Viši trgovinski sud odlučuje o aferi „pancir“

03.04.2009.

Prvostepenom presudom u aferi „pancir” sud je obavezao državu da ispuni ugovor, odnosno preuzme opremu i firmi čiji je vlasnik Dragić plati 176 miliona evra.

- Odbijajuća presuda, koja je doneta prošle godine, nije još pravosnažna, pošto je javno pravobranilaštvo uložilo žalbu Višem trgovinskom sudu koji će doneti konačnu odluku u vezi sa ispunjenjem ugovornih obaveza - objasnio je Đuranović.
Zbog zaključenja ugovora 2005. godine je pokrenut i krivični postupak protiv tadašnjeg ministra odbrane SCG Prvoslava Davinića, general-majora Miluna Kokanovića i pukovnika Jovice Vučkovića, osumnjičenih da su sklapanjem ugovora štetnog po državu iskoristili položaj i vlasniku preduzeća „Mile Dragić” omogućili da dobije posao snabdevanja Vojske SCG. Prema Miletu Dragiću postupak je razdvojen i prosleđen opštinskom sudu u Zrenjaninu.

Kovačeviću preti više od 10 godina

03.04.2009.

U SAD je optužen za napad prvog stepena, kao pripadnik organizovane grupe jer je u kafanskoj tuči u noći između 4. i 5. maja prošle godine teško povredio kolegu Brajana Štajnhauera sa Univerziteta Bingamton. U Srbiji je pokrenut postupak protiv konzula Slobodana Nenadovića i vicekonzula Igora Miloševića, koji su dali garancije da će se Kovačević pojaviti na suđenju u Njujorku, nakon čega je on pušten uz kauciju od 100.000 dolara. Posle toga je on pobegao iz SAD, kako se sumnja, sa falsifikovanim dokumentima koje je dobio u konzulatu. Zbog tog propusta državnih službenika Vlada Srbije je, kako je juče zvanično potvrdio Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde i šef srpskog pregovaračkog tima u slučaju Kovačević, platila porodici Štajnhauer 900.000 dolara, što će biti nadoknađeno primenom Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Homen je naveo da će krivični postupak protiv Kovačevića biti nastavljen u Drugom opštinskom sudu u Beogradu čim stignu spisi iz SAD, a to se očekuje u roku od sedam do 10 dana.

Kovačeviću je, inače, u državi Njujork bila zaprećena kazna i do 25 godina zatvora.
Prema Krivičnom zakonu Srbije, za teške telesne povrede predviđena kazna je od jedne do osam godina, za falsifikovanje dokumenata od jedne do pet godina i za podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja od šest meseci do pet godina.
- Prema našem zakonu izriče se kazna za delo u sticaju, tzv. asperacija. Takva kazna mora da bude manja od zbira svih zajedničkih kazni, a veća od najveće pojedinačne izrečene kazne. Zbirna kazna ne može da dosegne ni opšti maksimum koji je 20 godina - objašnjava za „Blic” Milan Škulić, profesor krivičnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu. On naglašava da u slučaju Kovačević treba ostaviti sudu da proceni koje delo je dokazano i koliku će kaznu odrediti.
Profesor međunarodnog prava Vojin Dimitrijević, iz Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za „Blic” da je sporazum Srbije i SAD ispravan u meri u kojoj je on upoznat s njim, a da je druga stvar pitanje krivične odgovornosti Kovačevića.
- Ostaje da se vidi da li će naša tužilaštva i sudovi biti efikasni ili će da padnu pod uticaj onih koji su Kovačevića već počeli da veličaju kao nacionalnog heroja. U suštini, Srbija mora da izbegne međunarodnu odgovornost zbog postupaka svojih službenika. Nažalost, kada ovlašćeni službenici pogreše, ceo budžet države mora to da nadoknadi, bez obzira koliko to bilo nepravedno prema većini građana - kaže profesor Dimitrijević.
On objašnjava da kada neka država počini međunarodni delikt, u ovom slučaju Srbija u odnosu na SAD, onda je stvar tih država da se dogovore o tome kako će se to ispraviti.
- Nadoknada može biti u formi izvinjenja ili davanjem novčanog iznosa. Ovde je stvar rešena time što je postignut sporazum da se ne uplaćuje nikakav iznos budžetu SAD, već da se SAD zadovolje time što će Srbija nadoknaditi troškove lečenja porodici Štajnhauer, a bolnički troškovi u SAD su, kao što svi znamo, vrlo visoki. Time se odnos između Srbije i SAD na zadovoljavajući način okončava i dobro je što će kršenje pravila u vezi sa kaucijom snositi Kovačević i njegova porodica, a ne srpska država, kao što su neki sugerisali - kaže profesor Dimitrijević.
Advokat Borivoje Borović, branilac Kovačevića, kaže da očekuje da posle saniranja diplomatskih odnosa Srbije i SAD njegov klijent ima fer suđenje.
- Sporazum i nadoknada štete porodici Štajnhauer ne bi smeli biti prejudiciranje krivice - kaže Borović.

