Sudijama preti smena zbog Bracanovića

Inicijativa je podneta za predsednika veća sudiju Dragišu Đorđevića i sudije članove Miodraga Vićentijevića i Sonju Manojlović, koji su doneli odluku da Bracanović izađe 5. marta iz požarevačke „Zabele”, umesto 16. maja kada mu je isticala dvogodišnja zatvorska kazna. Ministarka Malović na ovaj korak se odlučila zbog sumnji da su sudije u slučaju Bracanovića postupali nesavesno i nestručno. Naime, tročlano veće se u odluci pozvalo na preporuku nadležnih u „Zabeli” da se Bracanović pusti na uslovnu slobodu, a u Ministarstvu pravde tvrde da postoji izveštaj iz zatvora o Bracanoviću, ali ne i preporuka da se pusti.
Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero izjavila je da će se pridružiti zahtevu ministarke Malović za smenu sudija ako su navodi o njihovim propustima tačni. Ona je na konferenciji o radu Vrhovnog suda u prošloj godini upravo od novinara saznala da je pokrenuta inicijativa za odgovornost troje sudija.
- I za odluku da se Bracanović pusti saznala sam iz medija. Predsednik veća me nije obavestio, iako je po zakonu dužan da to uradi. Ono što sada znam je da je predmet primljen 3. marta, a ekspedovan 4. marta - rekla je sudija Vida Petrović-Škero.
Da podsetimo, ministarka Malović u sredu je smenila Dragoljuba Brajovića, upravnika KPZ „Zabela”, i načelnika Službe za prevaspitavanje Radojicu Šutovića.
- S obzirom na to da je to hijerarhijska ustanova i da postoji obaveza obaveštavanja nadležnih u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, u ovom slučaju to nije učinjeno i zbog toga smo smatrali da postoje propusti u radu nadležnih u Zabeli - obrazložila je ministarka Malović svoju odluku.
U izveštaju Brajovića i Šutovića o Bracanovićevom ponašanju u Zabeli navodi se „da je kazna kod ovog osuđenog pozitivno delovala, da je proces resocijalizacije okončan, svrha kažnjavanja postignuta i da se recidiv ne očekuje”. Navodi se i da Bracanović „poštuje kućni red, da ima radne navike i da radne obaveze ispunjava odgovorno”. Konstatuje se da održava redovne kontakte sa porodicom, koja ga podržava.

Ikodinović kriv, kazna novčana

5. mart 2009.

Maksimalna kazna za to krivično delo iznosi tri godine zatvora. Opštinski sud u Novom Sadu presudio je da je Ikodinović dužan da u roku od 30 dana plati kaznu ili će ona u suprotnom biti zamenjena zatvorskom kaznom od 70 dana. Sud je Ikodinoviću zabranio upravljanje motociklima u periodu od osam meseci od pravosnažnosti presude.

Sud je, kao olakšavajuću okolnost, uzeo u obzir da Ikodinović ni u jednom trenutku nije negirao navode optužnice i potpuno je svestan posledica koje su se dogodile i mogle da proisteknu iz teškog saobraćajnog udesa.

Maksimalna kazna za to krivično delo iznosi tri godine zatvora. Opštinski sud u Novom Sadu presudio je da je Ikodinović dužan da u roku od 30 dana plati kaznu ili će ona u suprotnom biti zamenjena zatvorskom kaznom od 70 dana. Sud je Ikodinoviću zabranio upravljanje motociklima u periodu od osam meseci od pravosnažnosti presude.

Sud je, kao olakšavajuću okolnost, uzeo u obzir da Ikodinović ni u jednom trenutku nije negirao navode optužnice i potpuno je svestan posledica koje su se dogodile i mogle da proisteknu iz teškog saobraćajnog udesa.

"Najiskrenije se kajem i izvinjavam zbog nesreće. Nažalost, tok stvari ne mogu da vratim unazad. Jednostavno, desio se stravičan udes, ali moram da živim dalje. U celoj tragediji sam, ipak, ja prošao najgore", rekao je Ikodinović tokom suđenja.

