko Nikolić, bivši predsednik FK “Obilić” rekao je juče u “Insajderu” da je po njegovom saznanju Ražnatovićeva naplatila 21 milion maraka i četiri miliona dolara za prodate igrače.

Uhapšen Radosav Savatijević Kene, prijava i Branku Jociću

BEOGRAD - Policija je sinoć uhapsila Radosava Savatijevića Keneta, bivšeg člana Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, a uhapšeno je još 14 osoba zbog sumnje da su učestvovali u zloupotrebama prilikom izgradnje puteva u okolini Požarevca.

Pravosudni organi sumnjiče ih da su od 2005. do 2007. godine fiktivnim izvođenjem radova i falsifikovanjem službenih isprava oštetili budžet za više od pet miliona evra.

Savatijević je uhapšen prilikom pokušaja bekstva na granici sa Bugarskom.
Prema saznanjima “Blica” uhapšeni su Slobodan Jovanović bivši direktor PZP, Predrag Pajić nekadašnji menadžer opštine Požarevac, Nenad Simić, direktor Direkcije za izgradnju, Slobodan Višnjić iz nadzornog odbora PZP, Aca Pavlović iz nadzornog odbora požarevačke Direkcije za izgradnju, kao i Slobodan Trandafilović, glavni inžinjer PZP.

Među osumnjičenima su i Zdravko Marjanović, upravnik gradnje obilaznice Požarevac-Kostolac, Mladen Miloradović, upravnik izgradnje sektora Obrenovac u PZP, Rajko Ristanović šef gradilišta u PZP, Miodrag Stevanović šef u PZO i Dragan Pavlović rukovodilac putne baze u PZP.

Lisice su stavljene i Jugoslavu Havalaću, šefu gradnje puta Požarevac-Kostolac, Ljubomiru Đuroviću, šefu preduzeća Tera inžinjering i Siniši Novakoviću, preduzetniku iz Rekovca.

Krivičnom prijavom biće obuhvaćen i Branko Jocić, bivši generalni direktor JP Putevi Srbije, koji se zbog ranijih zloupotreba već nalazi u pritvoru.

Dačić potvrdio hapšenje 15 osoba zbog malveracija

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić potvrdio je danas novinarima da je uhapšeno 15 osoba zbog sumnje da su izvršili više krivičnih dela prilikom izgradnje lokalnog puta u opštini Požarevac.
Dačić je precizirao je da se radi o krivičnim delima izvršenim od 2005. do 2007. godine i da je na čelu te grupe, prema postojećim sumnjama, bio bivši generalni direktor Puteva Srbije Branko Jocić.
Ministar je rekao novinarima posle obeležavanja dana protivterorističke jedinice MUP-a da je policija tu akciju hapšenja izvela sinoć po nalogu nadležnog tužilaštva.