Promenjen direktor "Delta legala"

8. mart 2009

Na tu funkciju imenovana je Lukićeva nekadašnja saradnica Slavica Nenadović. Nenadovićeva za B92 kaže da nije tu da prikriva dokaze o prevarama pri izgradnji stanova, već da povede računa o preduzeću dok Lukić ne izađe iz pritvora.

Slavica Nenadović potvrdila je za B92 da je pre dva meseca imenovana za direktorku “Delta Legala”, koji je još uvek u vlasništvu Aleksandra Lukića.

Iako nije želela pred kamere, objasnila je da je tokom 2002. i 2003. godine radila za Aleksandra Lukića i da ju je on pozvao da mu uradi završni račun i povede računa o preduzeću za vreme njegovog boravka u pritvoru, ali ne i da nastavi gradnju započetih objekata.

“Izgradnja stanova se možda nastavi, ali je za taj posao ključan ‘Stankom’, jer je na snazi zabrana raspolaganja stanovima koju je on izdejstvovao. Zakonski geldano, bez saglasnosti ‘Stankoma’, ja nemam prava da vraćam radnike na gradilište. Veštačenje je u toku i ja se nadam da će uskoro biti gotovo. Ne želim da se petljam u sukob ‘Stankoma’ i Lukića i sebi pravim probleme. Ne mogu da se nosim s takvim poroblemom", navela je Slavica Nenadović.

Nenadovićeva kaže da nije imenovana za direktorku “Delta legala” kako bi na bilo koji način uticala na istražni proces o Lukiću, koji je u toku.

Međutim, građani koji su od njega kupili stanove nisu u to uvereni, jer je Lukić u pritvoru od 21. novembra prošle godine i zbog mogućeg ponavljanja krivičnog dela.

Oni strahuju da je ovo novi pokušaj Lukića da izađe na slobodu.

“S obzirom da je on bio direktor ‘Delta legala’, postavljanjem drugog lica za direktora ‘Delta legala’ dobija se mogućnost njegovog rasterećenja, odnosno mogucnost njegovog izlaska iz pritvora, ukoliko direktor više, navodno, ne može da ponovi to krivično delo“, kaže advokat Vladan Zlatić.

Ipak, Aleksandru Lukiću je krajem februara ponovo produžen pritvor.

On se tereti da je prodavao stanove u tzv. “sivoj fazi“ bez evidencije i na taj način zaradio više od dva miliona evra.

Takođe, tereteti se i da nije platio poreze i ostale naknade od oko 64 miliona dinara, za period od 11. maja 2004. do 18. aprila 2008. godine.

Računi "Delta legala" blokirani su od 14. februara 2006. zbog neplaćenih dugovanja, čiji je ukupan iznos veći od 317 miliona dinara.

Razarajući udar krize stiže na leto

08.03.2009.

Dugo godina fudbalski klubovi u Evropi živeli su u balonu od sapunice, trošili su neuporedivo više novca za dovođenje pojačanja nego što su mogli da zarade, i dugovi su u godini svetske ekonomske krize došli na naplatu. Balon je pukao, uvedene su restriktivne mere, pa bogate ekipe uskoro neće upućivati vasionske ponude fudbalerima, što će za posledicu imati i pad njihove cene na letnjoj i zimskoj berzi. Pitanje je da li su ekipe iz Srbije i regiona spremne da prihvate bar neki od fragmenata raspalog balona ili će i oni trpeti posledice krize.

Zimski prelazni rok u fudbalu otkrio je koliki je efekat svetske ekonomske krize na najjače evropske lige i profesionalne klubove u Španiji, Italiji, Engleskoj i Nemačkoj. Recesija u mnogim evropskim zemljama preti da uzdrma pozicije elitnih klubova, ali mnogi su već sačinili program kako da prežive trusna finansijska vremena.

U Italiji, situacija poprima ozbiljne razmere o čemu svedoči i poslednji potez Milana, koji je najavio da će za narednu sezonu skresati budžet za plate i premije igrača. Premijer Italije Silvio Berluskoni, ujedno i prvi čovek roso-nera, poručio je potpredsedniku Adrijanu Galijaniju da u Milanu smanji budžet za 30 odsto i očekuje se da će on biti od 80 do 85 miliona evra. Berluskoni traži i da se smanji broj igrača na platnom spisku sa 29 na 26.
To će se odraziti i na eventualnu transfer politiku, pa će Milan, koji želi da dovede Danca Danijela Agera, čija je cena osam miliona evra, morati da potraži nekog od jeftinijih odbrambenih igrača.
Teška situacija je i u španskoj Primeri. Procenjuje se da klubovi duguju blizu tri milijarde evra. Potpredsednik federacije Havijer Tebas nedavno je izrazio veliku zabrinutost zbog toga, a posebno su ugroženi klubovi u drugoj diviziji, popularnoj Segundi.
– Prihodi za ovu godinu biće drastično smanjeni. Mnogo je teže naći sponzore i kompanije koje bi se reklamirale na televiziji tokom prenosa utakmica – kaže Tebas.
Podatak da Valensija duguje bankama 450 miliona evra, dovoljno govori, a pored kluba sa „Mestalje“ najviše su ugroženi Rasing iz Santandera i Rekreativo Uelva.
Jedan od čelnika Bajerna, Karl Hajnc Rumenige, nedavno je predložio da se u evropskim ligama uvede popularni „selari kep“, koji važi u NBA košarkaškoj ligi. Mnogi podržavaju taj predlog, ali je teško verovati da će uskoro biti prihvaćen. Za sada, najbolje prolaze klubovi u Premijer ligi, ali će i tamo efekti krize uskoro biti primetniji.
Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, smatra da će cene igrača na tržištu nesumnjivo pasti, što našim klubovima sa stabilnim finansijama može da donese korist.
– Fudbal u Evropi i svetu sigurno neće ostati imun na ekonomsku krizu, zato što su velike kompanije napravile restriktivne budžete i u njima je neuporedivo manje novca za marketing i sva ulaganja van osnovne delatnosti. To znači da će manje novca ubacivati u fudbal, što će najviše pogoditi klubove. Klubovi zato smanjuju svoje budžete, a to će uticati i na pad vrednosti igrača. Ekipe su u prethodnom periodu trošile mnogo novca, postale su prezadužene i mislim da bi jedno od rešenja mogao da bude „seleri kep“. To je ideja koju forsira Mišel Platini, predsednik UEFA, a znate da on uvek nastoji da ostvari svoje ciljeve. Više o tome znaćemo na Kongresu UEFA koji će se krajem meseca održati u Kopenhagenu. Što se tiče FS Srbije, mi imamo veći budžet nego prošle godine, ali smo i mi uveli neke restriktivne mere, iako su FIFA i UEFA potvrdile da ove godine neće menjati najavljene prihode – rekao je Laković.
Zoran Pavlović, menadžer sa licencom FIFA, smatra da će se u Srbiji osetiti kriza kao posledica lančane reakcije.
– Španci su u krizi, Italijani najavljuju smanjenje budžeta, a čak i Rusi su smanjili ulaganja od 30 do 50 odsto, sa izuzetkom Zenita i moskovskog CSKA. To znači da će se naši igrači teže prodavati i da će im cena biti niža. Mi, nažalost, zavisimo od bogatijih fudbalskih zemalja, jer tamo šaljemo naše fudbalere, a ako oni budu manje plaćeni, logično je da ćemo i mi imati manje novca u budžetu. Videćete i sami koliko će na leto biti manje transfera, niko se više neće razmetati. Mislim da u Srbiji, nezavisno od krize, neće biti napretka dok se klubovi ne privatizuju i dok gazda ne bude odlučivao šta je najbolje za klub. U tom slučaju možda ne bi prodao svog najtalentovanijeg igrača, već bi sačekao da sazri i da mu cena bude veća, a u međuvremenu bi obilato koristio njegove usluge – zaključuje Pavlović, koji je učestvovao u transferu Zorana Tošića u Mančester junajted.
 

ATP pomaže organizatorima turnira zbog svetske krize

Vršac: Uhapšeni zbog falsifikovanja novca i dokumenata

07.03.2009.

Policija je uhapsila petoro ljudi iz Vršca osumnjičenih za falsifikovanje novca i putnih isprava, saopšteno je danas iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

U saopštenju se navodi da su uhapšeni Siniša J. (46), vlasnik grafičkog ateljea "Rascia", Nenad M. (27), radnik tog ateljea, Vera M. (39), Tereza I. (36) i Damir N. (30), pošto su izrađivali i distrubuirali falsifikovan novac i dokumenta.
Osumnjičeni vlasnik i radnik ateljea nabavili su opremu na kojoj su falsifikovali oko 250 novčanica od 1.000 dinara, a koje su dve osumnjičene distribuirale u opštinama Pančevo, Smederevo i Zrenjanin, navodi se u saopštenju i dodaje da su Siniša J. i Nenad M. izrađivali i lažne diplome, svedočanstva o završenim srednjim školama, putne isprave, saobraćajne dozvole Crne Gore, polise osiguranja auto odgovornosti, skenirane pečate Uprave carine - Carinarnice Vršac, pečate MUP-a Srbije i drugo.
U saopštenju se kaže da policija nastavlja rad na proveri svih okolnosti u vezi sa tim slučajem.

Vreme je da sudije odgovaraju

Beograd - Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero saopštila je da je, zbog protivurečnosti između obrazloženja odluke Vrhovnog suda i navoda izveštaja KPZ Zabela u vezi sa oslobađanjem iz zatvora bivšeg zamenika direktora BIA Milorada Bracanovića, zatražila od Nadzornog odbora da ispita da li je, prilikom donošenja sporne odluke, bilo propusta u radu sudskog veća.

Kako se navodi u saopštenju VSS-a, Nadzorni odbor kao organ unutrašnje kontrole rada suda trebalo bi, nakon uvida u spise predmeta, da ispita da li je bilo propusta koji bi se mogli oceniti kao nesavesno vršenje sudijske dužnosti i da u zavisnosti od toga, „pokrene odgovarajući postupak protiv navednih sudija pred nadležnim organom“.

Reč je o sudijama Dragiši Đorđeviću, Sonji Manojlović i Miodragu Vićentijeviću. Ove iste sudije su ranije smanjile zatvorsku kaznu Miloradu Bracanoviću, jednom od najbližih saradnika Milorada Ulemeka Legije, sa četiri na dve godine zatvora. Bivši zamenik direktora BIA osuđen je zbog neprijavljivanja pripremanja krivičnog dela u predmetu ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića u Budvi.

Ministarka pravde Snežana Malović podnela je u četvrtak Nadzornom odboru Vrhovnog suda inicijativu za razrešenje troje pomenutih sudija, a smenila je upravnika i načelnika Službe za prevaspitanje Zabele, jer nisu obavestili Ministarstvo da su dali mišljenje Vrhovnom sudu o ponašanju Bracanovića.

Ovo nije prva sporna odluka Vrhovnog suda u proteklom periodu. Dosta medijske prašine se podiglo oko obaranja presude navijaču Crvene zvezde Urošu Mišiću, koji je bio osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića. Povike na Vrhovni sud je bilo i u slučaju obaranja presude Mališi Jeftoviću i Ani Filipović, za brutalno ubistvo trogodišnje Katarine.

Svima je u pamćenju slučaj vladike Ilariona, koji je praktično zastareo u Vrhovnom sudu dan pre nego što je krivično gonjenje zastarelo. Tadašnji ministar pravde Dušan Petrovićje tražio razrešenje sudija, ali do toga nije došlo.

Vrhovni sud je osim ovog slučaja, imao i čudne odluke u vezi s puštanjem na slobodu optuženih za ubistvo komandanta Srpske dobrovoljačke garde - Željka Ražnatovića, nekoliko puta je obarao presudu za zločin na Ibarskoj magistrali, a slučaj ubistva Zvonimira Plećića, za koji je bio optužen Andrija Drašković, čak četiri puta je „pao“ na proveri VSS-a. Makinoj grupi, optuženoj za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, oborena je presuda, pripadniku Škorpiona Aleksandru Mediću je smanjena presuda na pet godina zatvora, a slučaj ratnog zločina nad civilima na poljoprivrednom dobru Ovčara kod Vukovara je obaran čak dva puta.

Jedna od spornih odluka je i smanjivanje kazne njihovom dojučerašnjem kolegi sudiji Ljubomiru Vučkoviću, osuđenom zbog primanja mita, dok je potvrđena višegodišnja kazna vođi kruševačke kriminalne grupe Zoranu Jotiću Jotki, na čije oslobađanje je sudija Vučković trebalo da utiče kao član veća.

Vrhovni sud je u postupcima po žalbi u predmetima za organizovani kriminal uglavnom potvrđivao kazne Specijalnog suda, a u slučaju Ibarska magistrala i do maksimuma povećao neke kazne - Radomiru Markoviću na 40 godina.

Međutim, presude za ratne zločine su redovno ukidane. To se desilo u predmetima Sjeverin, Podujevo, Ovčara, što se u stručnoj javnosti ocenjuje kao odluke na kojima se gubi poverenje porodica žrtava, međunarodne javnosti i Haškog tribunala. Međutim, presude za ratne zločine grupi Škorpioni i Antonu Lekaju (13 godina) su potvrđivane.

Sporne odluke Vrhovnog suda

* Oslobađanje Milorada Bracanovića

* Obaranje presude navijaču Urošu Mišiću

* Obaranje presude za ubistvo trogodišnje Katarine

* Zastarelo krivično gonjenje vladike Ilariona

* Više puta oborene presude optuženima za ubistvo Arkana, za ubistvo Zvonimira Plećića i za zločin na Ibarskoj magistrali

* Smanjena kazna bivšem sudiji VSS-a Ljubomiru Vučkoviću

* Smanjena kazna Aleksandru Mediću, pripadniku Škorpiona

* Ukidane presude za ratne zločine: predmeti Sjeverin, Podujevo, Ovčara

Mišiću preti kazna od 40 godina

BEOGRAD - Veće Vrhovnog suda u svojoj odluci da ukine presudu Urošu Mišiću, osuđenom na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandara Nebojše Trajkovića, nije se izjašnjavalo o visini kazne, tako da navijaču Zvezde i dalje preti kazna od 40 godina.

- Veće nije sugerisalo da je kazna premala ili prestroga, već da je obrazloženje presude u suprotnosti sa visinom kazne. Vrhovni sud je produžio pritvor Mišiću jer je okrivljen za delo za koje je zaprećena maksimalna kazna od 40 godina zatvora. Na ponovnom suđenju moraju da se isprave propusti i da se da jasno obrazloženje koje odgovara izvedenim dokazima. Kazna može da bude i veća i manja - kaže izvor „Blica” iz pravosuđa.
Vrhovni sud je prekjuče objavio odluku da ukida presudu Okružnog suda u Beogradu zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.
Veće sudije Velimira Lazovića u prvostepenoj presudi, izrečenoj 19. septembra 2008, ocenilo je da je Mišićev napad na Trajkovića tokom utakmice Crvena zvezda - Hajduk Kula 2. decembra 2007. upaljenom bakljom, odnosno „pokušajem da mu je ugura u usta”, predstavljao „linč službenog lica” jer žandarm nije dao povod za napad.

VSS: Presude ukinute jer nije obrazložen umišljaj

Presude Okružnog suda u Beogradu u slučajevima Uroša Mišića i Mališe Jeftovića ukinute su zbog nezadovoljavajućeg obrazloženja motiva i umišljaja kog optuženih za izvršenje krivičnih dela, izjavio je danas sudija i zamenik predsednika Vrhovnog suda Srbije Dragoljub Milojević.

VSS je nedavno ukinuo presudu kojom su Mališa Jeftović i Ana Filipović osuđeni na 40 odnosno 37 godina zatvora zbog svirepog ubisva trogodišnje Katarine Janković, kao i presudu kojom je Uroš Mišić osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma tokom utakmice na "Marakani", i u oba slučaj naložio da se ponovo sudi.

Odgovarajući na pitanje tokom konferencije za novinare u VSS, Milojević je naveo da je prvostepeni sud u obe presude propustio da navede činjenice na osnovu kojih utvrđuje postojanje umišljaja u postupanju optuženih, koje je nužno za bilo koji propisani oblik teškog ili kvalifikovanog ubistva, kao u pomenutim slučajevima.
Presude su prema Milojevićevom tumačenju ukinute jer se iz njih ne može zaključiti da li su optuženi postupali sa direktnim ili eventualnim umišljajem. Sudija VSS je istakao da taj sud odlučuje o žalbama na presudu kao i da po službenoj dužnosti utvrđuje da li je bilo povreda zakona. VSS potvrđuje presudu kada je nedvosmisleno utvrđeno ono što se izrekom presude tvrdi i kada se ne može ostaviti prostora tumačenju kako je presuda doneta "samovoljom sudije", objasnio je sudija Milojević.

Zbog svirepog ubistva trogodišnje Katarine Okružni sud u Beogradu osudio je 9. maja 2007. godine njenog očuha Mališu Jevtovića na 40 godina, a majku Anu Filipović na 37 godina zatvora zbog pomaganja u ubistvu. Devojčica je preminula 17. jula 2005. godine od posledica nanošenja teških telesnih povreda, pošto je sud utvrdio da ju je Jevtović u Zvezdarskoj šumi silovao i tukao i zadao joj povrede od kojih je preminula, dok je majka čuvala stražu. Jevtović i Filipovićeva su sutradan devojčicu u modricama i besvesnom stanju dovezli u bolnicu i lekarima rekli da je pala sa kreveta.

Uroš Mišić osuđen je u Okružnom sudu 19. septembra prošle godine na deset godina zatvora zbog napada na pripadnika žandarmerije Nebojšu Trajkovića na utakmici Crvena zvezda - Hajduk iz Kule. Sud je ocenio da je Mišićev napad na Trajkovića upaljenom bakljom, odnosno "pokušaj da mu je ugura u usta", predstavljao "linč službenog lica", jer žandarm nije dao povod za napad i osudio ga zbog krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju.