Blagajniku devet godina zatvora

24.09.2009.

Bivši blagajnik „Rajfajzen banke” Aleksandar Spasić (30) osuđen je juče nepravosnažno na devet godina zatvora zato što je 7. juna 2008. iz trezora izneo torbu sa 1,44 miliona evra. Sudija Okružnog suda u Kragujevcu Spasiću je izrekla jedinstvenu kaznu i zbog pokušaja razbojništva kada je on, dok je bio na slobodi, 17. februara ove godine pokušao da ukrade novac iz menjačnice „Veko” na trgu Mala vaga.

Veći deo ukraden novca iz banke je pronađen jer je blagajnik sam pokazao mesto gde ga je sakrio, dok još uvek nedostaje 65.000 evra i 13.000 švajcarskih franaka. Pljačku veka, kako je mnogi zovu, Spasić je izveo tako što je tokom pauze u putnu torbu spakovao novac iz sefa „Rajfajzen banke”, a zatim izašao kroz glavni ulaz banke. Pravo bogatstvo spakovano u šest plastičnih vreća zakopao je u Spomen-parku Šumarice. Službenici banke su tek oko 15 sati, na kraju radnog vremena, primetili da nedostaju svežnjevi novčanica.
Spasić je svoj mobilni telefon, odmah nakon iznošenja novca, dao taksisti i rekao da vozi ka Čačku. Potom je zakopao pare u šest rupa u Šumaricama. Zatim je pozvao policiju. Inspektore MUP-a Spasić je sutradan odveo do Šumarica i pokazao gde je sakrio pare.
Pred sudom je Aleksandar Spasić u odbrani rekao da „nije hteo da novac ukrade” već da pokaže bivšoj tazbini, koja ga je navodno omalovažavala, šta može da uradi. Naveo je i to da mu je pretio otkaz u banci i da je hteo da napusti posao „tako što će da napravi cirkus”. Svoje tvrdnje je potkrepio i pričom da je „novac mogao da iznese i na kraju radnog vremena, kada bi pronevera bila otkrivena tek nakon dva dana.
Spasić je 17. februara ove godine, naoružan plastičnim pištoljem i s fantomkom, ušao u menjačnicu „Veko”, tražeći od radnice novac. Žena se nije uplašila, već je uključila alarm i uzela telefon da pozove policiju, a Spasić se dao u beg. Na ulici mu je jedan od prolaznika podmetnuo nogu, a zatim ga je vlasnik menjačnice savladao i sačekao da dođe policija.
 

Specijalni sud oduzeo plac u Šilerovoj

24.09.2009.

Naslednicima vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Specijalni sud danas je oduzeo plac u Šilerovoj ulici u Zemunu.

Reč je o prvoj presudi po zahtevu za trajno oduzimanje imovine prema Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, čija je primena počela 1. marta.
Sudija Milimir Lukić doneo je rešenje kojim je Tatjani Spasojević i Maji Luković trajno oduzeto pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta ukupne površine 21 ar i 29 kvadratnih metara.
Sudija je naveo da će obrazloženje rešenja strankama dostaviti u pisanom opravku. Žalbe na rešenje moguće je podneti u roku od osam dana, ali žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Profesorki vraćao dug u ratama

22.09.2009.

Prvooptuženi u aferi "indeks" Saša Jovanović porekao je krivicu pred Okružnim sudom u Smederevu po optužnici koja ga tereti za primanje i davanje mita, kao i za posredništvo u trgovini ocenama i diplomama na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Odgovarajući na pitanja sudije Slađane Bojković i okružnog javnog tužioca Zorana Antića, Jovanović je negirao da su novac i pokloni koje je davao profesorki Dragani Petrović bili nagrada za ustupke studentima, već da je reč o ratama ličnog duga prema njoj, kao drugooptuženoj u ovom postupku.
- Moja posestrima Dragana Petrović pozajmila mi je svojevremeno 5.000 evra, a isto toliko dugovao sam joj kao garant pri prodaji automobila kupcu iz Beograda. Ukupna cena "golfa 3" bila je osam hiljada evra, od čega je kupac odmah dao tri hiljade, a ostatak isplaćivao u više rata - rekao je Saša Jovanović, autolimar iz Donje Livadice kod Velike Plane protiv koga se, pred istim sudom, vodi i postupak za nelegalan uvoz polovnih automobila, njihovo carinjenje i registraciju na osnovu umrlica, navodno preminulih vlasnika u inostranstvu.
Za narukvicu od belog zlata, koju je takođe poklonio Dragani Petrović, prvooptuženi je tvrdio da je reč o nakitu koji je njegova bivša supruga dobila od tetke iz Nemačke, a da ju je, uz ženin pristanak, dao Petrovićevoj kada nije imao novca da izmiri jednu od rata duga.

Suđenje Canetovoj grupi za šverc

22.09.2009

Pred Specijalnim sudom juče je nastavljeno suđenje kriminalnoj grupi Stanka Subotića Caneta, optuženoj da je švercom cigareta 1995. i 1996. godine stekla korist od 28 miliona evra i osam miliona američkih dolara.

Pred sudskim većem Suda za organizovani kriminal pojavili su se kao svedoci Radovan Ćopić, koji je u pritvoru, Andrija Bota, bivši carinik koji se nalazi na izdržavanju kazne, i vozač Dragan Ćurčić. Tokom davanja iskaza oni su negirali da znaju bilo šta o švercu cigareta i druge akcizne robe, za šta se tereti grupa predvođena Stankom Subotićem.
Subotiću se sudi u odsustvu, a u bekstvu su i njegov sestrić Nikola Milošević, kao i Jovica Ranđelović i Ivana Krčmaričić.
Optuženi su i nekadašnji direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes, osnivač jedinice "Škorpioni" Milan Milanović Mrgud, bivši načelnik novosadske policije Miodrag Zavišić, bivši šef novosadske Državne bezbednosti Milovan Popivoda i bivši carinici Nebojša Nikolić i Drago Dodevski.
Optuženi su i radnik Subotićevog preduzeća "Mia Ub" Miroslav Pešić, pevačica Ivana Olujić i Luka Nenadović.
Na suđenju grupi Stanka Subotića Caneta danas bi u Specijalnom sudu u Beogradu trebalo da svedoči bivši premijer Republike Srpske Krajine Borislav Mikelić.
Mikelić bi trebalo da posvedoči da li su isporuke švercovanih cigareta bile namenjene Vojsci Republike Srpske Krajine tokom sukoba u tom delu Hrvatske.

Suđenje Goranu Kneževiću 26. oktobra

22.09.2009.

Suđenje bivšem gradonačelniku Zrenjanina Goranu Kneževiću i njegovim saradnicima, optuženim za malverzacija sa građevinskim zemljištem u tom gradu, zakazano je za 26. oktobar, rekla je danas Tanjugu portparol i sudija Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić.

Kneževićevu grupu čini još 21 optuženi, a Kovačevićeva je najavila da će predsedavati sudskim većem.
Optužnica protiv Kneževića stupila je na pravnu snagu, pošto je sud odbio prigovore koje su na nju izjavili njegovi branioci.
Kako je ranije Tanjugu rekao advokat Krsto Bobot, Kneževiću je produžen pritvor za još dva meseca pošto je optužnica postala pravosnažna i izracio ocekivanje da će njegovom branjeniku uskoro početi suđenje.
Specijalno tužilaštvo podiglo je 1. aprila optužnicu protiv Kneževića i još 22 okrivljena, zbog krivičnih dela zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog položaja, primanje mita i davanje mita.
Optužnicom se Kneževiću, kao organizatoru, i ostalim optuženima, kao članovima organizovane kriminalne grupe, stavlja na teret da su, od 2006. do 2008. godine, kao službena i odgovorna lica u lokalnoj samoupravi Zrenjanina i javnim preduzećima, zloupotrebili službeni položaj i pričinili štetu opštini Zrenjanin od najmanje 150 miliona dinara.
To su, prema optužnici, uradili na položajima gradonačelnika, načelnika odeljenja, direktora javnih preduzeće, tako što su na nezakonit način davali u zakup neizgrađeno građevinsko zemljište u Zrenjaninu čiji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik Opština Zrenjanin, navodi se u optužnici.
Zemljište je, dodaje se, davano u zakup suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji bez raspisivanja javnih tendera, neposrednom pogodbom sa licima zainteresovanim za zakup.
Istovremeno, visina ugovorene zakupnine i troškova na ime uređenja građevinskog zemljišta utvrđivane su suprotno odlukama Skupštine opštine i Grada Zrenjanina, u iznosima znatno nižim od propisanih, navodi se u optužnici.
Pored toga, vršeno je pripajanje neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, kroz nezakonitu primenu mogućnosti ispravke granica susednih katastarskih parcela.
Na taj način su se, umesto uređenja međnih linija, davale u zakup na period od 99 godina, kompletne katastarske parcele u površini od nekoliko ari do polovine hektara.
Ovakvim raspolaganjem gradskog građevinskog zemljišta pričinjena je šteta Opštini Zrenjanin u iznosu od najmanje 150 miliona dinara, a za pripadnike organizovane kriminalne grupe i zakupce pribavljena imovinska korist, procenilo je tužilaštvo u optužnici.
U istom periodu ova lica su organnizovala javne tendere za dodelu usluge obezbeđenja pojedinih objekata na području grada Zrenjanin, na kojim je kao najpovoljniji ponuđač posao dobijala agencija "Gvozden" čiji je vlasnik okrivljeni Uglješa Grgur.
Tenderi su bili unapred dogovoreni, a privid legalnosti obezbeđen je tako što je vlasnik agencije "Gvozden" dostavljao još dve ponude u ime drugih agencija i preduzeća, bez njihove saglasnosti i ovalšćenja.
Novac dobijen od Turističke organizacije opštine Zrenjanin i same opštine izvlačen je sa računa agencije "Gvozden" na račune "fantomskih preduzeća", podizan u gotovom i prisvajan od strane članova kriminalne grupe.
Knežević i njegovi saradnici uhapšeni su 1. oktobra prošle godine, a istraga protiv njih proširivana je više puta.

Prijić traži trajno oduzimanje placa u Šilerovoj

22.09.2009.

Zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić zatražio je danas da se trajno oduzme plac od 20 ari u Šilerovoj ulici u Zemunu od nasledinka ubijenih vođa "zemunskog klana" Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Na glavnom ročištu za trajno oduzimanje imovine, u Specijalnom sudu, Prijić je kazao da "nema govora o bilo kakvoj srazmeri između njihovih legalnih prihoda i vrednosti imovine, jer Spasojević i Luković nisu ni imali zakonske prihode".
Prema Prijićevim rečima, Spasojeviću je 1997. za 43.000 nemačkih maraka Izvršni odbor opštine Zemun ustupio pravo na trajno korišćenje parcele od 1.600 kvadratnih metara, dok je u narednih godinu dana Luković od komšija kupio još dve parcele vredne 80.000 maraka i 120.000 dinara. Tužilac sumnja da su sporni plac Spasojević i Luković kupili novcem dobijenim prodajom narkotika, ali i od drugih teških krivičnih dela, na prvom mestu od otmica.
Kao dokaze za svoje tvrdnje Prijić je sudu dostavio izveštaje iz PIO fonda, rešenja o nasleđivanju prava na korišćenje placa od dve parcele na gradskom građevinskom zemljištu u Šilerovoj, izveštaj finansijske policije i drugu dokumentaciju. Pre izlaganja Prijićevog zahteva, sudija Milimir Lukić odložio je za sutra svedočenje Spasojevićevog tasta Zlatka Juraka, pošto punomoćnik naslednika advokat Slobodan Milivojević nije bio spreman za ročište jer je zaboravio predmet.
Milivojević je na ročište zakasnio sat vremena sa obrazloženjem da je gužva na mostu "Gazela" ali i da su ga radnici u njegovoj advokatskoj kancelariji pogrešno obavestitli da je ročište zakazano za četvrtak.
"Apsolutno nisam spreman za ročište. Ne opstruiram postupak i prihvatam svu krivicu na sebe. U kancelariji mi je ostao kompletan predmet sa dokumentacijom o radno-pravnom statusu Tatjane Spasojević i Maje Luković", rekao je advokat i zamolio odlaganje ročišta.
Zamenik Specijalnog tužioca Prijić je Milivojevićeve razloge za kašnjenje i odlaganje ocernio bizarnim, navodeći da o njima ne želi da ima stav. U svakom slučaju, ročište se nastavlja sutra, svedočenjem Juraka, a sud bi već sutra mogao da donese prvostepenu odluku o zahtevu tužilaštva za trajno oduzimanje placa u Šilerovoj.
Udovice ubijenih vođa "zemunskog klana", Tatjana Spasojević i Maja Luković, u celosti su osporile zahtev specijalnog tužioca kojim se njima i njihovoj deci traži oduzmanje placa sa dve parcele i ustvrdile da je kupljen novcem koji je 1997. godine Spasojeviću dao Tatjanin otac - Jurak.
Krivični postupak protiv Spasojevića i Lukovića nije vođen, jer su ubijeni u akciji "Sablja" u Meljaku, ali je na suđenju pripadnicima "zemunskog klana" utvrđeno da su njih dvojica organizovali tu kriminalnu grupu.
Sud je, takođe, u prvostepenoj presudi "zemuncima", utvrdio da su najveći deo novca "zaradili" od otmica srpskih biznismena - Milije Babovića, Miroslava Miškovića, zatim Vuka Bajruševića i Suvada Musića.
Na placu u Šilerovoj, pored kuće od 500 kvadratnih metara, Spasojević i Luković su imali i dve kuće od po 200 kvadratnih metara, tržni centar od 1.000 kvadratnih metara, kafić, podzemne garaže i olimpijski bazen, kao i fontanu. Svi objekti su tokom akcije "Sablja" porušeni, dva dana posle ubistva premijera Zorana Đinđića za koje se takođe terete.
Zbog rušenja tih objekata, Tatjana Spasojević i Maja Luković su tužile državu Srbiju, Beograd i opštinu Zemun, tražeći odštetu od 8,5 miliona evra, a ukoliko dođe do trajnog oduzimanja placa tužba bi bila obesmišljena. Spasojević i Luković kupili su 1997. i 1998. godine tri vezane parcele u Šilerovoj, površine 20 ara i 129 kvadratnih metara za to platili 123.000 nemačkih maraka i 120.000 dinara.
Gradnja je počela aprila 1997, a u novembru 1999. godine radovi na objektima su završeni.

Samjuel Eto tuži Barselonu

22.09.2009

Samjuel Eto je zatražio od Barselone da mu isplati oko tri miliona evra koliko mu je navodno ostala dužna posle velike trampe i njegovog odlaska u Inter.

Advokati kamerunskog fudbalera i Barselone će u pokušati da pregovaraju o mogućem sporazumu, ali su zvaničnici kluba danas ocenili da će do dogovora teško doći i da očekuju da će se slučajem baviti sud.
Barselona je navela da je 28-godišnji napadač zatražio da mu aktuelni šampion Evrope i Španije isplati 15 odsto od ukupne vrednosti transfera u Inter. Uprava Barselone, međutim, tvrdi da se to pravilo primenjuje samo u slučajevima transfera igrača između dva španska kluba. Čak i u drugačijem slučaju, prema mišljenju Barselone, pomenutih 15 odsto igraču isplaćuje klub koji ga je kupio.

Španski mediji, ipak, ukazali su na slučaj transfera Alberta Lukea u engleski Njukasl 2008. godine, kada je sud odlučio da igraču deo novca isplati njegov bivši klub Deportivo.
Eto je prošle sezone postigao 30 golova za Barselonu, uključujući i prvi gol u pobedi nad Mančester junajtedom u finalu Lige šampiona.