Boris Tadić: Skinuto breme
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da su pregovori bili najracionalniji način da se sa odnosa Beograda i Vašingtona skine breme slučaja Kovačević. On je konstatovao da je taj slučaj pretio da ostane nepremostiva tačka u odnosima sa SAD, što bi Srbiji proizvelo velike spoljnopolitičke i finansijske teškoće.

Ambasador Manter zahvalan Vladi
Ambasador SAD Kameron Manter izjavio je juče u Pirotu da je zahvalan Vladi Srbije, a naročito Ministarstvu pravde s kojim je rešen slučaj Miladina Kovačevića.
- Američki tužilac je dakle odlučio da je najbolji način u ovom trenutku da Miladin Kovačević izađe pred lice pravde. To je svakako oduvek bila i pozicija naše ambasade, da on treba da izađe pred lice pravde- rekao je Manter. Na pitanje novinara da li će američko pravosuđe priznati presudu Kovačeviću koja bude doneta u Srbiji, Manter je rekao ‘’da ne zna sve detalje’’.

Policija našla tajne račune mafijaša

03.04.2009.

- Reč je o policajcima koji su do 1. marta, kada je zakon stupio na snagu, radili u SBPOK-u i ostalim jedinicama MUP-a koje se bave borbom protiv privrednog kriminala. To su iskusni operativci koji su do sada postigli odlične rezultate u raskrinkavanju finansijskih malverzacija. Trenutno su podeljeni u nekoliko grupa koje postupaju po nalozima koje je do sada uputilo Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala - kaže za „Blic” izvor iz vrha MUP-a Srbije. On navodi i da finansijska jedinica neće ostati na trenutno angažovanom broju policijaca.

- Jedinica će se popunjavati novim ljudima, u zavisnosti od obima posla, odnosno od toga koliko zahteva bude pristizalo. Pretpostavljamo da će u narednih šest meseci stići većina naloga za ispitivanje imovine do sada procesuiranih osoba, bez obzira da li se radi o osobama kojima je izrečena presuda, ili je protiv njih podignuta optužnica ili pokrenuta istraga. Do tog vremena će jedinica biti kompletno oformljena - kaže naš izvor.
Glavni zadatak jedinice biće ispitivanje finansijskih tokova kriminalno stečenog novca, budući da je najveći deo „opljačkane” gotovine završio na računima stranih banaka.
- U tom delu posla glavni saradnici su nam Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska policija, Devizni inspektorat Carine, ali i kolege iz inostranstva, u čijim zemljama je završio nezakonito stečen novac. Većini tih bankovnih računa u stranim bankama u trag se ušlo i pre nego što je zakon stupio na snagu - kaže naš izvor.
Priliku da opravdaju poreklo svog bogatstva, osobe čija je imovina pod lupom policije imaće na sudu, koje donosi konačnu odluku o trajnom oduzimanju. Do tada, sporna imovina može da bude pod merom privremenog oduzimanja.
- Nekoliko bankovnih računa i sefova je već pod ovom merom - kaže naš izvor ne želeći da otkrije na čija imena su otvoreni ovi računi i koliko je novca na njima.
Kako je „Blic” već objavio, prvi nalog za ispitivanje porekla imovine podignut je protiv Milorada Ulemeka Legije, zatim pripadnika zemunskog klana, narko-klana Darka Ercega i šestorice pripadnika carinske mafije.
Naš izvor navodi da se paralelno sa ispitivanjem tokova novca, proverava i bogatstvo u nekretninama. Policija do sada nije ušla u postupak oduzimanja pokretne imovine, koja bi trebalo da bude smeštena u magacinske prostorije Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, u blizini Beogradskog sajma.

Supruga optuženog demantuje policiju

Supruga Velibora Lukovića, optuženog da je vođa carinske mafije, juče se javila redakciji „Blica” demantujući da je njen muž vlasnik sefa u kojem je policija pronašla 150.000 evra i nekoliko kilograma zlatnog nakita.
- Nama je policija oduzela 2.000 evra i 49.000 dinara. Stan u kome živimo Velibor je nasledio od majke, a od automobila posedujemo samo „reno megan” koji su mi poklonili roditelji - tvrdi Danijela Luković.

Podignuta optužnica protiv Roda Blagojevića

03.04.2009.

Federalna velika porota donela je u četvrtak optužbu po 19 tačaka protiv Blagojevića, njegovog brata, dva bivša saradnika i dva biznismena.
Blagojević (52) je sada suočen sa nizom optužbi, uključujući zaveru, reketiranje, pokušaj da "proda" ispražnjeno mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame u Senatu i davanje lažnih iskaza istražiteljima.
On je uhapšen 9. decembra prošle godine, a kancelariju je napustio u januaru zbog zloupotrebe položaja.
Bivši guverner poriče krivicu. On je trenutno na prazniku sa porodicom na Floridom.

Zaplenjena Mejdofova imovina

03.04.2009.

Mejdofova jahta "Bul" (bik) duga 17 metara i motorni čamac zaplenjeni su ranije. Zvaničnici Floride potvrdili su da je policija ušla u Mejdofovu kuća u Palm Biču. Američki šef policije Beri Golden izjavio je da će proces menjanja brava i zaplena inventara "malo potrajati".
Prošlog meseca Mejdof (70) izjasnio se krivim po svih 11 tačaka optužnice za investicionu prevaru "tešku" 50 milijardi dolara.
Mejdof se nalazi u zatvoru, gde čeka na sudsku presudu u junu. Mogao bi da dobije do 150 godina zatvora.
On tvrdi da je radio sam u osmišljavanju takozvane "Ponci šeme", prema kojoj je ranije investitore isplaćivao novcem novih klijenata.
Bivši predsednik njujorške elektronske berze "Nasdak" radio je na Volstritu više od 40 godina.
Iako Mejdof tvrdi da je šema počela ranih devedesetih, tužioci smatraju da je on "operisao" već osamdesetih godina.

Najviše žalbi na trajanje suđenja

31. mart 2009.

O zaštiti pojedinačnih ljudskih prava garantovanih Ustavom ovaj sud odlučuje tek u poslednjih godinu dana, a primio je gotovo dve hiljade ustavnih žalbi građana. Da bi zaštitili svoja ljudska ili građanska prava grantovana evropskim konvencijama, građani su se godinama obraćali sudu u Strazburu.

U poslednjih godinu dana, o takvim žalbama odlučuje Ustavni sud Srbije i građani se najviše žale na kršenje prava na suđenje u razumnom roku.

“Jedna četvrtina odnosi se na to da sudovi ne odlučuju u primerenim rokovima. Nešto što će ostati upisano u istoriju je da je jedan postupak trajao 30 godina i 6 meseci pred jednim prvostepenim sudom”, kaže predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić.

U Ustavnom sudu očekuju da će tokom ove godine biti rešena i tri javnosti veoma interesantna predmeta.

U naredna tri meseca moglo bi biti odlučeno da li je energetski sporazum sa Rusijom ustavan ili ne.

B92 Info Vesti Politika
Najviše žalbi na trajanje suđenja
31. mart 2009. | 14:41 -> 16:23 | Izvor: B92
Beograd -- Samo u poslednjih godinu dana Ustavnom sudu žalilo se gotovo dve hiljade građana, a svaka četvrta žalba odnosi se na postupanje sudova.

O zaštiti pojedinačnih ljudskih prava garantovanih Ustavom ovaj sud odlučuje tek u poslednjih godinu dana, a primio je gotovo dve hiljade ustavnih žalbi građana. Da bi zaštitili svoja ljudska ili građanska prava grantovana evropskim konvencijama, građani su se godinama obraćali sudu u Strazburu.

U poslednjih godinu dana, o takvim žalbama odlučuje Ustavni sud Srbije i građani se najviše žale na kršenje prava na suđenje u razumnom roku.

“Jedna četvrtina odnosi se na to da sudovi ne odlučuju u primerenim rokovima. Nešto što će ostati upisano u istoriju je da je jedan postupak trajao 30 godina i 6 meseci pred jednim prvostepenim sudom”, kaže predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić.

U Ustavnom sudu očekuju da će tokom ove godine biti rešena i tri javnosti veoma interesantna predmeta.

U naredna tri meseca moglo bi biti odlučeno da li je energetski sporazum sa Rusijom ustavan ili ne.

Taj sud će tokom godine odlučivati i o zabrani organizacije Nacionalni stroj, a po hitnom prostupku doneće odluku o ustavnosti zakona o sudijama i Visokom savetu sudstva, kojima je, između ostalog, predviđen opšti izbor svih sudija u Srbiji.

“U prvoj polovini aprila Skupština bi trebalo da se izjasni o ovim inicijativama. Imaće prioritet zbog značaja pitanja koja se u njima pokreću i ja se nadam da će sudija izvestilac već u aprilu izneti na odlučivanje ova dva predmeta”, kaže Nenadovićeva.

Ustavni sud i dalje radi sa samo deset sudija od predviđenih petnaest jer još čeka formiranje Vrhovnog kasacionog suda.

Samo ove godine imali su 3.500 predmeta u radu, a za svaku odluku neohodni su glasovi najmanje osam sudija.

Taj sud koji brine o poštovanju najvišeg pravnog akta ni posle 40 godina postojanja nema svoju zgradu.

Hapšenje zbog vojnih stanova

31. mart 2009.

U saopštenju Ministarstva odbrane navodi se da su uhapšeni načelnik grupe neuropsihijatrijskih klinika i Klinike za psihijatriju VMA pukovnik Miroslav Radovanović, državni službenici Ministarstva odbrane Branko Lošić i Srboljub Stojanac, penzionisani majori Vladan Laušević i Jovo Ćevap, i penzionisani stariji vodnik Ivko Lisica.

Ovo je nastavak akcije u kojoj su 10. februara uhapšeni vojni penzioner Goran Mojović i još 15 lica zbog zloupotreba u procesu dodele stanova pripadnicima Vojske, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

U saopštenju se navodi da je u pitanju privođenje osumnjičenih koji su, kao članovi organizovane kriminalne grupe čiji je organizator Goran Mojović, počinili više krivičnih dela organizovanog kriminala, posebno u oblasti stambenog zbrinjavanja pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

U saopštenju je navedeno da je Vojnobezbednosna agencija, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal i uz asistenciju Vojne policije i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije, započela akciju privođenja osumnjičenih.

Mojović je uhapšen 10. februara i osumnjičen je da je vođa organizovane kriminalne grupe koja je vršila zloupotrebe u dodeli stanova i malverzacije sa penzijama u Ministarstvu odbrane i oštetila državu za više od 100 miliona dinara.

Pored Mojovića, tada je uhapšeno još 16 članova te grupe.

"Hapšenje - dokaz odlučnosti države"

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da današnje privođenje šestorice osumnjičenih predstavlja nastavak akcije državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

"Ministarstvo odbrane, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, 10. februara započelo je tu akciju, kada je privedeno 17 osoba, a danas tokom prepodneva još šest", rekao je Šutanovac.

On je naveo da su od danas privedene tri osobe zaposlene u Ministarstvu odbrane, dok su ostale tri privedene osobe penzioneri i naveo je da će ta akcija biti nastavljena.

Hapšenje osumnjičenih za zloupotrebu u raspodeli vojnih stanova jeste dokaz rešenosti policije da se obračuna sa svim vidovima organizovanog kriminala i korupcije, i to na svim nivoima, izjavio je direktor policije Milorad Veljović.

Veljović je podsetio da je akcija izvedena u saradnji MUP-a i Vojnobezbednosne agencije sa Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal.