Blokirana Ulemekova imovina

14. mart 2009.

Bivši komandat Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija prvi se našao na udaru Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, piše list. Ime Ulemeka, koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, našlo se na prvom nalogu Specijalnog tužilaštva za ispitivanje kriminalno stečene imovine, piše Blic.

Kako je tom listu rekao izvor iz vrha MUP-a, Ulemek više ne može da otuđi ništa što se vodi na njegovo ime, ali ni imovinu koja se vodi na ime njemu bliske osobe. Sve njegove nepokretnosti su pokretanjem istrage praktično stavljene pod blokadu.

Izvor podseća da će, ukoliko Ulemek ne bude uspeo da dokaže da je imovina legalno stečena, biti pokrenut postupak za njeno trajno oduzimanje.

Prema navodima Blica, posle istrage o imovini Legije na redu su i ostali pripadnici zemunskog klana, a biće preispitano i poreklo imovine ubijenih vođa tog kriminalnog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.

Policajcima određen pritvor

14. mart 2009.

Dok ministar policije Ivica Dačić slučaj vidi kao neprijatnost za MUP, u Fondu za humanitarno pravo, koji je i podnosilac krivične prijave, ocenjuju da je akcija efikasna, ali i nedovoljna. Istraga je pokrenuta protiv petorice bivših pripadnika pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije za koje se sumnja da su 1999. na Kosovu počinili ratne zločine.

Istražni sudija je nakon saslušanja doneo rešenje o sprovođenju istrage i odredio im pritvor, potvrdila je za B92 portparolka Okružnog suda Ivana Ramić.

"Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu juče je saslušao, nakon podnošenja zahteva za sprovođenje istrage, četiri lica. Saslušanje je počelo u popodnevnim časovima i trajalo je do kasno u noć", rekla je ona.
"Nakon saslušanja istražni sudija doneo je rešenje o sprovođenju istrage zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva, odnosno ratni zločin protiv ratnih zarobljenika i prema okrivljenima je odredio pritvor koji po ovom rešenju može trajati do mesec dana", kaže Ivana Ramić.

Kako navodi, reč je o Zoranu Nikoliću, Draganu Milenkoviću, Zoranu Markoviću i Nenadu Stojkoviću. Okrivljeni i njihovi branioci mogu da izjave žalbu protiv rešenja o određivanju pritvora i rešenja o sprovođenju istrage, objašnjava Ivana Ramić.

Podsetimo, pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu već se sudi Radoslavu Mitroviću, komandantu tog odreda, za izdavanje naredbe za ubijanje albanskih civila, među kojima je bilo žena i dece, u Suvoj Reci 26. marta 1999.

Inače, pre deset dana Fond za humanitarno pravo je podneo krivičnu prijavu protiv 15 pripadnika 37. odreda zbog zločina koji su počinjeni na Kosovu 1998. i 1999. godine, na osnovu izjava policajaca koji su svedoci zločina.

Vekarić: Kršenje humanitarnog prava

Portparol Tužilaštva Bruno Vekarić izjavio je za B92 da je u ovom slučaju reč o teškom kršenju humanitarnog prava.

Prema njegovim rečima, detalji zločina nalaze se u zahtevu za sprovođenje istrage, podnetom istražnom sudiji Veća za ratne zločine.

“Želeo bih da naglasim da je ovo udružena akcija Tužilaštva i MUP-a i da je ona isključivo usmerena ka sprovođenju pravde za žrtve”, rekao je Vekarić.

“Žrtva nema nacionalnost ni nacionalnu pripadnost, a samo oni koji su se ogrešili o zakon, koji su ubijali žene i decu i pljačkali – ruka pravde je usmerena ka njima. 99 odsto policajaca je časno radilo svoj posao”, kazao je on.

“Oni nisu bili na Kosovu zato što su to želeli, nego zato što se vodio suludi rat protiv celog sveta. To su bile prave patriote, a ovi ljudi koji su iz toga želeli da izvuku profit, oni su u ovom trenutku cilj naše istrage”, rekao je Vekarić.

Kandićeva: Neki su i dalje na slobodi

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je za B92 da je odluka Tužilastva da zatraži pokretanje istrage veoma efikasna, ali ne i dovoljna, pošto su i dalje na slobodi pojedinci koji su učestvovali u ratnim zločinima.

“U našoj krivičnoj prijavi pomenuto je još deset pripadnika tog 37. odreda, u kontekstu njihovog ličnog učešća u gnusnim, užasnim zločinima”, rekla je Kandićeva.

“Ono čega se ja pribojavam, to je da, ako su na slobodi ostali oni koji danas zauzimaju pozicije, na primer, u predsedništvu nezavisnog sindikata policije, oni su u stanju da sada, u strahu od toga da će i oni doći na dnevni red, pokušaju da opstruiraju i da zbune javnost kako bi predstavili ono što se događalo na drugačiji način nego što su činjenice”, navela je ona.

Hapšenje i pokretanje istrage protiv bivših pripadnika 37. odreda Posebnih jedinica policije ministar policije Ivica Dačić ocenio je “neprijatnom za MUP”, pogotovo za policajce koji su bili angažovani na Kosovu.

Prema njegovim rečima, tokom istrage u kojoj će MUP svakako učestvovati, treba biti veoma oprezan i uvtrditi da li postoje jasni dokazi.

Osnovan Sindikat profesionalnih fudbalera Srbije

11.03.2009.

Počasni predsednik sindikata je proslavljeni fudbaler Stanislav Karasi, saopšteno je iz sindikata "Nezavisnost".

Poledica je naglasio da je cilj sindikata da zaštiti fudbalere prema kojima se klubovi u Srbiji ponašaju kao prema robovima. On je pozvao fudbalere da se pridruže ovoj sindikalnoj organizaciji.

SPF je postao član Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, čiji je predsednik Branislav Čanak rekao je da ta organizacija ima veliko iskustvo u drugim profesijama i da će brzo naučiti kako da rešava probleme i u fudbalu.
"Bio sam šokiran saznanjem šta se dešava iza onoga što mi kao gledaoci vidimo na stadionima. Ono šta su ti igrači pre i posle utakmice, to samo oni znaju, a mi smo odlučni da to prekinemo", rekao je Čanak novinarima.
SPF je dobio podršku Svetskog udruženja profesionalnih fudbalera (FIFPRO), čiji je predstavnik prisustvovao današnjoj skupštini.
"SPF ima dva resorna ministarstva, Ministarstvo sporta i Ministarstvo rada, ali niko od njih danas nije došao ovde, kao ni predstavnici Fudbalskog saveza Srbije. U neku ruku nam je drago zbog toga, jer znamo s kim imamo posla", rekao je Čanak.
On je rekao da je cilj Nezavisnosti da probleme rešava "za stolom", ali da je potpuno spreman i za druge metode ako se problemi nereše.
SPF ima za sada 70 članova i 33 člana skupštine.

Mesarevićeva v.d. predsednice VSS-a

9. mart 2009.

Dosadašnjoj predsednici Vrhovnog suda Vidi Petrović-Škero istekao je četvorogodišnji mandat. Nata Mesarević izabrana je na opštoj sednici tog suda, u kome ima 75 sudija. Nata Mesarević je inače bila predsednica sudskog veća koja je osudilo ubice premijera Zorana Đinđića.

Organizator, Milorad Ulemek, i neposredni izvršilac tog ubistva, Zvezdan Jovanović, osuđeni su na po 40 godina zatvora, a tu presudu je potvrdio Vrhovni sud Srbije.

Nova akcija hapšenja MUP-a

9. mart 2009.

Hapšenje je završeno oko 14 časova. Direktor policije Milorad Veljović kaže za B92 da je to bio nastavak započetih akcija. Više od dvadeset privedenih biće zadržano u policijskom pritvoru. Kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, uhapšeni se terete da su izvršili više krivičnih dela krijumčarenja, davanja i primanja mita.

Oni se terete da su švercovali naftu, alkohol i druge akcizne proizvode.

Osumnjičeni su prelazili administrativnu granicu u Kopnenoj zoni bezbednosti prema opštini Raška, kako bi izbegli carinu, a za robu koju su prenosili, pravili su lažnu dokumentaciju, kako bi joj umanjili vrednost.

Prilikom prelaska administrativne linije, koristili su radio-stanice.

Direktor policije Milorad Veljović rekao je za B92 da je ta akcija nastavak borbe protiv organizovanog kriminala.

"Ovom prilikom, nažalost, uhapšen je i određen broj pripadnika MUP-a. Za njih ne možemo reći da su prijatelji ove službe i prema njima će se postupati kao i prema ostalim građanima", kaže Veljović.

"Međutim, cilj ove akcije nije hapšenje policajaca, cilj ove akcije je širi - borba protiv korupcije, koja mora biti neprestana i svakim danom sve jača i jača", navodi on.

Akcija hapšenja sprovedena je u Kraljevu, Novom Pazaru i Raškoj, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom.

Kod uhapšenih je pronađena i veća količina pušaka, pištolja i nekoliko ručnih bombi.

Krijumčari su policajcima koji su uhapšeni unapred davali poklone i novac, kako ne bi bili kontrolisani.

Moguće skraćenje radne nedelje

Ukoliko predlog Vlada usvoji, on neće biti obavezujući za sve poslodavce, već samo za preduzeća koja planiraju otpuštanje radnika, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

On je kazao da usvajanje skraćenja radne nedelje ne bi podrazumevalo smanjenje plate, već bi se radno vreme nadoknadilo prekovremenim radom u narednih šest do 12 meseci.

Ljajić je ukazao da bi to bila preventivna mera da bi se izbeglo otpuštanje radnika kroz smanjenje troškova rada.

On je istakao da još ne može da govori o konačnom predlogu mera, jer predstoje razgovori sa sindikatima i poslodavcima da bi se videlo koliko je ta mera efektivna i prihvatljiva. Njegovo ministarstvo predlaže i da se manjak sati provedenih na poslu kasnije nadoknadi.

Kada bi mogla da se završi ekonomska kriza i koliko će biti jak talas koji će pogoditi Srbiju niko se ne usuđuje da proceni.

Međutim, podaci su republičkog zavoda za statistiku su zabrinjavajući. Nivo proizvodnje iz januara ove godine najniži je od novembra 2000. Porast cena na malo od 5,4 odsto u januaru i februaru, najviši je od 2001.

S obzirom da zbog krize velikom broju zaposlenih u Srbiji preti otkaz, vlada razmišlja da preporukom o smanjenjenju broja radnih sati spreči masovno otpuštanje. Ministar rada i socijalne politike kaže da bi zaposleni dolazili na posao četri dana u nedelji, a da bi plate ostale iste.

Zaposleni smatraju da je predlog dobar, jer im pruža dodatnu sigurnost, a kako neki kažu i mogućnost još jednog posla. Međutim, većina ne veruje da će primanja ostati ista.

Stručnjaci osmatraju da bi bilo dobro da se ova mera ne odnosi samo na privatne kompanije, već i na javni sektor. Ipak, i ekonomisti ističu da je nerealno očekivati da se radi manje, a da zarade ostanu iste.

Miroslav Zdravković, ekonomski analitičar kaže da je, ako pada proizvodnja za nekih 30 odsto i više, teško očekivati da će zaposleni u prerađivačkoj i izvođačkoj industriji primti istu platu.

“Dubina pada je izuzteno oštra i krajnje je ilzorno očekivati da neće biti smanjena zarada” rekao je Zdravković.

Ovu meru već su usvojile neke evropske zemlje. U Sloveniji država za peti neradan dan isplaćuje i novčanu nakodnadu. Da li će tako biti i u Srbiji rešiće se posle sastanka nadležnih ministarstava, sindikata i Unije poslodavaca.

Orbović: Sindikat nije protiv

U sindikatima podsećaju da je Zakonom predviđeno plaćeno odsustvo od 45 dana i da bi ono moglo biti produženo na 90 dana. Oni smatraju da je odlučujuća uloga na državi, jer je ona ta koja bi morala da subvencioniše poslodavce kako ne bi došlo do smanjenja zarada zaposlenima koji bi radili kraće. To pitanje treba da bude rešeno vladinom uredbom i to što pre kako bi se mnogi nadolazeći problemi predupredili.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je da će taj sindikat podržati vladin predlog o smanjenju radne nedelje sa sadašnjih 40 na 32 radna sata, ali će predložiti i niz drugih mera u cilju zaštite zaposlenih, kao što je produžavanje plaćenog odsustva.

"Mi nismo protiv skraćenja radne nedelje jer smatramo da je najgore rešenje otpuštanje radnika u firmama koje zbog svetske ekonomske krize nužno smanjuju proizvodnju", rekao je Orbović.

Orbović je najavio da će SSSS uskoro izaći sa predlogom zaštite svih radnih mesta u Srbiji, a kao primer je naveo proširenje mogućnosti predviđeno Zakonom o radu o upućivanju radnika na plaćeno odsustvo.

"Za kraću radnu nedelju neophodna subvencija država"

Predsednik Skupštine Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da to udruženje neće imati ništa protiv predloga o skraćenju radne nedelje, ukoliko država prihvati da subvencioniše deo zarada zaposlenima.

Atanacković je objasnio da je reč o čistoj matematici, jer, kako je rekao, ako posla nema, postoje dva načina za preživljavanje poslodavaca - da radnici budu otpušteni ili da budu zadržani s tim što bi za smanjeni rad imali i niže zarade.

"Poslodavcima nije u interesu da otpuštaju radnike zato što su to radnici koji su već navikli na određene tehnološke procese. Zajednički je interes da se to pitanje reši na obostrano prihvatljivi način, a skraćenje radne nedelje je nešto što se samo po sebi nameće", smatra Atanacković.

S druge strane, ekonomski razlozi nalažu poslodavcima da u slučaju skraćenog radnog vremena nije moguće da zaposleni primaju iste zarade, jer bi u tom slulčaju to više značilo da je reč o izbolju, a ne o neimaištini.

Arsić : Mera samo kao preporuka

Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić izjavio je da skraćenje radnog vremena može da bude dato samo kao preporuka poslodavcima i da ne bi to trebalo uvoditi kao obavezujuću i opštu meru.

"Treba to dati kao preporuku i tu odluku prepustiti samim preduzećima, odnosno dogovoru između poslodavaca i sindikata", izjavio je Arsić.

Prema njegovim rečima, pre takvog predloga treba se konsultovati i sa pravnicima, jer treba rešiti pitanje u vezi radnog staža, odnosno njegovog povezivanja.

"Neki pravnici smatraju da bi to moglo da predstavlja problem", rekao je on.

Raste broj pritužbi iz Srbije

9. mart 2009.

Carić je rekao da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu do sada doneo 25 presuda protiv Srbije, jednu u korist Srbije i da je jedan predmet, od ukupno 26 presuđenih, u potpunosti i zaključen i presuda je izvršena.

On je naveo da je Srbija u samom vrhu, na 13. mestu u Evropi, po broju zahteva upućenih Evropskom sudu za ljudska prava, ali da je skoro polovinu predstavki građana taj sud odbacio, jer nije bilo osnova za njihovo razmatranje.

"Prema statističkom izveštaju Suda, od 2004. godine podneto je 3.776 predstavki građana protiv države Srbije. Od toga je 1.669 Sud odbacio, a do sada nam je 139 slučajeva dostavljeno na odgovor", rekao je Carić.

Prošle godine u slučajevima građana Srbije sud u Strazburu izrekao je devet presuda, od kojih je osam bilo u njihovu korist, ali je sklopljen i veliki broj prijateljskih poravnanja u slučajevima koji nisu došli do faze razmatranja tog suda.

"Građani se zaista u enormnom broju obraćaju Evropskom sudu povodom raznih stvari. To je možda posledica našeg mentaliteta, volimo da se parničimo i da idemo pred sud. S druge strane, moguće da je to i posledica neefikasnosti organa i nefunkcionisanja sistema", rekao je Carić.

Sud u Strazburu doneo je različite odluke u još 22 slučaja građana Srbije, za koje su sklopljena prijateljska poravnanja, donete jednostrane deklaracije, ili ocenjeno da su neosnovani. Neke su povukli i sami građani.

Nerealna očekivanja

Ocenivši da broj izrečenih presuda protiv Srbije nije alarmantan i da njihovo sporo izvršenje ne može naškoditi Srbiji pred evropskim institucijama koje ocenjuju stepen poštovanja ljudskih prava, Carić je dodao da građani često imaju i nerealna očekivanja od tog suda.

"To nije sud četvrte instance koji bi mogao da ukine odluku domaćeg suda, mnogi to možda ne shvataju, a očekuju se i enormne naknade", naveo je Carić i dodao da u dosadašnjim presudama nije bilo velikih naknada, osim u slučaju materijalne štete.

Kako je objasnio, najveći iznos koji je po presudi suda u Strazburu Srbija isplatila oštećenim građanima bio je oko četiri miliona dinara, ali su u svim ostalim postupcima dosuđene naknade u iznosu od oko 1.000 ili 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Sve materijalne naknade, sud u Strazburu odredio je na osnovu već izrečenih presuda domaćih sudova, napomenuo je Carić i ukazao da se ti dosuđeni iznosi uglavnom isplaćuju na vreme.

Carić je naveo da problem sa naknadama nije u iznosima, koji nisu toliko veliki, već u tome što te penale praktično plaća budžet Srbije, odnosno Ministarstvo pravde, a ne sud i sudija u čijem je postupanju došlo do povrede prava građana.

Problem izvršenje presuda

Srbija se suočava sa problemom izvršenja presuda u kojima, osim naknade, treba sprovesti i mere generalnog karaktera, kao što su promene zakona, a kako je Carić istakao, nisu realna ni očekivanja građana da se postupci u parnicama dugim po 15 godina završe za šest meseci.

U pojedinim slučajevima država nije u stanju da izvrši presudu, zbog opstrukcije neke strane u postupku, ili izmenjenih okolnosti, kao što je gašenje ili fiktivno postojanje firmi od čije bi imovine trebalo da budu isplaćeni poverioci.

"Naknade se plaćaju blagovremeno, pa čak i pre roka. Što se tiče ostalih mera, postupci i dalje traju, vrlo često jer nije dovoljno samo platiti naknadu, nego je potrebno promeniti zakone ili sprovesti mere individualnog karaktera kako bi se postupak priveo kraju", dodao je Carić.

Građani Srbije obraćaju se Sudu za ljudska prava najčešće zbog dužine trajanja postupaka pred domaćim sudovima, što je, po Carićevom mišljenju, gorući problem srpskog pravosuđa, ali i zbog zakonitosti i dužine boravka u pritvoru, prava na imovinu, porodičnih stvari.

Upitan da li se može oceniti efikasnost ustavne žalbe, novog instituta u pravosuđu Srbije koji bi mogao uticati i na smanjenje broja predstavki građana Evropskom sudu za ljudska prava, Carić je rekao da će to učiniti taj sud u nekom od narednih predmeta koje bude razmatrao.