Načelnik Kolubarskog okruga pušten da se brani sa slobode

VALJEVO - Vanraspravno krivično veće Višeg suda u Valjevu ukinulo je juče pritvor načelniku Kolubarskog okruga Miloju Obrenoviću i članici Upravnog odbora GP “Jablanica” Milki Selaković, potvrđeno je agenciji Beta u tom sudu.

Pritvor je ukinut zbog toga što je prestao osnovni razlog za njihovo pritvaranje, uticaj na svedoke tokom krivičnog postupka, a odluku je donelo Vanraspravno veće jer se okružni tužilac nije slagao sa zahtevom za ukidanje pritvora.
Obrenović, koji je u vreme privatizacije GP “Jablanica” bio direktor Poreske uprave u Valjevu, uhapšen je 30. marta zbog sumnje da je skidanjem hipoteke sa imovine te firme oštetio državu za 47 miliona dinara neplaćenog poreza.

Tada je bila uhapšena i Milka Selaković, koju je policija teretila da je sa još pet osumnjičenih oštetila “Jablanicu” za oko dva miliona evra.
Pritvor je 2. aprila, posle saslušanja kod istražnog sudije, ukinut pomoćniku ministra za infrastukturu i energetiku Miloradu Iliću iz Valjeva, kao i Milanu Ignjatoviću i Milanu Pavkoviću iz Mladenovca, takođe članovima Upravnog odbora privatizovane “Jablanice”.
U pritvoru su i dalje bivši direktori “Jablanice” Saša Đoković iz Valjeva i Dobrica Živanović iz Mladenovca.

"Obrazu" kazna blaga i bez očekivanih efekata

BEOGRAD - Pravni stručnjaci su podeljeni oko ocene o visini kazni izrečenih vođi “Obraza” Mladenu Obradoviću i trinaestorici učesnika nereda tokom Parade ponosa, a različito gledaju i na efekte presuda u borbi protiv nasilja na javnim mestima.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da je sud izrekao blage kazne.

- Ove kazne su ispod zakonskog minimuma koje je zakonodavac propisao za organizatore i učesnike nasilja. Kada se ima u vidu da smo za vreme Parade ponosa imali nerede, da je teško povređeno više ljudi, pre svega policajaca, da je u Beogradu praktično bilo opsadno stanje, onda svakome postaje jasno da je to blaga kaznena politika -ocenjuje Antonijević.
Njegovo mišljenje deli i profesor kriminologije dr Dobrivoje Radovanović koji smatra da se za vreme prošlogodišnjih oktobarskih nereda dogodilo dosta toga što bi moglo da predstavlja otežavajuću okolnost po aktere ovog događaja.
- Ako je utvrđeno da su osuđeni bili organizatori, odnosno neposredni počinioci ovog krivičnog dela, onda su kazne doista blage. Posebno otežavajuća okolnost jeste ta što je povređeno toliko policajaca i što je pričinjena dosta visoka materijalna šteta. Ovi elementi ne dopuštaju tako niske kazne. A ako je tako presuđeno, onda je možda moglo da se razmišlja i o odluci o naknadi štete - iznosi Radovanović.

Gej aktivista Predrag Azdejković kaže da je dobro što je najzad neko u Srbiji osuđen zbog homofobije u Srbiji, ali i on ocenjuje da je zatvorska kazna Obradoviću od dve godine mala ako se uzme u obzir materijalna šteta koja je pričinjena gradu.
- No, biće dobro i toliko ako on stvarno odleži u zatvoru 24 meseca. Da ne bude ono “mi ga osudili, a onda ga pustili”. Očekujem da se tužilaštvo oglasi i traži veću kaznu - kaže Azdejković.

Jovan Ćirić, direktor Instituta za uporedno pravo, kaže da nije dobro ako je u ovom slučaju primenjen egzemplarni način kažnjavanja.
- Uvek sam bio protiv toga da od više slučajeva izaberete jedan i onda kaznite malo više i žešće aktere nekog krivičnog dela nego što bi to učinili u normalnim situacijama. Mislim da je najvažnije da se u svakom sudskom postupku bude pravedan - kaže Ćirić.

Uz ogradu da ne zna šta je dokazano na sudu, advokat i bivši sudija Božo Prelević kaže da, kada je reč o kaznama za ovo krivično delo, nikada nije čuo za strožu presude od ove koju je Viši sud u Beogradu izrekao vođama i članovima “Obraza”.
- Mislim da se ovom presudom neće postići bogzna kakav afekat jer generalna prevencija sa velikim kaznama nije dala naročite rezultate. Međutim, dobro je što se država preko suda relativno brzo opredelila u odnosu na tu vrstu nasilja - ističe Prelević.

Kada je reč o poruci koja je ovakvom presudom poslata, Milan Antonijević veruje da ona može da ima otrežnjujući efekat na ljude koji žele da promovišu i vrše nasilje na ulicama.
- Pre svega, presuda je za srpske uslove i našu sudsku praksu doneta u zaista efikasnom postupku, s porukom da će svako ko učini krivično delo snosite posledice - kaže Antonijević. On smatra da će presuda Obradoviću i ostalim pripadnicima “Obraza”, ipak, uticati na odnos protivnika Parade ponosa prema LGBT osobama.

Profesor Radovanović, međutim, ne očekuje neku naročitu promenu u ponašanju “Obraza” i sličnih desničarskih organizacija. To praktično znači, procenjuje on, da posle ovakvih kazni građani neće imati neko naročito osećanje bezbednosti ako izađu da podrže manifestaciju koja se ne sviđa pripadnicima “Obraza”.

- Srbija kreće ka desničarskim ideologijama i vrednostima i to se vidi ne samo po bujanju organizacija koje zastupaju neofašističku i nacionalističku ideologiju, po jačanju desničarskih partija, huliganskih navijačkih grupa, već i po ovakvim presudama i nemoći demokratskih snaga i vlasti da nešto efikasnije preduzmu. Ali taj ideološki aspekt “Obraza” nije mogao da ceni Viši sud u Beogradu. To je u nadležnosti Ustavnog suda - napominje Radovanović.

Na pitanje “Blica kada će najviši pravni arbitar u zemlji razmatrati zahtev republičkog tužilaštva za zabranu rada “Obraza”, iz Ustavnog suda su odgovorili da je ovaj predmet “uvrstio u plan rada za april-jul 2011”.

Tužilaštvo ulaže žalbu
Kako “Blic” saznaje, Više tužilaštvo u Beogradu će uložiti žalbu na presudu Obradoviću i ostalim članovima “Obraza”.

- Tužilaštvo će uložiti žalbu jer je nezadovoljno visinom izrečenih kazni. Procenjeno je da žalba ima šanse na uspeh i da će Viši sud odrediti veće kazne - kaže izvor “Blica” iz pravosuđa.

Sud iskoristio mogućnost iz zakona
Za najteži oblik nasilničkog ponašanja na javnim skupovima - za koji je Mladen Obradović osuđen na dve godine zatvora, Damir Grbić i Krsta Milovanović na po godinu i po, a Jelena Ćalić na godinu dana kućnog pritvora - zakon propisuje kazne od tri do 12 godina.

Zakon takođe omogućava da se kazna za najteži oblik ovog krivičnog dela ublaži na godinu dana zatvora. Milošu Popoviću i još devetorici pripadnika “Obraza” izrečene su kazne od osam meseci do 24 meseca zatvora, a za lakši oblik nasilničkog ponašanja na javnim skupovima zaprećene su kazne od jedne do osam godina zatvora. I u ovom slučaju zakon dozvoljava sudu da izrekne kaznu ispod minimuma, odnosno da umesto jedne godine izrekne tri meseca zatvora.

Podignuta optužnica protiv Cece Ražnatović

Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Svetlane Cece Ražantović (38) tereteći je za nezakonitu prodaju 10 fudbalera FK “Obilića” i posedovanje 11 pištolja bez dozvole, ekskluzivno saznaje “Blic”.

Optužnicom, u koju je “Blic” imao uvid, osim pozante pevačice obuhvaćeni su njena sestra Lidija Veličković Ocokoljić zbog nezakonite prodaje 10 fudbalera i bivši rukovodioci FK Obilića Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević zbog prodaje jednog igrača.

Arkanovoj udovici optužnica stavlja na teret zloupotrebu položaja u produženom trajanju i posedovanje oružja, dok se njena sestra se tereti za zloupotrebu u produženom trajanju. Binić se tereti za zloupotrebu, a Dimitrijević za pomaganje u zloupotrebi.

Ražnatovićeva i njena sestra su optužene da su od prodaje fudbalera nezakonito pribavili imovinsku korist od 14. avgusta 2000. do 21. maja 2003. U ovom periodu uzele su 4.100.000 nemačkih maraka i 3.480.000 dolara. Lidija Veličković se tereti da je po nalogu sestre otvorila privatne račune u jednoj beogradskoj banci, kao i u “AD banci” u Skoplju, “Popular banci” na Kipru i “Rajfajzen banci” u Segedinu sa kojih je podizala noovac od prodaje fudbalera.

U optužnici se navodi da je od prodje Miroslava Savića grčkom “Arisu” 25. januara 2000. za milion nemačkih maraka njegov menadžer Darko Šušnjar predao Ražnatovićevoj na ruke 720.000 maraka, nakon što je uzeo svoju proviziju od 10 odsto. Novac je bio uplaćen na račun Šušnjara u “Popular banci” na Kipru.

Od prodaje Saše Vicikneza i Zorana Rankovića kineskom “Šangaju” marta 2000, što nije evidentirano u knjigovodstvu “Oblilića” Ražnatovićevoj je isti menadžer predao na ruke 360.000 dolara, a za sebe zadržao opet 10 odsto - 40.000 dolara.

Prema navodima optužnice od prodaje Dragan Šarca 25. maja 2000. klubu “Austijia” u istoimenoj zemlji, uplaćeno je menadžeru Šušnjaru 1.750.000 maraka na njegov račun u “Popular banci”. Sa tog računa igraču je isplaćeno 250.000 maraka, “Austriji” je po prethodnom dogovoru vraćenio 500.000. Zatim je Šušnjević podigao 100.000, ostatak od 900.000 uplatio je na kiparski račun Lidije Veličković Ocokoljić, koja je podigla novac i predala ga prvooptuženoj.

Prodaja igrača Vladice Ćurčića i Seada Salahovića “Alamiji” iz Rusije, za ukupno 220.000 dolara nije evidentirano u knjigovodstvu Obilića, navodi se u optižnici. Od te prodaje 120.000 dolara je uplaćeno na račun Radoslava Bebića u “Rajfajzen banci” u Segedinu koji je novac podigao, predao ga Lidiji Veličković, a ona svojoj sestri.

U prodaju Nikole Lazetića turskom “Fenerbahčeu” za šest miliona maraka 15. juna 2000. bila je uključena i Stanislava Čočorovska, kuma Željka Ražnatovića Arkana, koja je novembra 2010. okrivljena u Makedoniji za krijumčarenje pola tone kokaina.

Prema navodima optužnice od šest miliona jedan je vraćen turskom klubu, a posrednici Čočorovski uplaćeno je 4.300.000 maraka na njen račun u “Koč banki” u Turskoj. Sa njenog računa na račun Obilića je prebačeno dva miliona, a 2,3 miliona je uplaćeno na račun Lidije Veličković u Segedinu. Lidija Veličković sa svog računa prebacuje 1.260.000 maraka na račun preduzeća “BC invest” iz Lugana da bi namirila podignut kredit.

Stanislava Čočorovski je bila umešana i u prodaju Milorada Koraća i Saše Kovačevića turskom “Erzurumsportu” 9. avgusta 2000. Na njen račun u “Koč banki” u Turskoj uplaćeno je 750.000 maraka. Od tog transfera 100.000 je samo uplaćeno na račun Obilića. Čočorovska je 350.000 prebacila na račun “Kreditne banke” u Skoplju i zatim ga podigla i predala Lidiji Veličković na ruke. Naknadno joj je predala još 100.000 maraka na ruke, a 200.000 je uplaćeno na račun preduzeća “BC invest” na ime ranije uzetog kredita.

Svetlana Ražanatović se branila tokom istrage da je odluke o klubu do svoje smrti 15. januara 2000. donosi njen suprug Željko Ražnatović Arkan i da se konsultovao sa Stanislavom Čočorovski. Međutim ona se tereti za transfere posle njegove smrti.

Za oružije koje je pronađeno u vili pored Zvezdinog stadiona u kojoj je Ražantovićeva živela sedam godina, rekla je da joj suprug nije dozvoljavao da ulazi u te prostorije pored bazena, a da je posle njegove smrti izgubljen ključ, pa nije znala šta se tu nalazi.

Moskovska prodaja Obradovića

Za prodaju Milana Obradovića moskovskoj "Lokomotivi", od koje su dobijena tri miliona dolara, terete se svi optuženi.U optužnici se navodi da novac uopšte nije legao na račun FK "Obilić". Binić se tereti da je 2. jula 2001. popisao ugovor o prodaji fudbalera, ali da on nije evidentiran u knjigovodstvu "Obilića". Na teret mu je stavljeno da je dao instrukciju da se ugovorena suma ne uplati na račun "Obilića" već na račun preduzeća “Tomaševići dr.” iz Danilovgrada otvoren kod “Nove banke” u Bijeljini. FK "Lokomotiva" je na ovaj račun preko računa “Transkredit banke” u Moskvi, “Banker trast kompani” u Njujorku i “A banke” u Ljubljani uplatila po milion dolara u tri navrata 9, 10. i 11. jula 2001. Menadžeru Dejanu Joksimoviću je isplaćeno 100.000 dolara, tako da je klub sa beogradskog Vračara oštećen za 2,9 miliona dolara. Prema navodima optužnice, 250.000 je uplaćeno na račun “Eksim banke” u Beogradu i taj novac je podigao optuženi Jovan Dimitrijević, tadašnji sportski direktor ovog kluba, i predao ga Lidiji Veličković na ruke, o čemu nema potpisane priznanice. Ona je taj novac odnela svojoj sestri. Ostatak novca uplaćivan na račune brojnih privatnih preduzeća i banaka širom Evrope i “Siti banke” u Njujorku, uz potpis optuženog Dimitrijevića. Kao korisnik je na uplatnicama upisivano preduzeće “Tomašević i dr”.

Politički pritisci
Optužnica protiv Svetlane Ražantović Više tužilaštvo u Beogradu je podiglo i pored političkih pritisaka, nakon što je ministarka pravde Snežana Malović javno poručila da niko ne sme da bude zaštićen. Kako je “Blic” ranije pisao jedan od onih koji je poznatu pevačicu pokušao da zaštiti od sudskog postupka je i Dragan Marković Palma , lider "Jedinstvene Srbije" .

Carinskoj mafiji 60 godina zatvora

Specijalni sud u Beogradu osudio je na ukupno 60 godina zatvora 21 pripadnika grupe u javnosti poznate kao "carinska mafija" koja je na švercu robe zaradila više miliona evra, saopštio je danas sud.
Istovremeno, doskorašnjim funkcionerima Uprave carina sud je izrekao mere zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od pet do 10 godina.

Prvoooptuženi Velibor Lukić zvani Vecko koji je bio koordinator za suzbijanje krijumčarenja u Republičkoj upravi carina za područje južno od Beograda osuđen je na devet godina zatvora zbog zločinačkog udruživanja i primanja mita. Radnik obaveštajne uprave Carine Radomir Laban osuđen je na sedam godina zatvora a cariski sadnik Dejan Ratković na šest i po godina zbog primanja mita.

Ostali pripadnici grupe osuđeni su u zavisnosti od krivičnog dela - zloupotrebe službenog položaja ili primanja mita, na zatvorske kazne od devet meseci, godinu dana, dve, do tri i po godine zatvora.

Jedan optuženi osuđen je u odsustvu zbog bekstva, dok je drugom ukinut pritvor nakon izricanja presude, a trećem je odobreno puštanje na slobodu uz jemstvo od 40.000 evra.

Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u svim organima i na svim poslovima u Upravi carina Srbije, od pet do 10 godina, osuđenima će se računati od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Osuđeni imaju pravo žalbe Apelacionom sudu, kao i tužilaštvo za organizovani kriminal.

Vanredna kontrola i roba u tranzitu

Pripadnici ove grupe uhapšeni su 2006. i vreme provedeno u pritvoru im se uračunava u kaznu. Ova grupa je robu švercovala na dva načina. Prvi je bio da kada na našu granicu po dogovoru stigne kamion pun robe, interna kontrola Carine dođe na taj granični prelaz i pod izgovorom vanredne kontrole zauzme čitav prelaz, jer po zakonu na to ima pravo.
Članovi "carinske mafije" onda bi kamion uveli u dokumentaciju kao "robu u tranzitu" i poslali ga u već spremljen magacin. U tom magacinu "carinici" skidaju plombe sa kamiona, uzimaju robu, ponovo ga plombiraju zvaničnim pečatima i na kraju puštaju da izađe iz Srbije.

U drugoj razrađenoj varijanti, kamion sa švercovanom robom nije ni napuštao Srbiju. Carinici bi sačekali kamion na granici, u dokumentaciji upisali da je "roba u tranzitu", a onda je istovarili u neki od svojih magacina. Na kraju bi obezbeđivali dokumentaciju kao da je kamion napustio Srbiju.

Tako su švercovali belu tehniku, cigarete, alkohol, tekstil, skupa odela i ostalu luksuznu robu koju su prodavali preko firmi čiji su vlasnici bili pojedini osuđeni.

Ceca slobodna da putuje, suđenje tek posle leta

Folk prevačica Svetlana Ceca Ražnatović i dalje će biti slobodna da putuje, jer iako je protiv nje podignta optužnica, ona nema sudsku meru zabrane napuštanja boravišta ili prebivališta, rečeno je danas Tanjugu u Višem sudu u Beogradu.
Ražnatovićevoj je ta mera bila izrečena posle puštanja iz pritvora u kome je provela tri meseca 2003. godine, kada je uhapšena u akciji "Sablja".

Mera je, međutim, ukinuta, pre skoro četiri godine, jer se tokom istrage uredno odazivala na sve sudske pozive, podsećaju u sudu.

Pomenuta mera izriče se samo ukoliko neko izbegava pravosudne organe i u tom slučaju napuštanje boravišta ili prebivališta odobrava, u zavisnosti od faze krivičnog postipka, istražni sudija ili sudsko veće.

Poznata srpska pevačica često je proteklih godina putovala u inostranstvo o čemu je javnost uredno informisana s obzirom na njenu popularnost i uvek se vraćala i redovno odazivala svim sudskim pozivima.

Nakon osam godina protiv nje je, pre dva dana, podignuta optužnica kojom su obuhvaćeni i njena sestra Lidija Veličković - Ocokoljić, kao i bivši rukovodioci FK Obilića Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević, na redu je sudsko preispitivanje navoda optužbe, kao i pravo odbrane da na nju uloži prigovore.

Portparol suda Dušica Ristić izjavila je Tanjugu da, prema odredbama Sudskog poslovnika, kada sud primi optužnicu ona se dodeljuje u rad sudiji koji je po redosledu za dobijanje novih predmeta, a koji će biti postupajući predsednik veća.
Nakon toga, predsednik sudskog sudija daje naredbu da se optužnica dostavi okrivljenom ili okrivljenima i njihovim braniocima sa poukom o pravu na prigovor i to u roku od osam dana od dana prijema optužnice.

O eventualnim prigovorima okrivljenih ili njihovih branilaca odlučuje Krivično vanraspravno veće koje može da odbije prigovore i u tom slučaju optužnica stupa na pravnu snagu, posle čega se određuje početak suđenja.

Ukoliko u zakonskom roku od osam dana, od dana dostavljanja optužnice, prigovor ne bude podnet, predsednik veća takođe ima procesna ovlašćenja da stavi zahtev Krivičnom vanraspravnom veću, koje tada može da odluči o svakom pitanju o kome se rešava i povodom prigovora.

Ukoliko prigovori ne budu podneti u zakonskom roku od osam dana, niti predsednik veća stavi navedeni zahtev, odrediće datum glavnog pretresa, odnosno početak suđenja, ukazala je Ristić.

Dok se ceo taj postupak okonča, s obzirom da je predmet u redovnom postupku, jer niko od optuženih nije u pritvoru, može da prođe više meseci, pa je izvesno da se Ražnatovićeva na optuženičkoj klupi neće naći pre kraja leta.

Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Svetlane Cece Ražantović (38) tereteći je za zloupotrebu službenog položaja u produženom trajanju zbog nezakonite prodaju 10 fudbalera FK ''Obilića'' i posedovanje 11 pištolja bez dozvole.

Njena sestra se tereti za isto delo, Binić za zloupotrebu, a Dimitrijević za pomaganje u zloupotrebi.

Arkanova udovica i njena sestra su optužene da su od prodaje fudbalera u periodu od 14. avgusta 2000. do 21. maja 2003. nezakonito uzele 4.1 milion nemačkih maraka i 3.48 miliona dolara.

Ražnatovićeva je bila uhapšena 2003. u toku akcije "Sablja" i u pritovru je provela tri meseca. Istraga protiv nje pokrenuta je zbog pištolja koji su pronađeni u njenoj porodičnoj kući, a kasnije je proširivana u više navrata zbog malverzacija sa prodajom fudbalera "Obilića".

FIFA na meti kritika Udruženja evropskih profesionalnih liga

EPFL je u saopšenju naveo da FIFA donosi jednostrane odluke i da se čini da se "meša u poslove svojih članica".

"EPFL poziva FIFA-u da preispita svoj proces donošenja odluka i da se ponaša demokratskije", navodi se u saopštenju EPFL-a.

I najbolji klubovi Evrope u utorak su takođe saopštili da im ponestaje strpljenja za FIFA-in način rada.

Klubovi su nezadovoljni jer su pojedini članovi FIFA-e predložili da se Svetsko prvenstvo 2022. godine u Kataru umesto na leto održi na zimu, ali i zbog prenatrpanog kalendara takmičenja i međunarodnih utakmica.

FIFA je u kalendar takmičenja unela osam novih termina za međunarodne utakmice, a EPFL i Udruženje evropskih klubova zameraju toj organizaciji što je "preopteretila" kalendar bez konsultacija sa klubovima.

FIFA je o promenama u kalendaru obavestila nacionalne saveze putem pisama, dve nedelje od donošenja odluke.

"To je još jedna jednostrana odluka koja izaziva velike probleme ligama i klubovima, a doneta je bez objašnjenja i konsultacija sa onima na koje utiče", navodi se u saopštenju.

Upravni odbor EPFL-a vodi predsednik Premijer lige Dejv Ričards, a članovi su predstavnici šest najbolje rangiranih fudbalskih liga - Engleske, Španije, Italije, Nemačke, Francuske i Rusije.

Superboul “ukinuo” sportske prenose na internetu

Ako ste ikada probali da gledate prenos nekog sportskog meča putem internet sajtova koji to omogućavaju, onda ovih dana imate veliki problem da takve sajtove uopšte pronađete “u životu” jer su mnogi od njih zatvoreni akcijom američkih vlasti zbog predstojećeg finala NFL-a.

Superboul, veliko finale NFL-a, igra se u noći između nedelje i ponedeljka u Dalasu a za titulu se bore Pitsburg Stilersi i Grin Bej Pekersi. Tradicionalno, to je najgledaniji sportski događaj u SAD, koji je prošle godine uz male ekrane pratilo čak 106 miliona žitelja te zemlje. Zato i ne čudi što je reklamni prostor ekstremno skup, pa je tako za prošlogodišnji meč za trofej moralo da se izdvoji 2,6 miliona dolara da bi se tokom prenosa pojavila reklama koja traje 30 sekundi. I to samo jednom.

Bespravno korišćenje prenosa koje drugi plaćaju do sada se, uz manje ili veće mere, tolerisalo, ali uoči 45. Superboula američke vlasti su rešile da “okrenu drugi list”.

Čuvene internet lokacije poput atdhe.net, channelsurfing.net, firstrow.net, hq-streams.com, hq-streams.net, ilemi.com, iilemi.com, iilemii.com, rojadirecta.com i rojadirecta.org više ne funkcionišu jer su američki tužioci uspeli da izdejstvuju naloge da se oni zatvore.

Prema navodima tužilaštva, na ovim internet sajtovima nalazili su se linkovi ka drugim, piratskim internet prezentacijama koje su bez ovlašćenja prenosili mečeve NFL-a, NBA, NHL-a i drugih sportova.

U noći između utorka i srede po srednjeevropskom vremenu počela je konfiskacija pomenutih spornih sajtova, uz objašenjenje da su “upotrebljivani za izvršenje krivičnih dela u vidu kršenja autorskih prava”, ali i zbog prikupljanja dokaza koje je u toku.

“Imajući u vidu da je Superboul već u nedelju na programu, konfiskacija ovih sajtova pokazuje da smo rešeni da i uoči tako velikog događaja obezbedimo poštovanje autorskih prava a one koji kradu sprečimo da to više rade”, rekao je Prit Bahara, državni tužilac južnog okruga Njujorka.