Legija kupio vilu parama od otmice Bajruševića

10.04.2009.

Milorad Ulemek Legija i njegova nevenčana žena Aleksandra Ivanović kupili su vilu od 150 kvadratnih metara na Ceraku novcem od otmice Vuka Bajruševića, navodi se u zahtevu za privremeno oduzimanje imovine koji je juče stigao u Specijalni sud, kako je „Blic” i najavio.

- U sud je stigao zahtev zamenika specijalnog tužioca Jovana Prijića o privremenom oduzimanju kuće Ulemeka i njegove nevenčane žene. Sud će zakazati ročište u narednih nekoliko dana i odlučiće o predlogu. Radi se o privremenom oduzimanju imovine, znači zabrani raspolaganja - kaže sudija Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda.
Slobodan Radovanović, v.d. republičkog tužioca, potvrdio je da je od juče blokirana Ulemekova imovina.
- Imovina će biti privremeno oduzeta, a zatim će biti sprovedena finansijska istraga da se utvrdi njeno poreklo. Ukoliko se utvrdi da je stečena nezakonito, biće trajno oduzeta - kaže Radovanović.
Tužilac Prijić, kako saznajemo, u zahtevu se poziva na presudu Ulemeku u postupku protiv zemunskog klana za više ubistava, otmice Milije Babovića, Suvada Musića i Vuka Bajruševića i terorističke napade na sedište DSS i preduzeće „Difens roud”. U zahtevu se citiraju izjave svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija i Zorana Vukojevića Vuka koji su svedočili da je od otmice Bajruševića uzet otkup od 1,5 miliona nemačkih maraka, a da je Ulemek za sebe uzeo 500.000 maraka. Citira se i izjava svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta da je Ulemek, kada je dobio novac, kupio vilu u Ulici Ilije Stojadinovića 87 na Ceraku.
U zahtevu tužilac Prijić navodi da je proverom u Penziono-invalidskom fondu utvrđeno da Ulemek i njegova žena u to vreme nisu imali nikakva primanja.
- Nisu imali nikakve zakonske prihode, pa se može zaključiti da je sva njihova imovina stečena kriminalom - navodi se u zahtevu tužioca Prijića. Tužilac upozorava i na to da vila mora privremeno da se oduzme, jer postoji opasnost da bude prodata.
U narednih nekoliko dana sud će odlučiti da li će prihvatiti zahtev tužioca, kao i na koji način će mera oduzimanja biti primenjena, odnosno da li će Ulemekova porodica ostati u vili ili će biti zapečaćena, a oni iseljeni.
Finansijska jedinica MUP, koja od 1. marta postupa po Zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom, ušla je u trag još jednom Ulemekovom stanu u Atini i otkrila dva bankovna računa u Švajcarskoj i Grčkoj, koja se vode na ime njegove žene. Zahtevi za privremeno blokiranje ovih računa u zaplenu stana biće podneti po dogovoru sa grčkim i švajcarskim vlastima.
- Glavni zadatak policijske jedinice biće da uđe u trag gotovom novcu koji je ostao iza Ulemeka posle njegove predaje u maju 2004. - kaže za „Blic” izvor iz vrha MUP. O kojoj sumi je reč policija ima podatke iz svedočenja četvorice svedoka saradnika koji su tvrdili da je Ulemeku obično pripadala polovina novca, koji je zemunski klan zarađivao otmicama. Dejan Milenković Bagzi tako je u februaru 2007. govorio o Ulemekovoj ulozi u otmicama.
- Ulemek je govorio Spasojeviću da se mane droge jer su otmice unosne pošto donose najviše novca. Otmice su planirane pre kidnapovanja Milije Babovića. Ulemek se družio sa potencijalnim žrtvama i znao je koliko novca imaju. Nije tražio jedino otmicu Dragana Džajića, to je ideja Spasojevića lično. Legija je od otmice Suvada Musića uzeo 175.000 evra. Tipovao je Vuka Bajruševića i predložio „zemuncima” da za otkup traže pet miliona maraka. Rekao je da je Bajruševićeva sestra snimila razgovore sa otmičarima i dala ih policiji, savetovao je Spasojevića da se ne svađa sa njom, dao je i šok-bombe da joj bace u dvorište. Spasojević je rekao da od te otmice Ulemeku pripada pola miliona maraka - svedočio je Milenković. On je tvrdio i da je Ulemek tipovao i Miliju Babovića za otmicu, a kao prijatelj njegove porodice predao je „zemuncima” deset miliona evra za otkup. Pet miliona evra uzeo je za sebe.
Milorad Ulemek Legija drugostepeno je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića na 40 godina zatvora. Pravosnažno je osuđen za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi takođe na 40 godina. Osuđen je drugostepeno na 40 godina i za ubistvo četiri člana SPO i pokušaj ubistva Draškovića na Ibarskoj magistrali. Maksimalna kazna izrečena mu je i u prvostepenom postupku protiv zemunskog klana za više ubistava, tri otmice i terorističke napade na sedište DSS i preduzeće „Difens roud”.

