Ustavni sud bira predsednika

Sudije Ustavnog suda Srbije (US S) danas će, u ponovljenom izbornom postupku, birati predsednika suda, a jedini kandidat za ovu najvišu dužnost je sudija tog suda Dragiša Slijepčević.

Slijepčević je predložen pošto na isteku mandata tadašnja predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić nije prihvatila ponovnu kandidaturu.

Predlog da Slijepčević bude izabran za predsednika u narednom trogodišnjem mandatu podneli su sudije Ustavnog suda Marija Draškić, Dragan Stojanović, Milan Stanić i Sabahudin Tahirović, potvrđeno je Tanjugu u tom sudu.

Oni su u obrazloženju predloga naveli da je Slijepčević "u dosadašnjem radu prošao sve nivoe pravosudnih institucija, počev od sudije opštinskog, okružnog i trgovinskog suda do Vrhovnog suda".
"Tokom rada u redovnim sudovima, sudija Slijepčević se iskazao kao jedan od najstručnijih sudija, pogotovu u oblasti trgovinskog prava", istakle su njegove kolege u obrazloženju kandidature.

"U svojoj bogatoj karijeri sudije, i pored sudijskog posla, sudija Slijepčević je objavio veliki broj naučnih i stručnih radova i veoma je čest predavač na eminentnim skupovima sudija i pravnika", navodi se u obrazloženju.

Ustavni sud je 18. januara doneo odluku o ponavljanju postupka izbora za predsednika Suda nakon što u prethodnom postupku 23. decembra, prilikom utvrdjivanja liste kandidata, tadašnja predsednica Bosa Nenadić nije prihvatila još jedan trogodišnji mandat.
Kako nije bilo drugih kandidata, a u skladu sa odredbama Poslovnika o radu Ustavnog suda, postupak izbora se ponavlja u celini, a mora biti okončan najkasnije 30 dana od donošenja odluke Suda.

Komisije za sprovodjenje postupka glasanja, rezultate izbora saopštava predsednik Suda na redovnoj sednici. Budući da je dosadašnjoj predsednici istekao mandat, to će sada učiniti najstariji sudija Agneš Kartag Odri, koja predsedava sednicama Suda do izbora novog predsednika.

Ustavni sud ima 15 sudija, koji medju sobom biraju predsednika, a predlozi kandidata moraju biti potpisani i obrazloženi.

Sudije glasaju tajno na sednici zatvorenoj za javnost, a na osnovu zapisnika.

Traže stotine hiljada evra za 12 pesama

Pokušaj Organizacije proizvođača fonograma Srbije da od „Egzit festivala“ naplati više stotina hiljada evra na ime “javnog iskorišćavanja fonograma” tokom 2006. i 2007. godine završio je na sudu jer „Egzit festival“ neće da za 12 pesama, u kojima je korišćen fonogram, na dva festivala tokom kojih je izvedeno 13.000 numera, plati ovu sumu novca smatrajući to “reketom”.

- OFPS je, i to samo delimično, dokazao korišćenje fonograma u 12 pesama izvedenih na „Egzit festivalu“ 2007. i 2008. godine, a hteli su da nam naplate kao da je fonogram korišćen u svih 13.000 pesama koliko ih je ukupno izvedeno. Zavod za intelektualnu svojinu odbija da nam pomogne i da nas zaštiti od reketiranja - kaže za „Blic“ Radovan Lalin, advokat „Egzit festivala“.

On dodaje da tih 12 pesama čini svega 0,09 odsto ukupnog repertoara na dva „Egzit festivala“, a OFPS traži pet odsto od zarade.

- SOKOJ-u, koji štiti autore, plaćamo tri odsto. I to bi trebalo da bude manje, ali je bar nesporno. U normalnim zemljama tarifa organizacija koja štite prava proizvođača fonograma je tri do deset puta manja od tarife organizacije koja štiti autore, pa bi shodno tome tarifa OFPS-a trebalo da bude bar tri puta manja od SOKOJ-a, koji naplaćuje tri odsto od zarade. Pa ne može neko ko je snimio CD da dobije više novca od onoga ko je napravio snimljenu pesmu.

On napominje da niko u državi neće i ne može da ih zaštiti i da ispada da niko ne kontroliše rad OFPS-a.

- SOKOJ i OFPS su privatne firme kojima je država omogućila monopol jer su jedine koje su dobile zakonsko pravo da naplaćuju naknade. Zavod za intelektualnu svojinu, koji izdaje dozvole, isto tako može i da uzme dozvole - kaže Lalin i precizira da je saradnja sa OFPS-om, zaključno sa 2006. godinom bila sasvim korektna i da do tada nije bilo problema, ali da su problemi nastali promenom menadžmenta. Postupak, koji je u toku, vodi se pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu.

Policija i tužilac spremaju za huligane maricu na granici

Četvoricu huligana, osuđenih zbog nereda u Đenovi, u Beogradu očekuje saslušanje u prisustvu tužioca čim budu deportovani iz Italije, saznaje “Blic”.
- Sud u Đenovi im je zatvorsku kaznu zamenio odlukom o proterivanju. Mi sad ne možemo da pokrenemo postupak za isto krivično delo, za koje su tamo već osuđeni, ali ćemo na osnovu dokumentacije dobijene od pravosuđa Italije i posle njihovog saslušanja videti da li možda nisu osuđeni za neko delo koje su počinili u Đenovi. Ako postoji takvo delo, pokrenućemo postupak - rečeno je “Blicu” u tužilaštvu Srbije, koje je u stalnom kontaktu sa italijanskim kolegama.
Sudija Đakalone odlučio je da četvorica srpskih navijača - Strahinja Toljagić (24), Nenad Radović (30), Goran Stanić (25) i Vladimir Dedić (28), koji su učesnici nereda na fudbalskoj utakmici, budu deportovani u Srbiju umesto da služe kaznu u Italiji. Njih četvorica zatvoreni su zbog nereda koji su se dogodili van stadiona, dok za učestvovanje u incidentima na stadionu nije bilo dokaza.

- Biće deportovani jer više nije bilo osnova za njihovo zadržavanje u Italiji. Tužilaštvo nije našlo nove dokaze zbog kojih bi im bio produžen pritvor. Sad će Srbija odlučiti o tome da li će im suditi i za koja dela - rekao je “Blicu” Đanfranko Pagano, advokat Ivana Bogdanova.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije “Blicu” je rečeno da će, čim četvorica proteranih pređu granicu, biti privedeni na informativni razgovor i da će o tome biti obavešteno tužilaštvo.

- Tužilaštvo će odlučiti o daljim potezima, a mi ćemo postupati prema njihovim uputstvima - kažu u policiji.

Prema dogovoru predstavnika srpskog tužilaštva sa italijanskim kolegama, dokumentacija o postupcima protiv ove četvorice huligana u toj zemlji stići će kada i oni budu deportovani u Srbiju.

- To znači da će sa njima stići kompletna optužnica, sudska presuda, ali i video materijali, fotografije i iskazi sa saslušanja. Taj materijal će nam pomoći prilikom njihovog saslušanja - kažu u tužilaštvu Srbije.

Četvoricu navijača, koji su od hapšenja 12. oktobra 2010. bili u istražnom zatvoru, italijansko pravosuđe je teretilo za posedovanje baklji, nanošenja materijalne štete i suprotstavljanje policiji. Oni su osuđeni pred sudom u Đenovi na kazne zatvora od godinu i 10 meseci do dve godine, ali im je kazna odmah preinačena u proterivanje iz Italije, u koju neće smeti da uđu narednih pet godina.

Nakon nereda u Đenovi zadržana su u pritvoru još četvorica huligana koji su došli iz Srbije. Među njima i jedan od vođa Ivan Bogdanov, a u pritvoru su još Danijel Janjić, Nikola Kličković i crnogorski državljanin Srđan Jovetić. Njima će suđenje početi 2. aprila i mogu da budu osuđeni na kazne od tri do 15 godina zatvora. Osim za huliganstvo i nasilničko ponašanje, optuženi su i za pružanje otpora policiji, koja je na osnovu video snimaka tražila vođe nereda.

Utakmica Italija - Srbija, igrana 12. oktobara 2010. na stadionu “Luiđi Feraris” u Đenovi, prekinuta je u šestom minutu, a UEFA je meč registrovala službenim rezultatom 3:0 u korist domaćina.

Takođe, reprezentacija Srbije je kažnjena sa jednom utakmicom pred praznim tribinama, a Fudbalski savez Srbije je morao da plati kaznu od 120.000 evra, dok su Italijani zbog loše organizacije meča platili 100.000 evra.

Osmorica srpskih huligana uhapšenih u Đenovi bili su smešteni u zatvorima „Marasi“ i „Pontedećimo“.Četvoricu proteranih čeka saslušanje i moguće suđenje za dela koja nije kaznio sud u Đenovi

Crna lista vandala dostavljena Italijanima

Srpska policija dostavila je italijanskom pravosuđu crnu listu huligana, u kojoj su pobrojani svi značajniji predvodnici navijačkih grupa u Srbiji. Prema rečima Elene Desori, advokata huligana, pojavljivanje njihovog imena na crnoj listi pogoršalo je pojedinima položaj u Italiji. Na crnoj listi se ne nalaze navijači koji će biti deportovani u Srbiju.

Dudić zatražio status oštećenog

Bivši fudbaler Crvene zvezde Ivan Dudić zatražio je juče od suda da mu odobri status oštećenog u procesu protiv Dragana Džajića i fudbalskog menadžera Ranka Stojića, jer smatra da je prilikom transfera u portugalsku Benfiku 2000. oštećen za pola miliona nemačkih maraka.
U dopisu koji je na jučerašnjem suđenju Džajiću, Stojiću, Vladimiru Cvetkoviću i Milošu Marinkoviću pročitao sudija Danko Laušević, Dudić je obavestio Sud da je zbog neisplaćenog dela iznosa za transfer u portugalski klub podneo tužbu parničkom odeljenju suda.
Dudić je, kako tvrdi u dopisu, trebalo da dobije dva miliona nemačkih maraka za prelazak iz Crvene zvezde u Benfiku, ali je “ostao kratak” za 500.000 nemačkih maraka. Džajić, koji je tada bio predsednik kluba, i Stojić, kao ovlašćeni FIFA menadžer i vlasnik preduzeća “Pro ejdžensi”, terete se da su oštetili klub za pet miliona nemačkih maraka prilikom prelaska Dudića u portugalski klub.

Stojić je izlažući odbranu potvrdio da je u ime Crvene zvezde pregovarao sa portugalskim klubom i da je s njima zaključio ugovor na sedam miliona nemačkih maraka za Dudićev transfer, ali je negirao da je bilo šta prisvojio za sebe. Nekadašnji generalni sekretar kluba Miloš Marinković odbacio je da je sa Džajićem i Cvetkovićem prisvajao novac od transfera, tvrdeći da nikada nije učestvovao ni u pregovorima, niti u zaključenju ugovora.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je juče sudu zahtev za privremeno oduzimanje imovine od bivših čelnika FK Crvena zvezda, dok im je juče uručeno rešenje o zabrani raspolaganja imovinom do odluke suda.

Četvorici prvooptuženih od 30 do 35 godina zatvora za ubistvo Brisa Tatona

BEOGRAD - Đorđe Prelić, Ljubomir Marković, Ivan Grković i Dejan Puzigaća osuđeni su na po više od 30 godina zatvora zbog ubistva francuskog navijača Brisa Tatona. Nepravosnažnu presudu je danas izreklo veće Višeg suda u Beogradu u prisustvu Tatonovih roditelja, ambasadora Francuske u Beogradu, brojnih predstavnika francuskih i domaćih medija, uz pojačane mere bezbednosti zbog navijačkih grupa koje su pokušavale da ometaju suđenje.
U presudi Višeg suda u Beogradu, Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća koji su
osumnjičeni da su organizovali napad na francuske navijače i kojima se sudilo u odsustvu, osuđeni su na 35, odnosno 32 godine zatvora.
Ljubomir Marković (30) zvani "Kića", vođa navijačke grupe "Alkatraz" i Ivan Grković (28) vođa grupe "Iridućibili" osumnjičeni da su učestvovali u napadu i ubistvu Brisa Tatona, osuđeni su na po 30 godina zatvora.Optuženi da su učestvovali u napadu na francuske navijače, Milan Vujović, Branimir Četnik, Vladan Suvajac, osuđeni su na po 14 godina zatvorske kazne, dok su Dragan Tomasović, Stefan Veličković, Milan Tarlać, Bojan Matijević dobili po 12 godina zatvora.

Stepa Petrović dobio je pet, Dejan Stanković četiri zbog krivičnog dela nasilničko ponašanja, a Vladimir Bošković koji je osumnjičen da je pomogao huliganima nakon napada osuđen je na dve godine zatvora uslovno.

Predsednica sudskog veća sudija Mirjana Ilić je, obrazlažući presudu, navela da je sud utvrdio da su osuđeni kao saizvršioci počinili krivično delo teško ubistvo, jer su 17. septembra u Beogradu na Obilićevom vencu, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, ubili Tatona.

Osuđenim navijačima je produžen pritvor do pravosnažnosti presude, a vreme koje su proveli u pritvoru računa im se u kaznu zatvora.

Nakon izricanja presude, Suzan i Alan Taton su sprovedeni na sporedni izlaz iz "Palate pravde", jer su se ispred okupili navijači koji su nezadovoljni presudom uzvikivali pogrdne reči na račun sudije i novinara.
Ivan Grković, Dragan Tomasović i Bojan Matijević, nezadovoljni presudom napustili su sudnicu nakon što im je saopštena presuda. Rodbina i prijatelji osuđenih navijača su uz uzvike “videćemo se u Strazburu”, brojnim pretnjama i psovkama negodovali zbog odluke suda.

Branioci osuđenih navijača, odmah po izricanju presude najavili su da će uložiti žalbu.

U optužnici za ubistvo Brisa Tatona (28), koju je 18. januara 2010. podiglo beogradsko Više tužilaštvo, navodi se da su napadači francuskog navijača bacili sa vrha stepenica, kod garaže na Obilićevom vencu.
U optužnici se navodi da su napad na navijače francuskog Tuluza u Beogradu oragnizovali Ivan Grković (28), vođa navijačke grupe „Iridućibili“, Đorđe Prelić (26) i Ljubomir Marković (30), kao vođe grupe „Alkatraz“ i za sada nepoznati vođa grupe „Rebels“.

Prema optužnici, oni su pozvali mobilnim telefonima ostale okrivljene među kojima su: Dejan Puzigaća, Jovan Karbić, Dragan Tomasović, Milan Vujović, Branimir Četnik, Vladan Suvajac, Stefan Veličković, Milan Tarlać, Bojan Matijević, Stepa Petrović, Dejan Stanković i Vladimir Bošković.

Svi su se našli 17. spetembra 2009. u Terazijiskom parku gde je Dejan Puzigaća (28) podelio baklje i palice, a Vladan Suvajac (22) hiruške maske.

Prelić, Marković, Grković i Puzigaća su nastavili da koridiniraju napad na francuske navijače mobilnim telefonima i svima su saopštili da se oni nalaze u „Ajriš pabu“ na Obilićevom vencu.

U optužnici se navodi da su okrivljeni počeli da lome inventar u kafani u 17.40 sati i da su zatim sustigli Tatona, koga su počeli da udraju rukama, nogama, drvenim palicama, upaljenim bakljama, stolicama, pepeljarama... Nakon toga su ga namerno bacili sa stepenica i on je zadobio teške telesne povrede zbog kojih je preminuo 29. septembra.

U napadu su lakše povrđeni i francuskiki navijači Filip Mori i Rejmon Kazedevan, kao i Aleksandar Jakovljević, konobar u „Ajriš pabu“.

Tužilaštvo zadovoljno presudom

Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, izjavio je da je tužilaštvo zadovoljno presudom kojom su na ukupno 240 godina zatvora osuđeni optuženi za ubistvo Brisa Tatona.

