UEFA razmišlja o Super ligi

17. mart 2009.

Evropsko udruženje klubova (ECA), koje ima 137 članova među kojima su klubovi poput Mančester junajteda i Reala iz Madrida, prošle nedelje je na sastanku u Švajcarskoj diskutovalo o formiranju Super lige. To takmičenje imalo bi prvu, drugu i treću ligu od po 20 do 22 ekipe, a svake sezone klubovi bi na osnovu postignutih rezultata ulazili ili ispadali u viši i niži rang.

"Svima je poznat moj stav o evropskim takmičenjima. Ipak, svet se menja i moramo da vodimo računa o tome. Da se samo ja pitam, vratio bih evropskim kupovima format koji su imali sredinom prošlog veka i igralo bi se samo po kup sistemu. Moramo da saslušamo sve predloge, ako klubovi žele da razgovaraju, saslušaćemo ih i onda doneti odluku", izjavio je Platini.

Kako navodi italijanski dnevni list "Gazeta delo Sport", postojanje Super lige ne bi isključilo takmičenja u nacionalnim šampionatima.

Ipak, ako dođe do formiranja novog evropskog takmičenja, broj utakmica u nacionalnim prvenstvima, kako navodi "Gazeta", morao bi da bude smanjen.

U Evropi se trenutno igraju dva klupska takmičenja pod okriljem UEFA, Liga šampiona i Kup UEFA, koji će od sledeće sezone promeniti format i naziv u UEFA Evropa kup.

UEFA i ECA demantovali Super ligu

17. mart 2009.

Francuski časopis "Frans fudbal" citirao je predsednika UEFA Mišela Platinija kako kaže da je protiv super lige, ali da je spreman da sasluša mišljenja klubova. Neimenovani visoki zvaničnik UEFA, ipak, u izjavi agenciji Rojters demantovao je da Platini uopšte razmišlja o super ligi.

"Ljudi ne treba da mešaju filozofiju i realnost. Platinijev stav je da takav predlog nema budućnost. On (Platini) je uvek otvoren za dijalog i pronalaženje načina da se unapredi takmičenja UEFA, ali ima i svoju filozofiju i uverenja, među kojima i stav da je protiv super lige", rekao je funkcioner UEFA.

"Frans Fudbal" je, takođe, naveo i da se o super ligi razgovaralo i u Švajcarskoj na prošlonedeljnom sastanku ECA, udruženja koje ima 137 članova, me]u kojima su i Mančester junajted i Real iz Madrida.

Portparol ECA, meutim, istakao je da je to udruženje "vrlo zadovoljno postojećim evropskim takmičenjima".

"ECA žali zbog ovih neosnovanih glasina koje mogu samo da naškode harmoniji u evropskoj fudbalskoj porodici", naveo je portparol i dodao da ECA nije razmišljala o osnivanju super lige.

Italijanski dnevnik "Gazeta delo Sport" u utorak je objavio da bi super liga imala prvu, drugu i treću ligu od po 20 do 22 ekipe, a svake sezone klubovi bi na osnovu postignutih rezultata ulazili ili ispadali u viši ili niži rang.

Ocu tinejdžera preti optužnica

17. mart 2009.

Obrazloženje je da je oružje kojim su počinjena ubistva ostavio nezaključano iako je znao da je njegov sin bio depresivan. Sedamnaestogodišnji Tim Krečmar prošle srede ubio je iz očevog pištolja "bereta" 12 učenika i nastavnika u bivšoj školi i još troje ljudi, a potom izvršio samoubistvo kada su ga opkolili policajci.

Tužioci u Štutgartu juče su saopštili da su pokrenuli istragu o ulozi oca u zločinu, pošto je utvrđeno da je verovatno bio upoznat sa sinovljevim labilnim menatalnim stanjem.

Policija je saopštila da je Krečmar zbog depresije bio na lečenju između aprila i septembra prošle godine kada je prekinuo lečenje.

Tužilaštvo i policija u zajedničkom saopštenju su naveli da konkretni znaci da su roditelji bili upoznati sa sinovljevim zdravstvenim problemima daju povod da bi slučaj mogao biti procesuiran kao ubistvo iz nehata.

Krečmarov otac, član streljačkog kluba, imao je u kući 15 pištolja, od kojih su 14 bili zaključani kako nalaže zakon, dok je "bereta" bila nezaključana u spavaćoj sobi.

Prošlonedeljni napad je podstakao debatu u Nemačkoj da li treba zabraniti vatreno oružje u privatnim kućama, što, prema anketama, ima podršku Nemaca, dok političari navode da je neizvodivo.

Odloženo suđenje Kovačeviću

16. mart 2009.

Suđenje je trebalo da počne u Drugom opštinskom sudu. Kovačevićev branilac Borivoje Borović rekao je da je istražni sudija saopštio da se postupak i saslušanje očevidaca i svedoka odlaže na neodređeno vreme jer do danas na dopis suda Republičko javno tužlaštvo nije odgovorilo da li je krivično delo za koje se tereti Kovačević isto delo za koje se tereti i u SAD.

"S druge strane, Ministarstvo pravde nije postupilo po dopisu suda da obezebedi preko zamolnice da se sasluša oštećeni Štajnhauer i svedoci", kazao je Borović.

On je dodao da "pošto sud nema podršku ni Ministarstva pravde ni Ministarstva inostranih poslova, istražni sudija je odlučio da postupak odloži na neodređeno vreme".

"Možda je u pitanju sporazum koji naša država pravi sa Amerikancima, a Miladin Kovačević nema ništa protiv toga iako odbrana nije upoznata sa sadržinom tih pregovora", kazao je Borović.

On je napomenuo da država tu ne spasava Kovačevića, već "plaća zbog propusta svojih državnih službenika". Sve ostalo što se tiče Kovačevića je u nadležnosti suda, kazao je Borović i dodao da je krivično pravni položaj njegovog klijenta nepromenjen.

U Ministarstvu pravde Tanjugu je ranije rečeno da je procenjeno da bi saslušanje svedoka moglo da se reši tek po okončanju pregovora Vlade Srbije sa američkim vlastima koji su u toku.

U ministarstvu procenjuju da bi istraga protiv Kovačevića zbog nanošenja teških telesnih povreda Štajnhaueru, koja je zastala zbog nemogućnosti saslušanja svedoka iz SAD, mogla da se nastavi u aprilu pošto se vlasti iz Srbije dogovore sa američkim predstavnicima oko tog slučaja i eventualnog plaćanja odštete Štajnhauerovoj porodici.

Detalji pregovora koji su označeni kao strogo poverljivi, prema najavama iz Vlade, trebalo bi da budu saopšteni po njihovom okončanju.

Ambasada SAD u Beogradu obavestila je ranije sud da je njegov zahtev za neposredno saslušanje svedoka i očevidaca tuče "u proceduri, odnosno na razmatranju".

Drugi opštinski sud je već tri puta preko Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova zatražio od američkih pravosudnih organa, koji takođe vode postupak protiv Kovačevića, da kontaktiraju sa oštećenim Štajnhauerom, kao i drugim svedocima u vezi sa njihovim svedočenjem pred sudom u Srbiji kako bi se izjasnili da li žele da svedoče.

Podsetimo, Kovačevića tužilaštvo Srbije tereti, pored nanošenja teških telesnih povreda Štajnhaueru 4. maja prošle godine, i zbog podstrekivanja na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprave, jer je na taj način pobegao iz Amerike u Srbiju.

Kovačević je uhapšen, kao i bivši generalni konzul Srbije u Njujorku Slobodan Nenadović, 28. oktobra. U međuvremenu im je ukinut pritvor i sada se brane sa slobode.

Početkom oktobra Ministarstvo pravde SAD, putem međunarodne pravne pomoći, dostavilo je Republičkom javnom tužilaštvu Srbije spise u "slučaju Kovačević", a predstavnici SAD insistirali su da se Kovačević vrati u Ameriku kako bi mu se sudilo u toj zemlji.

Drugi opštinski sud sprovodi proširenu istragu protiv Kovačevića i Nenadovića, u odnosu na bivšeg vicekonzula Igora Miloševića protiv koga je istraga okončana krajem oktobra - zbog sumnje da je izdao putnu istravu iako je znao da je Kovačeviću oduzet pasoš.

Američke vlasti sumnjiče Kovačevića za krivično delo koje se prema njihovom zakonu zove "napad prvog stepena" i za koje je predviđena kazna od pet do 25 godina zatvora.

To krivično delo kao takvo ne postoji u krivičnom zakonu Srbije, ali bi se moglo prevesti kao "nanošenje teških telesnih povreda".

Tužilaštvo Srbije pokrenulo je, po sopstvenoj inicijativi, deo postupka protiv Kovačevića koji se odnosi na nanošenje teških telesnih povreda iako se postupak već vodi u SAD jer naša država, prema Ustavu, ne izručuje domaće državljane.

Uhapšeni zbog pranja novca

16. mart 2009.

Kako je navedeno, u zajedničkoj akciji MUP-a Srbije i Poreske policije uhapšeni su vlasnik preduzeća "Pekabella" iz Beograda Predrag B. (43), direktor preduzeća "Mediteraneo Group" iz Beograda Boris Š. (37) i "faktički" vlasnik preduzeća "Vihor trejd Veternik" Dragan P. (42).

Uhapšeni su i knjigovodja Irena V. iz Novog Sada (49), direktor preduzeća "Vihor trejd Veternik" Bojan S. (29), direktor preduzeća "Enig" iz Beograda Gojko R. (49), direktor preduzeća "Pen kompani" iz Beograda Ivica N. (39), direktor preduzeća "Cvrčak" iz Beograda Saša B. (33), direktor preduzeća "Blaki komp" iz Beograda Milorad A. (56) i odgovorno lice te firme Dragoslav J. (47).

Uhapšena je i direktorka preduzeća "JSF kompani" i "Stajl Grup" iz Beograda Jasmina Lazarević (46).

Policija je navela da traga za direktorom preduzeća "Dragnić tim" iz Beograda Reljom D. (37) i odgovornim licem preduzeća "Pekabella" iz Beograda Ivanom A. (38).

Policija traga i za direktorom preduzeća "Pekabella" Zoranom J. (46), direktorom preduzeća "Braća Jojić" iz Beograda Stevanom J. (33), direktorom preduzeća "Central Eko sistem" iz Beograda Bojanom K. (41) i odgovornim licem preduzeća "Elit Nutricion" iz Beograda Živoradom M. (27).

Oni su osumnjičeni da su 2007. i 2008. godine oštetili budžet Srbije za milion i po evra koristeći fiktivnu dokumentaciju o navodnom prometu dobara i usluga.

Osumnjičeni su sa računa firmi "Pekabella", "Mediteranea group" i "Cvrčak", koje se bave trgovinom, transportom i pružanjem usluga, podigli 121 milion dinara, a prethodno su se sa vlasnicima firmi "Vihor trejd", "Pen kompani", "Enig", "JSF kompani" i "Stajl Grup" dogovorili da im sačine fiktivnu dokumentaciju o navodnoj isporuci dobara i usluga.

Kako je navedeno, osumnjičeni su tako prikazali lažni promet u iznosu od 209 miliona dinara oštetivši pri tome budžet Srbije za milion i po evra.

Fiskalni račun za još 13 delatnosti

Beograd -- Uredbom Vlade još 13 delatnosti biće obuhvaćeno obaveznom fiskalizacijom, a njena primena će otpočeti u različitim vremenskim periodima.

Uredbom je, na predlog Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i usluga, proširen broj delatnosti obuhvaćenih obaveznom fiskalizacijom, tako da će od 1. juna 2009. godine obavezu da evidentiraju promet preko fiskalne kase imati putničke agencije, sektor zdravstvene zaštite stanovništva, a od 1. januara 2010. godine i taksi prevoz.

Na taj način se povećava broj delatnosti kod kojih je moguća sveobuhvatna i efikasna kontrola ostvarenog prometa i naplate poreza i jača finansijska disciplina, ocenio je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević.

On je istakao da je završetak fiskalizacije jedan od prioriteta, budući da je to najefikasniji način borbe protiv "sive" ekonomije i stvaranja uslova za ravnopravnu tržišnu utakmicu za sve učesnike.

Prema usvojenoj uredbi, od 1. juna 2009. godine u obavezi da evidentiraju promet preko fiskalne kase biće putničke agencije i turoperatori, proizvodnja i opravka odeće, sektor zdravstvene zaštite stanovništva, osim zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, veterinarske aktivnosti, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja.

Fiskalizacijom su obuhvaćeni i poslovi iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslovi dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja.

Od 1. januara 2010. godine fiskalni računi će biti obavezni za taksi prevoz.

Fiskalni sistem će od 1. marta 2010. godine obuhvatiti i advokatske poslove i sistem obrazovanja, tako da će fiskalne račune izdavati i osnovne, srednje, više i visoke obrazovne ustanove.

Ministar Milosavljević je podsetio da je od uvođenja fiskalnih kasa u Srbiji prošlo nekoliko godina i da više ne postoje razlozi zbog kojih su pojedine delatnosti bile izuzete, ali da se se u pripremi uredbe vodilo računa o specifičnostima različitih delatnosti, kapacitetima proizvodjača i servisera fiskalnih kasa i inspektora Poreske uprave, navedeno je u saopštenju Ministarstva trgovine i usluga.

Odlaže se saslušanje očevidaca?

14. mart 2009.

Kovačević je osumnjičen da je u tuči naneo teške telesne povrede Amerikancu Brajanu Štajnhaueru. Drugi opštinski sud u Beogradu do petka popodne nije dobio povratnu informaciju od pozvanih svedoka da li će svedočiti u istrazi protiv Kovačevića putem video linka sa Amerikom, rečeno je Tanjugu u tom sudu.

U sprskom Ministarstvu pravde procenjuju da bi saslušanje svedoka moglo da se reši tek po okončanju pregovora Vlade Srbije sa američkim vlastima koji su u toku.

U Ministarstvu procenju da bi istraga protiv Kovačevića, zbog nanošenja teških telesnih povreda Štajnhaueru, koja je zastala zbog nemogućnosti saslušanja svedoka iz SAD, mogla bi da se nastavi u aprilu, pošto se srpske vlasti dogovore sa američkim predstavnicima oko tog slučaja i eventualnog plaćanja odštete Štajnhauerovoj porodici .

Detalji pregovora koji su označeni kao strogo poverljivi, prema najavama iz Vlade, trebalo bi da budu saopšteni po njihovom okončanju, koje je ranije najavljeno za početak naredne sedmice.

Ambasada SAD u Beogradu obavestila je ranije sud da je njegov zahtev za neposredno saslušanje svedoka i očevidaca tuče "u proceduri, odnosno na razmatranju".

Ukoliko u ponedeljak ništa ne bude promenjeno u vezi sa pozvanim svedocima iz Amerike, istražni sudija odrediće novi datum za njihovo saslušanje.

Drugi opštinski sud je već tri puta preko Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova zatražio od američkih pravosudnih organa, koji takođe vode postupak protiv Kovačevića, da kontaktiraju oštećenog Štajnhauera, kao i druge svedoke u vezi sa njihovim svedočenjem pred srpskim sudom kako bi se izjasnili da li žele da svedoče.

Kovačevića srpsko tužilaštvo tereti, pored nanošenja teških telesnih povreda Štajnhaueru, i zbog podstrekivanja na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprave, jer je na taj način pobegao iz Amerike u Srbiju.

Kovačević je uhapšen kao i bivši generalni konzul Srbije u Njujorku Slobodan Nenadović 28. oktobra. U međuvremenu im je ukinut pritvor i sada se brane sa slobode.

Početkom oktobra Ministarstvo pravde SAD, putem međunarodne pravne pomoći, dostavilo je Republičkom javnom tužilaštvu Srbije spise u "slučaju Kovačević", a predstavnici SAD insistirali su da se Kovačević vrati u Ameriku, kako bi mu se sudilo u toj zemlji.

Drugi opštinski sud sprovodi proširenu istragu protiv Kovačevića i Nenadovića, u odnosu na bivšeg vicekonzula Igora Miloševića protiv koga je istraga okončana krajem oktobra - zbog sumnje da je izdao putnu istravu iako je znao da je Kovačeviću oduzet pasoš.

Američke vlasti sumnjiče Kovačevića za krivicno delo koje se prema njihovom zakonu zove "napad prvog stepena" i za koje je predviđena kažna od pet do 25 godina zatvora.

To krivično delo kao takvo ne postoji u srpskom krivičnom zakonu, ali bi se moglo prevesti kao nanošenje teških telesnih povreda.

Srpsko tužilaštvo pokrenulo je, po sopstvenoj inicijativi, deo postupka protiv Kovačevića koji se odnosi na nanošenje teških telesnih povreda, iako se postupak već vodi u SAD, jer naša država, prema Ustavu, ne izručuje domaće državljane.