Otetog vezivali lancima

Vuk Bajrušević je otet 6. oktobra 2000, a njegova sestra Bojana Kovačević, udovica Vladimira Kovačevića Trefa, dvadeset dana kasnije otmičarima je platila otkup od 1,5 miliona nemačkih maraka.
- Tog dana oko 19 sati u Beogradu, dok sam ispred majčine kuće prilazio automobilu, kidnapovale su me naoružane osobe, maskirane fantomkama. Odmah su mi oblepili oči i uši selotejpom i nisu ga skidali svih dvadeset dana koliko su me držali zatvorenog. Vezali su me lisicama, ubacili u drugi automobil i naterali da im dam broj Bojaninog telefona, kojoj su odmah javili da sprema pare za otkup - svedočio je Bajrušević u decembru 2005. On je naveo da su ga otmičari držali na tri lokacije i da su mu noću za lisice na rukama kačili lance kojima su mu vezivali noge. Pustili su ga na periferiji Novog Beograda, sat i po pošto je plaćen otkup. Za otmicu Bajruševića optuženi su Dušan Krsmanović, Milan Jurišić, Miloš i Aleksandar Simović. Sud je utvrdio da je Ulemek predložio otmicu, a da su njeno sprovođenje naredili Dušan Spasojević i Mile Luković, koji su telefonom iznuđivali otkup od Bojane Kovačević.

Malović: Kriminalcima važnija imovina od kazne

Ministarka pravde Snežana Malović, govoreći o značaju Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, naglasila je u intervjuu za „Vreme”da je kriminalcima mnogo važnije da im je imovina sigurna nego koliko će vremena provesti u zatvoru.

U Francuskoj uhapšen osumnjičeni za ubistvo u Srbiji

10.04.2009.

Francuska policija uhapsila je državljanina Crne Gore Mladena Kalezića za kojim je Okružni sud u Beogradu 2003. godine raspisao "crvenu poternicu" Interpola Beograd, zbog sumnje da je izvršio krivično delo teško ubistvo, saopšteno je danas iz MUP-a Srbije.

Kalezić (37) je, kako je navedeno u saopštenju, uhapšen prilikom pokušaja da opljačka juvelirsku radnju u Poatjeu.
On je maskiran, sa još dva saučesnika, uz pretnju vatrenim oružjem, pokušao pljačku, tokom koje je aktiviran alarm, posle čega su se spustile metalne rešetke.
Osumnjičeni se tereti da je 2001. godine u restoranu "Savski cvet" u Beogradu izvršio krivično delo teško ubistvo, tako što je naočigled prisutnih gostiju, iz vatrenog oružja pucao u Dragana Stanojevića i Milorada Stanojevića. Dragan Stanojević je od zadobijenih rana preminuo na licu mesta, a Milorad Stanojević je zadobio teške telesne povrede, navodi se u saopštenju.

Optužnica za paljenje američke ambasade

10.04.2009.

Okružno tužilastvo u Beogradu podiglo je danas optužnicu protiv Milana Živanovića zbog sumnje da je sa više nepoznatih lica učestvovao u paljenju američke ambasade u Beogradu, posle mirnog protesta "Kosovo je Srbija" u centru grada 21. februara prošle godine.

Živanoviću, koji se brani sa slobode, na teret se stavlja krivično delo "teško delo protiv opšte sigurnosti" zato što je zajedno sa više nepoznatih lica izazvao požar u ambasadi SAD i doveo u opasnost život ljudi, a tom prilikom je nastradao Zoran Vujović (20) iz Novog Sada, navodi se u saopštenju Tužilaštva.
Optužen je i za tešku krađu, jer je sa zgrade ambasade uklonio američku zastavu i na njeno mesto stavio srpsku. U optužnici se precizira da je Živanović 21. februara između 18 i 20 sati, sa grupom nepoznatih lica otišao sa skupa "Kosovo je Srbija" i iz ulice Kneza Miloša zajedno sa ostalima u grupi, kamenjem gađao prozore i fasadu na američkoj ambasadi, a potom se preko terase koja se nalazi na prvom spratu prebacio u unutrašnjost diplomatskog predstavništva. Zamenivši američku srpskom zastavom, Živanović je sa drugim nepoznatim licima lomio i uništavao inventar u ambasadi, a potom su izazvali požar i doveli u opasnost život ljudi kada je nastradao i Vujović koji se zatekao u ambasadi, navedeno je u optužnici.
Za teško delo protiv opšte sigurnosti zaprećena je kazna zatvora od dve do 12 godina.

Doživotna kazna za dvojac Rendžersa

4. april 2009.

Dvojac Rendžersa je napravio nekoliko incidenata tokom kvalifikacionih utakmica Škotske za SP u Amsterdamu i protiv Islanda u Glazgovu. Ferguson i MekGregor su se prvo napili u hotelu u Amsterdamu, a nekoliko dana kasnije neprimereno su gestikulirali prema škotskim navijačima na meču sa Islandom.

„U svetlu događaja u prethodnih 48 sati i razgovorima koji su potom usledili između selektora nacionalne selekcije i izvršnog direktora, odlučeno je da Bari Ferguson i Alan MekGregor ubuduće neće biti članovi reprezentacije Škotske“, kaže saopštenje Škotske fudbalske asocijacije.

„Ovo je učinjeno u interesu tima, navijača i zemlje. Želimo da se kvalifikujemo na Svetsko prvenstvo i moramo da se pobrinemo da nas ništa ne ometa u putu do tog cilja“, stoji dalje u saopštenju.

Rendžersi su prethodno novčano kaznili Fergusona i MekGregora, a Fergusonu je oduzeta i kapitenska traka koju je preuzeo 38-godišnji Dejvid Vir. Klub je objavio da će deo umanjenih plata dvojice igrača biti dat u dobrotvorne svrhe.

Batić: "Nema dokaza protiv Terzića"

5. april 2009.

"Godinu dana se vodi medijska hajka kojom se Terzić satanizuje, jer taj famozni slučaj nije pravosudni već politički. Mislimo da su se stekli uslovi da tužilaštvo odustane od procesa jer nema dokaza da je optuženi stekao protivpravnu imovinsku korist od transfera igrača OFK Beograda", rekao je Batić, ocenivši da je u pitanju "politički proces".

Terzić se tereti da je protivpravno prosvojio 1,1 miliona nemačkih maraka od transfera Vanje Grubača iz OFK Beograda u Hamburg, kao i za transfer Srđana Stanića u moskovski Spartak.

Okružni javni tužilac je u decembru podneo zahtev za proširenje istrage protiv Terzića zbog zloupotreba prilikom trensfera Branislava Ivanovića u moskovsku Lokomotivu i Stevana Stošića u Malagu.

Advokat bivšeg direktora OFK Beograda rekao je da je Terzić spreman da se pojavi i svedoči, ali samo na "poštenom" suđenju.

"Tužilaštvu ćemo podneti materijalne dokaze i priznanice za svaku uplatu i tako dokazati da nije bilo nepravilnosti. Spremni smo da pružimo garancije sudu i omogućimo Terziću da se pojavi i da iskaz", dodao je Batić.

Batić je rekao i da uprava kluba sa Karaburme ne tereti Terzića za nepravilnosti i dodao da će zatražiti izveštaj od čelnika Evropske fudbalske unije (UEFA) da li je legalno da menadžerske agencije prodaju igrače u evropske klubove.

Prema njegovim rečima, to je bio slučaj sa Ivanovićem, jer ga je OFK Beograd za 200.000 evra prodao menadžerskoj agenciji, odakle je prešao u Lokomotivu za dva miliona, a 2008. godine je za 12 miliona evra prešao u Čelsi.

Oduzimanje imovine mafijašima po hitnom postupku

04.04.2009.