Opštinski sud je oštećenog Pajicu Dejanovića uputio na parnični postupak radi nadoknade štete. Dejanović je vozio automobil u koji je Ikodinović udario motociklom i izazvao nesreću. Dejanović je tada takođe povređen.

Ikodinović je proglašen krivim da je ugrozio saobraćaj 28. juna na putu Zrenjanin - Novi Sad, kada je, pri neprilagođenoj brzini, naleteo motociklom na putnički automobil kojim je upravljao Dejanović (26) iz Đurđeva.

Prebrzo vozeći motocikl marke "jamaha", on je udario u zadnji deo "zastave koral", koja se kretala u istom smeru. Od udarca se automobil odbio u desnu stranu i udario u cisternu koju je vukao traktor, pa se cisterna prevrnula.

Ikodinović bez komentara

Danilo Ikodinović nije želeo da daje izjave nakon izrečene presude, niti je želeo da iznosi svoju završnu reč uoči njenog izricanja. On je na početku suđenja rekao da se i dalje ne seća ničega u vezi sa saobraćajnom nesrećom, ali i da ne odbacuje navode optužnice.

"Ako tužilaštvo kaže da je tako bilo, onda je i bilo. Prihvatam optužnicu kao takvu", rekao je Ikodinović i naveo da mu je veoma žao svega što se desilo i da je svestan svog postupka.

"Bogu hvala, ja sam u svemu najviše stradao. Veoma mi je žao i oštećenih i moje porodice. Ja bih prvi bio nasretniji kada bi vreme moglo da se vrati. Bez ikakvog licemerja, jako mi je žao zbog svega i svestan sam svog postupka", rekao je Ikodinović.

Ikodinovićev branilac Dragan Gojković izjavio je novinarima da je kazna u skladu sa sudskom praksom i da su ovakvu kaznu i očekivali od samog početka postupka.

"Ceo postupak je pokazao da se Ikodinović ponašao korektno, da nije osporio nijedan sudski dokaz i da je imao puno poverenje prema svim organima koji su učetvovali u postupku, ali i prema posledicama koje je ovaj slučaj proizveo", rekao je Gojković.

Dejanovićev branilac Slobodan Beljanski rekao je novinarima da je za njegovog branjenika najvažnije da je Ikodinović proglašen krivim, jer sada ima puno pravo da u parničnom postupku traži ukupni iznos pretrpljene štete.

"Sa aspekta individualne prevencije, i sam slučaj je bio dovoljan kao kazna za okrivljenog. Pitanje je da li je presuda adekvatna i sa aspekta generalne prevencije. Lično sam očekivao da okrivljeni dobije uslovnu osudu", rekao je Beljanski.

Bracanoviću uslovna sloboda

4. mart 2009.

Beograd -- Vrhovni sud uvažio je žalbu Milorada Bracanovića za puštanje na uslovnu slobodu. Smenjen upravnik zatvora u Požarevcu zbog propusta u slučaju Bracanović.

"Osuđeni Milorad Bracanović će se odmah pustiti na uslovni otpust, pod uslovom da do isteka vremena na koje mu je izrečena kazna zatvora, odnosno do 16. 05. 2009. ne učini novo krivično delo", saopštio je Vrhovni sud.

Prema oceni Vrhovnog suda Srbije, ispunjeni su zakonski uslovi za puštanje Bracanovića na slobodu.

U izveštaju Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, KP zavoda Požarevac, zaključeno je da je kazna kod Bracanovića delovala, da je proces resocijalizacije okončan, svrha kažnjavanja postignuta i da se recidiv ne očekuje, zbog čega požarevački zatvor i predlaže da bude pušten.

Bracanović, bivši načelnik bezbednosti Jedinice za specijalne operacije, osuđen je pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog neprijavljivanja pripreme ubistva Ivana Stambolića i Vuka Draškovića, a kasnije i zbog neprijavljivanja počinilaca na dve godine zatvora.

On je na izdržavanje kazne zatvora otišao sredinom leta 2007. godine, a prema zakonu, uslovni otpust je dozvoljen pošto osuđenik odsluži dve trećine kazne, uz ispunjenost drugih uslova.

Berluskoni smanjuje budžet Milana

4. mart 2009.

Vlasnik Milana Silvio Berluskoni namerava da za 30% smanji plate svima u klubu, uključujući i igrače.

To znači da bi budžet ’roso-nera’ trebalo da bude smanjen za oko 30 miliona evra (sa sadašnjih 120 na 90). Berluskoni je već o tome obavestio izvršnog direktora Adrijana Galijanija. Razlozi za restrikciju plata jesu svetska ekonomska kriza i lošiji rezultati kluba – nisu ušli u Ligu šampiona, ispali su iz UEFA kupa, a pod znakom pitanja je i plasman u Ligu šampiona naredne godine.

Radikalan rez uticaće na sve, a najveća zvezda Milana Kaka trenutno prima devet miliona evra po sezoni, što bi značilo da bi naredne sezone ostao bez skoro tri miliona. Za Brazilca je, navodno, zainteresovan madridski Real.

Ove godine Milan i Inter imaju najveće budžete u italijanskom fudbalu, a na plate troše 120 miliona evra, pet miliona više nego Juventus.

Milan je nedavno ispao od Verdera u šesnaestini finala UEFA kupa, a u Seriji A je treći sa 48 bodova.

Kil optužen za nameštanje rezultata

2. mart 2009.

Nemački rukometni klub Kil optužen je za nameštanje rezultata u evrokupovina od 2000. godine, saopštio je predsednik rukometne Bundeslige Manfred Verner.

"Tačno je. Pod sumnjom za nameštanje su Kilove utakmice od 2000. godine naovamo. To shvatamo veoma ozbiljno i ovu neprijatnu situaciju želimo da rešimo što pre je moguće", rekao je član Upravnog odbora Bundes lige Frak Bohman.

Prema njegovim rečima, pod istragom su samo utakmice u evrokupovima, ali ne i u Bundes ligi. Sumnja se i u neregularnost revanš meča finala Lige šampiona kojeg su Kil i Flensburg odigrali 2007. godine. Tu utakmicu su sudili Miroslav Baum i Marek Goralščik iz Poljske, za koje se sumnja da su dobili mito.

Sportski direktor Kila Uve Švenker izjavio je da je dobio informaciju da državni tužilac vodi istragu, ali to nije želeo da komentariše dok klub zvanično ne bude obavešten za šta je optužen.

Kako piše Bild, za sada nije poznato da li se istraga vodi i protiv bivšeg trenera Kila Zvonimira Serdarušića. On je sa nemačkim klubom osvojio deset titula prvaka Bundeslige, četiri nacionalna kupa, Ligu šampiona, tri Kupa EHF i tri Superkupa.

Ponovno suđenje Urošu Mišiću

3. mart 2009.

Vrhovni sud Srbije uvažio je žalbe branilaca optuženog Uroša Mišića i ukinuo presudu Okružnog suda u Beogradu.

Presudom Okružnog suda u Beogradu, Mišić je bio osuđen na 10 godina zatvora za pokušaj ubistva žandarma na tribinama stadiona. Vrhovni sud Srbije je ovom odlukom predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje i ujedno produžio pritvor okrivljenom Urošu Mišiću.

U obrazloženju odluke, Vrhovni sud je ocenio da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer "u prvostepenoj presudi nema jasnih razloga o odlučnim činjenicama, koje su protivrečne sa sadržinom izvedenih dokaza, a izreka prvostepene presude je protivurečna razlozima koji su dati u obrazloženju odluke".

Zečević: Partizan vredi 50 miliona evra

27.02.2009. - Privatizacija sportskih klubova je samo jedna od oblasti koje mora da reguliše novi zakon o sportu, čiji se nacrt nalazi na javnoj raspravi. Nije njegova suština u tome kako će biti privatizovani Partizan i Crvene zvezda - rekao je bivši generalni sekretar Partizana Žarko Zečević gostujući u TV emisiji „Da, možda, ne“.