- Ova presuda je dokaz da je pravda dostižna. Ona je potvrda efikasnosti srpskog pravosuđa, koje je pokazalo da za samo sedam meseci može da okonča postupak i donese prvostepenu presudu u veoma složenom predmetu - kaže Zorić

Jatacima ostaje isti sudija

Sudija Albijanić odbacio je zahtev za izuzeće sudije Šobot kao neblagovremen. Ukoliko sud prihvati zahtev tužilaštva za traženim izuzećima, suđenje će morati da krene ispočetka pred novim sudskim većem. Postupak protiv 10 optuženih za pomaganje u skrivanju Mladića od 2002. do 2006. u Beogradu počeo je pre više od četiri godine.

Zamrznut štrajk u pravosuđu

U pravosudnim organima tokom jutra se održavaju sastanci i uskoro će biti jasnija situacija o daljoj sudbini štrajka, rekla je Miloševićeva, dodajući da je u međuvremenu štrajk u Beogradu zamrznut, kako građani ne bi trpeli posledice.

Upitana o tome kolike su posledice dvonedeljnog štrajka po građane i po pravosuđe, Miloševićeva je navela da se to analizira, ali da je iznenađena brzom procenom Ministarstva pravde da je šteta od neuplaćenih sudskih taksi 150 miliona dinara.

Mi ne možemo da dobijemo podatke o prihodima od sudskih taksi, ali ako je za dve sedmice šteta 150 miliona dinara, onda je to znatno više nego što Ministarstvo priznaje kada raspravljamo o povećanju plata, navela je predstavnica Sindikata.

Ona je takođe ukazala da navodi Ministarstva pravde o potpisivanju sporazuma o prekidu štrajka sa drugim sindikatom, koji nije štrajkovao, dovoljno govori o mogućnostima za socijalni dijalog.

Sindikati traže da osnovica za plate za zaposlen u pravosuđu bude 28.000 dinara, dok Ministarstvo nudi povećanje stimulacije do januara i rast plata od 35 do 45 odsto od januara, pri čemu bi nameštenici imali platu od oko 26.000 a referenti oko 27.000 dinara.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen izjavio je jutros da je štrajk u pravosuđu u celoj Srbiji okončan jer se ogromna većina zaposlenih izjasnila da prihvata ponudu ministarstva i da nastavlja da radi.

"Štrajk nije zamrznut već potpuno obustavljen. Štrajk se može obustaviti odlukom sindikata, ali sindikat nije hteo da prihvati povećanje od 40 odsto, zato smo organizovali izjašnjavanje zaposlenih i više od 90 odsto se izjasnilo za prekid štrajka", rekao je Homan gostujući na RTS-u.

Homen se pozvao na odredbe Zakona o štrajka iz 1996. godine, koji predviđa da štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata odnosno većine zaposlenih o prestanku štrajka.

"Većina zaposlenih je svesna da povećanje nije sjajno ali su više nego zadovoljni. Drago mi je da je većina pokazala da je ovo dobra ponuda", naveo je Homen.

On je ocenio da je zahtev za povećanje plata bio opravdan, jer su plate bile najmanje u zemlji i naveo da je Ministarstvo "imalo veliku želju" da se one povećaju. Problem je, kako je objasnio, u tome što su zaposleni u pravosudnoj administraciji deo državne administracije u kojoj radi 40.000 ljudi.

Rešenje je nađeno kroz smanjenje najvećih plata u pravosuđu, rekao je Homen, ne precizirajući koliko će smanjenje biti i ko će biti obuhvaćen.

Najmanje plate biće pvećane u proseku 40 odsto od 1. januara a u međuvremnu će biti povećane mesečne stimulacije.

Govoreći o posledicama štrajka, koji je prema njegovim rečima trajao nepunih 10 dana, Homen je rekao da se nagomilao posao.

Predsednici sudova su dužni da naprave radno vreme i raspored obaveza tako da nadoknade posledice štrajka, a to podrazumeva, ako je neophodno i prekovremeni rad i rad vikendom i za administraciju i za nosioce pravosudnih funkcija. To će morati da se uradi, rekao je državni sekretar.

Homen nije precizirao da li će taj prekovremeni rad biti plaćen.