- Tužioci su dobili obavezno uputstvo da u roku od 15 dana pošalju izveštaje o tome šta su konkretno preuzeli. Ovakvo uputstvo je dato imajući vidu zakonske propise da se finansijska istraga sprovodi na zahtev tužioca - rekao je za „Blic” Tomo Zorić, savetnik za medije u državnom tužilaštvu.
Osim obavezujućeg uputstva i zahteva za izveštajem, tužioci su od v.d. tužioca Srbije dobili i dodatna uputstva kako da primenjuju Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Profesor Goran Ilić, jedan od autora zakona, kaže za „Blic” da bi bilo pogrešno zaključiti da tužioci moraju da primenjuju zakon zbog obaveznog uputstva.
- Oni to moraju po sili zakona bez ikakvog uputstva. Ovo uputstvo je kao dodavanje gasa, da se ubrzaju ti postupci, jer je Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela stupio na snagu 1. marta - kaže profesor Ilić.
On navodi da je tim zakonom predviđeno da tužilac pokrene postupak za oduzimanje imovine za sva krivična dela iz organizovanog kriminala i ratnih zločina, kao i za krivična dela kao što su korupcija i dečja pornografija, a gde je vrednost nezakonito stečene imovine veća od milion i po dinara.
- Tužilac kada podnosi zahtev za pokretanje postupka sudu dužan je da ukaže na to da postoji nesrazmera između zakonskih primanja i stečene imovine. Kada se postupak pokrene, teret dokazivanja je na okrivljenom i biće mu oduzeta sva imovinu za koju ne može da dokaže da ju je stekao na zakonit način. Morao bi da dokazuje kako ima više od zakonske zarade, na primer da je stekao nasleđem ili dobitkom na lutriji. Objašnjava profesor Ilić.
On navodi da tužioci prvo moraju da pošalju zahtev Specijalnoj jedinici MUP za finansijske istrage čiji je zadatak da utvrdi bogatstvo okrivljenog.
- Ukoliko se na njega ne vodi ništa, onda se proveravaju najbliži srodnici. Na primer, ukoliko je okrivljeni sve prebacio na ženu i decu, proveravaju se njihova zakonita primanja. To se radi i za treća lica, na primer ako imovinu prepiše na nekog prijatelja - kaže profesor Ilić.
On napominje da zakon daje mogućnost i da se imovina privremeno oduzme pre pravosnažnosti presude kojim je okrivljeni osuđen za neko krivično delo.
- To se radi ako postoji bojazan da će okrivljeni pokušati da sakrije imovinu. Tužilac tada mora da ukaže na to da postoji opasnost od sklanjanje imovine i da će onda biti veoma otežano ili čak i nemoguće doći do nje kasnije. Finansijska istraga može čak i da prethodi istrazi za neko krivično delo - napominje profesor Ilić. On je objasnio da oduzetom imovinom rukovodi Agencija za upravljanje oduzetom imovinom pri Ministarstvu pravde.
Prema rečima Tome Zorića, tužioci u Srbiji su prošli više obuka da bi primenjivali Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom, a da će dodatne obuke biti početkom maja.
- Svi tužioci koji budu postupali po Zakonu o oduzimanju imovine, od maja će početi da pohađaju specijalne tečajeve na kojima će ih obučavati najeminentniji stručnjaci iz Srbije, Irske, Italije i SAD. U tim zemljama imaju veliko iskustvo u oduzimanju imovine stečene kriminalom - objašnjava Zorić.

Tužioci će biti kažnjeni ako ne primenjuju zakon

Tužilac Slobodan Radovanović od svojih zamenika je formirao posebnu komisiju koja će kontrolisati način na koji tužioci primenjuju Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
- Ukoliko se utvrdi da neko od tužilaca nije postupao u skladu sa obavezujućim uputstvom, biće sankcionisan shodno Zakonu o javnim tužilaštvima - objasnio je Tomo Zorić, savetnik za medije.
 

Odloženo saslušanje vlasnika "Elite internešenel"

05.04.2009.

Lazićevo saslušanje prethodno je bilo zakazano za 23. mart, ali se on tada nije odazvao sudskom pozivu, pa je istražni sudija naložio da se na sledeće saslušanje privede i da se za njim raspiše policijska potraga kako bi se utvrdilo da li je u bekstvu.

Ukoliko se Lazić ne odazove ni na ovaj poziv, a iz policijskih izveštaja se utvrdi da nije dostupan državnim organima, istražni sudija doneće rešenje o sprovođenju istrage protiv njega u odsustvu.
Takođe će odlučiti da li će mu odrediti pritvor, a mogao bi i da eventualno naloži raspisivanje poternice za njim.
Posle pokretanja istrage, odnosno donošenja rešenja o sprovođenju istrage, istražni sudija počeće da saslušava svedoke i oštećene, kojih u ovom postupku ima 37.
Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu podnelo je 12. marta zahtev za sprovodjenje istrage protiv Lazića zbog sumnje da je, varajući klijente svoje agencije, pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 1,5 miliona dinara.

Ovim zahtevom za sprovođenje istrage Lazić se tereti za prevaru 37 oštećenih, a istražni organi veruju da ih ima više hiljada, iako je do sada tužilaštvu podento 1.600 krivičnih prijava protiv Lazića.
Na današnje saslušanje došla su dvojica Lazićevih advokata koje je, kako su naveli, angažovala njegova porodica. Oni nisu želeli da daju izjave novinarima.
Lazić se sumnjiči da je u prostorijama agencije zaključivao sa oštećenima ugovore o zajmu s mesečnom naknadom od tri odsto, lažno prikazujući činjenice da će pozajmljeni novac vratiti u ugovorenom roku sa mesečnom kamatom.
U nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist, Lazić je oštećenima lažno obećavao da će u svakom trenutku moći da podignu glavnicu.
Posle toga, 29. decembra prošle godine, Lazić je zatvorio agenciju i pobegao, a sa oštećenima je prekinuo svaki kontakt.