Zečević je istakao da trenutna vrednost Partizana iznosi između 40 i 50 miliona evra i da je utvrđena na osnovu više kriterijuma:

- Procenu vrednosti kluba uradili smo još 1996, kada je revizorska kuća utvrdila cenu od 120 miliona maraka, što sada iznosi 60 miliona evra. Tržište je u međuvremenu oslabilo i Partizanova vrednost je sada manja. U obzir je uzeta vrednost sportskog centra u Zemunu, ostale materijalne vrednosti, igrači, minuli rad i imidž kluba i kada se sve to skupi, dobije se suma od 40 do 50 miliona evra.
Po njegovom mišljenju, ne treba srljati u privatizaciju, već treba sačekati da vrednost kluba poraste.
- Da smo izgradili stadion, klub bi sada vredeo dvostruko više. Mi smo do 2006. završili urbanističku regulativu, a onda je neko na nivou grada stopirao projekat. Njegova vrednost bila je ogromna, a Partizan bi rešio problem budžeta za duži period i imao bi vrhunske uslove za rad. Autokomanda je, međutim, izuzetno atraktivna lokacija i mnogi su zainteresovani da na njoj grade stanove, tržne centre, šoping molove… Zato je sve tako komplikovano - rekao je Žečević.
Za funkcionisanje velikih klubova poput Zvezde i Partizana, kako je rekao, godišnje treba obezbediti oko 10 miliona evra, a prihodi od TV prava i ulaznica ne prelaze 700.000.
- Veoma je teško obezbediti 9,3 miliona evra. Kada sam sredinom osamdesetih postao generalni sekretar Partizana, od prodaje ulaznica pokrivano je 60 odsto budžeta. Danas je to nemoguće.
Predsednik Crvene zvezde Den Tana potvrdio je njegove reči i naveo da njegov klub trenutno duguje oko 20 miliona evra.
- Članovima uprave Crvena zvezda duguje pet miliona, sedam-osam bankama i isto toliko raznim menadžerima i izvođačima. Članovi uprave taj novac pozajmljuju klubu pošto žele da pomognu, bez namere da to iskoriste kada klub uđe u privatizaciju. Normalni ljudi ne čine to što mi radimo, ali mi želimo da vratimo klub na zdrave noge i da ponovo bude među 50 najboljih u Evropi - rekao je on.
Predsednik crveno-belih smatra da klubovi mogu da izađu iz krize samo ako funkcionišu onako kao u SAD i Engleskoj.
- Klubovi moraju da posluju kao akcionarska društva, a država mora da stimuliše privrednike da ulažu u sport. Klub, međutim, pripada navijačima i oni uvek imaju kontrolu i uticaj, bez obzira na to ko je akcionar - rekao je prvi čovek sa „Marakane“.
Den Tana i Zečević su se složili da u predstojećoj privatizaciji deo akcija mora da se besplatno podeli igračima i ljudima koji su stvarali istoriju i gradili imidž tima, da se ljudima koji ulože novac omogući kontrola i upravljanje kapitalom, kao i da novac od privatizacije završi u klupskoj kasi.

Cepter: Pokušaću da kupim Zvezdu
Poznati biznismen Filip Cepter izjavio je da nije zainteresovan da se ponovo uključuje u rad Olimpijskog komiteta sa čijeg je čela nelegalno smenjen 2005. godine, ali želi da učestvuje u trci za budućeg vlasnika fudbalskog kluba Crvena zvezda.
- U neke poslove ulazi se iz emotivnih razloga, a u druge isključivo iz ekonomskih. Kada je reč o Zvezdi i meni, prvenstveni motiv je emotivni, ali nije zanemarljiv ni ekonomski. Uveren sam da takav brend može novom vlasniku da donese veliku dobit. Zato je sigurno da ću, kad dođe vreme, pokušati da postanem vlasnik našeg najtrofejnijeg kluba – rekao je Cepter.