Odbačena tužba ACB protiv Evrolige

Tužba ACB lige je došla kao reakcija na promenu u strukturi najjačeg košarkaškog takmipčenja u Evropi.

CAS je utvrdio da ne postoji osnova za presudu protiv Evrolige i njenog predsednika Đordija Bertomeua, tako da tužba mora biti odbačena.

Ipak, slučaj nije potpuno zatvoren pošto je CAS ostavio mogućnost da se tuže pojedinačni klubovi, od kojih su neki članovi ACB-a.

Tužba je podneta protiv svih članova Generalne skupštine Evrolige, uključujući i španske klubove i nije se slagala sa predlogom koji je prihvaćen jula 2009. godine od strane svih klubova i liga, izuzev ACB-a, da se promeni struktura takmičenja. U žalbi se navodi da se novi sistem kosi sa pravilima Evropske zajednice.

Đordi Bertomeu bio je zadovoljan odlukom Arbitražnog suda.

“Mi u Evroligi smo zadovoljni odlukom koju je CAS objavio. Iskreno se nadamo da će ACB odustati od daljih tužbi i akcija, ne samo protiv svojih, ACB klubova, već i protiv ostalih evropskih klubova. U ovoj situaciji, liga se praktično zvanično odriče svojih klubova i to je teško razumeti. Evroliga je uvek otvorena za diskusiju o razvoju i unapređenju košarke u evropi i rado će razgovarati na tu temu”, rekao je Bertomeu.

Antić tužio FSS za dva miliona evra!

Antićev pravni tim već je podneo dokumentaciju FIFA, a čelnici FSS se pozivaju na suspenziju, zbog nemogućnosti da vodi tim, piše Sport.

Pravni zastupnik Miško Ražnatović, je insistirao da FSS nema nikakav pravni okvir da raskine ugovor bez odštete.

Predsednik Karadžić i saradnici uveravaju da su se konsultovali sa određenim ljudima iz svetske kuće fudbala i da su dobili uveravanja da mogu da iskoriste klauzulu iz ugovora, po kojoj Antić nije u mogućnosti da obavlja dužnost svojom krivicom, pa mu, po raskidu ne pripada nikakvo obeštećenje.

Antićevi zastupnici kažu da su zatražili pravno tumačenje i da bi ovakav ishod, koji zagovaraju čelnici, bio pravni presedan.

Ko je u pravu, reći će FIFA. Ipak, interesantno je da je prvi saradnik Tomislava Karadžića, Dragan Đorđević, inače protivnik Radomira Antića izjavio da je Savez čekao da selektor ne sedi na klupi protiv Farana i Slovenaca, kako bi ga smenio, pozivajući se na pomenutu klauzulu ugovora.

Kako god da se odvija ova priča, sigurno je da će cela stvar završiti na sudu.

Advokati tražili izuzeće sudije

Advokati Mirjane Marković i Marije Milošević zatražili su izuzeće sudije Božidara Vasića zbog kako su naveli pristrasnosti.
Iako je sud doneo odluku da suđenje počne od početka pošto je dodelio Marku Miloševiću privremenog zastupnika Vladimira Galjka do toga juče nije došlo. Tako je odluka suda po ovoj tužbi još jednom odložena pošto prethodno suđenje u avgustu nije održano jer Marko Milošević nije imao branioca.

- Podneli smo zahtev za izuzeće sudije zbog niza nezakonitosti u njegovom radu. Prvo, zbog toga što je Viši sud izveštaj o adresi prebivališta Marka Miloševića nije zatražio od Ministarstva unutrašnjih poslova, već Ministarstva pravde koje nije nadležno za to. A drugo, zbog toga što je sud nezakonito Marku dodelio privremenog zastupnika iako prethodni branilac Milan Janković nije otkazao punomoćje. Pošto nije mogao da stupi u kontakt sa Markom advokat Janković je samo uputio sud da direktno kontaktira s njim - pričaju advokati Sanja Pejović i Vladan Stojiljković, zastupnici Mirjane Marković i Marije Milošević, koji su juče žalbu podneli i Ustavnom sudu.

Dok predsednik Višeg suda ne donese odluku o izuzeću sudije Vasića suđenje neće biti nastavljeno.

Milošević je pokrenuo postupak za dobijanje vile od preko 100 kvadrata tokom NATO bombardovanja 1999, a okončan je otkupom 20. jula te godine, za oko 2.000 evra. Država Srbija traži spornu vilu jer je prekršen Zakon o stanovanju, kako navode u pravobranilaštvu, zato što je Slobodan Milošević tada već imao otkupljenu vilu u vlasništvu, u Tolstojevoj 33, takođe na Dedinju. Osim zahteva pravobranilaštva, sud će razmatrati i protivtužbu Marije Milošević.

Saslušanje svedoka i u stanu

– Prilikom određivanja statusa posebno osetljivog svedoka nekom licu, sud će imati u vidu njegov uzrast, životno iskustvo, način života, zdravstveno, odnosno psihičko stanje, kao i posledice koje je na njega ostavilo izvršenje krivičnog dela. Zakon ostavlja mogućnost ne samo da se takav svedok ispita preko video linka, već on može svoj iskaz sudskom veću da da i u svom stanu ili u prostoriji koja njemu odgovara. Ukoliko sud odobri, saslušanju mogu da prisustvuju tužilac i odbrana, ali, u određenim slučajevima, oni ne mogu direktno to da čine, već preko sudskog veća ili psihologa – objašnjava za „Blic nedelje“ sudija Radmila Dragičević-Dičić, predsednica Apelacionog suda u Beogradu i član radne grupe za izradu novog ZKP-a.

Značajna novina je i to što će pozive okrivljenom sud ubuduće dostavljati ne samo preko pozivara, već i elektronskim putem, odnosno preko interneta.
– Uručivanje poziva okrivljenom i strankama je postalo gotovo nemoguće. Zato smo se opredeli za rešenja koja će ojačati njihovu obavezu prema sudu i otkloniti ovaj problem koji je već godinama prava rak-rana i krivičnog i građanskog postupka u Srbiji. Osim elektronske dostave, novi ZKP proširuje i krug lica koja mogu da prime poziv. Na toj listi se, pored članova domaćinstva okrivljenog, nalaze i domar, komšija, predsednik kućnog saveta... Poziv okrivljenom može da preda i neko od saučesnika u krivičnom delu za koje se zajedno terete. Pored toga, novi ZKP strože postavlja obavezu okrivljenog da obavesti sud o svakoj promeni adrese – kaže za „Blic nedelje“ predsednica Dragičević-Dičić.

Ona posebno naglašava da će uvođenjem tužilačke istrage sa leđa delilaca pravde biti skinuto breme preuzimanja uloge organa gonjenja zbog nejasne, neuverljive, neprecizne i na „klimavim nogama“ postavljene optužnice.

– U slučajevima kada je tužilac bio neaktivan u toku istrage ili prilikom dokazivanja optužnice, sud je do sada, po službenoj dužnosti, bio obavezan da izvodi dokaze u korist optužnice. Tako je sud dovođen u položaj zbog koga je nekada moglo da se postavi pitanje njegove nepristrasnosti. U tako delikatnim situacijama sam se kao sudija nalazila nekoliko puta. Rešenje s tužilačkom istragom smatram dobrim, jer će ubuduće teret dokazivanja optužnice biti na tužiocu. Međutim, sudu je ostavljena mogućnost da u izuzetnim slučajevima,pre svega zbog pravičnosti, sam izvodi dokaze – ističe predsednica beogradskog Apelacionog suda.

U novom ZKP-u ostala je odredba o jemstvu kao zameni za pritvor, koju sudska praksa još nije u dovoljnoj meri prihvatila.

– Do sada sud nije mogao da javno kaže i odredi visinu jemstva za puštanje nekog lica iz pritvora, već je samo prihvatao ili odbijao ono što je nudila odbrana ,odnosno okrivljeni. Ubuduće će situacija biti drugačija, pa će sud sam određivati iznos da bi se neko našao na slobodi. Da bi opredelio visinu jemstva, sud će morati tačno da utvrdi imovinsko stanje okrivljenog, njegovih bližih srodnika ili lica koje nude jemstvo. Na visinu jemstva uticaće i težina krivičnog dela, kao posledice nastale njegovim izvršenjem – navodi sudija Dragičević-Dičić.

Izdvojeno mišljenje
Novi ZKP omogućava sudijama Vrhovnog kasacionog suda i apelacionih sudova u Srbiji da prilikom odlučivanja ne samo izdvoje svoje mišljenje, već i da se takvo mišljenje, obrazloženo i u pismenoj formi, javno objavi uz presudu.

Kraće presude
Sudijama će umnogome olakšati posao odredbe novog Zakonika o krivičnom postupku koje ih više ne obavezuju da prilikom pisanja presude daju široko obrazloženje.
– U ne malom broju slučajeva sudije će u presudama pisati kratko obrazloženje. Ovu mogućnost određivaće težina krivičnog dela, priznanje okrivljenog i saglasnost stranaka da ne traže pismeni otpravak – kaže predsednica Apelacionog suda u Beogradu.
 

Pripremna sednica o zabrani navijačkih grupa

"Sudija izvestilac u tom predmetu sačinio je referat i pripremna sednica Ustavnog suda zakazana je za 13. oktobar", rekla je Nenadićeva u intervjuu Tanjugu.

Republički javni tužilac Slobodan Radovanović podneo je Ustavnom sudu 16. oktobra prošle godine predlog za zabranu delovanja 14 ekstremnih podgrupa navijačkih klubova "Partizana", "Crvene zvezde" i "Rada" i predložio njihovo brisanje iz registra "zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava i izazivanja rasne i nacionalne, verske mržnje".

Povodom zahteva za zabranu rada, među kojima su i zahtevi za zabranu ekstremnih desničarskih organizacija "Srpski narodni pokret 1389." i "Nacionalni stroj", Nedanićeva je istakla da "i dalje smatra da su ovi predmeti među najvažnijima u Sudu i da će sudije izvestioci, saglasno planu rada, uskoro predložiti dalje postupanje Suda."

Nenadićeva je u intervjuu Tanjugu navela i da je Sud za 5. oktobar zakazao javnu raspravu o spornim ustavno pravnim pitanjima vezanim za Zakon o crkvama i verskim zajednicama.

Sud je dve godine radio na predlozima i inicijativama za ocenu ustavnosti tog zakona, podsetila je ona, a na sudiji izvestiocu je da, nakon javne rasprave, pripremi referat i predlog odluke za većanje i glasanje".

Nenadićeva je navela da su "na raspravu o tom zakonu, pored učesnika u postupku - Narodne skupštine i podnosilaca predloga i inicijative za ocenu ustavnosti - pozvani i predstavnici nadležnih organa i verskih zajednica, kao i naši istaknuti stručnjaci u ovoj oblasti."

Ustavni sud je primio četiri predloga i jednu inicijativu kojima osporavaju više odredbi Zakona o Crkvi i verskim zajednicama tvrdeći da se njima krši ustavom proklamovana odvojenost Crkve i države i da su diskriminatorske prema manjim verskim zajednicama, a osporavaju se i odredbe o postupku registracije i prava verskih službenika.

Nenadićeva je podsetila da je 9. septembra određen sudija izvestilac koji treba da pripremi predlog za ocenu ustavnosti izmena Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ovlašćeni predlagač Agencija za borbu protiv korupcije pred Sudom osporava ustavnost odredbi kojima su dopuštene duple funkcije.

Nenadićeva se osvrnula i na javne prozivke zbog sporog rada Ustavnog suda, podsetivši da su neki mediji čak objavili da Zakon o elektronskim komunikacijama, pored ostalih zakona, "čami u togama".

"Često se u javnosti počne prozivati Ustavni sud da nije efikasan, a da predmeti uopšte nisu stigli u Sud", rekla je ona istakavši da je "najbolji primer za to Zakon o elektronskim komunikacijama".

"Predlog zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama stigao je u Ustavni sud tek 30. septembra", naglasila je Nenadićeva.

Ona je navela da Sudu, međutim, stižu i pojedinačne inicijative u kojima se ukazuje, ne samo na nesaglasnost članova 128. i 129. zakona sa Ustavom, već i desetak drugih odredbi.

Zaštitnik građana i Poverenik osporavaju odredbe tog zakona kojima je, i bez sudskog naloga, dopuštena primena posebnih mera kojima se odstupa od tajnosti pisama i drugih sredstava komunikacije, smatrajući da se time zadire u privatnost pojedinca.

Predsednica USS je izjavila da potpuno razume Zaštitnika i Poverenika koji su duže radili na podnesku Sudu jer "nije lako sačiniti valjan predlog za ocenu ustavnosti".

"Predlozi državnih organa moraju po formi i sadržini biti sačinjeni u skladu sa Zakon o Ustavnom sudu. To nisu inicijative građana i ne bi bilo primereno tim institucijama da im Ustavni sud vraća podneske na uređivanje", objasnila je Nenadićeva, istakavši da je "rad Suda uveliko olakšan kada predlog ovlašćenog predlagača sadrži argumentaciju, ustavno pravne navode i brižljivu analizu."

Što se tiče žalbi neizabranih sudija, tužilaca i zamenika tužilaca, ona je ponovila da je, kao predsednik Suda, spremna da zakazuje rasprave čim dobije predloge sudija izvestilaca.

"Nadam se, pošto su stvorene pretpostavke, da će takvi predlozi stići već iduće sedmice, a prve rasprave ubrzo biti zakazane", kazala je Nenadićeva.

"Često se čuje u javnosti da smo dosad doneli samo jednu odluku. To je samo formalno tačno, jer je naša odluka u slučaju Saveljić takozvana 'pilot presuda' i stavovi iz te odluke odnose se na sve druge žalbe koje su podnele sudije i tužioci", navela je ona.

Nakon te odluke usledile su pojedinačne odluke Visokog saveta sudstva i do 1. oktobra u Sud je stiglo 238 pojedinačnih odluka", navela je ona istakavši da će rasprava biti organizovana najpre o tim odlukama.

"S obzirom na broj tih predmeta i složenost ustavnopravnih pitanja koja se pokreću, ne možemo očekivati da će taj posao biti završen preko noći. To je ogroman posao sa kojim se u praksi nije susreo ni jedan ustavni sud i uveliko preti da blokira postupanje Suda po drugim predmetima na duži rok", objasnila je predsednica Nenadić.

Ne smemo, međutim, zanemariti činjenicu da se pred Ustavnim sudom nalazi i veliki broj žalbi koje su podneli naši građani zbog prestanka radnog odnosa protivno zakonu, neustavnog lišenja slobode, povrede prava dece i starih osoba, porodičnih odnosa i nekih drugih prava, koje sudovi treba da rešavaju po hitnom postupku. I oni, takođe čekaju na odluke ovog Suda, rekla je Nenadićeva.

Pored toga, kako je istakla, pred USS su i brojni i važni zakoni, zahtevi za rešenje sukoba nadležnosti i zahtevi za zabrane rada.

Sud oterao dobru firmu u bankrot

„Apsolutno se protivimo obustavi proizvodnje u Vršačkoj pivari. U toku stečajnog postupka pivara je održala proizvodnju, obezbedila posao i redovne plate zaposlenima i redovno izmirivala obaveze po osnovu akciza, poreza i doprinosa. Cilj nam je da preduzeće nastavi s profitabilnom proizvodnjom, što je redak primer u stečajnim postupcima u Srbiji“, piše u dopisu Agencije za privatizaciju koji je dostavljen „Blicu“.

Vršačka pivara je 2005. godine prodata beogradskom preduzeću „Unionmarket“ za „neverovatnih“ 5.000 evra. Na ime dugovanja od 200.000 evra, novi vlasnik je komunalnom preduzeću „Drugi oktobar“ iz Vršca sudskim poravnanjem „poklonio“ dva magacina vredna najmanje 1,5 miliona evra. Zbog toga je protiv njega pokrenut krivični postupak, sud ga je osudio, a pivaru je preuzela kompanija „Svislajon“ Rodoljuba Draškovića s kojom je Agencija za privatizaciju 2009. raskinula ugovor vraćajući pivari status društvenog preduzeća.

Kvalitetni ljudi

Kada je aprila ove godine pokrenut stečajni postupak, poverenik Agencije za privatizaciju se za kratko vreme uverio da u pivari rade kvalitetni ljudi koji su u stanju da proizvedu kvalitetno pivo i zauzmu adekvatan položaj na tržištu. Od tada pa do momenta kada sud u Pančevu obustavlja proizvodnju, Vršačka pivara je predstavljala redak primer stečajnog dužnika koji redovno izmiruje sve obaveze. Na ime akciza, PDV-a, poreza i doprinosa, u budžet Srbije je uplaćeno preko 15 miliona dinara, a 45 zaposlenih u pivari i još 14 u pivnici svakog 10. u mesecu dobijali su platu za prethodni mesec (i pored obustave proizvodnje 10. oktobra biće isplaćena plata za septembar). Iako je pet miliona dinara profita ostvarenog u ovom periodu znatno povećalo stečajnu masu, nekome se to nije dopalo. Ne mireći se s činjenicom da fizički nikada nije ušao u posed ona dva magacina koja je, iako višestruko vrednija, na svoje ime uknjižio na osnovu mnogo manjeg potraživanja, lokalni monopolista „Drugi oktobar“ (jedina firma u Vršcu koja pruža komunalne usluge) nastavio je s pritiscima. Za Božić ove godine pivari je isključen gas, a potom su počeli da stižu papreni računi za odnošenje smeća. Sve je to praćeno odlukama Privrednog suda u Pančevu koje su, po pravilu, donosile iste sudije, a pravni zastupnik „Drugog oktobra“ javno se razmetao izjavama – „mi imamo sud u džepu“.

Takve su veze kulminirale nalogom suda stečajnom upravniku da obustavi proizvodnju. A to je već za Riplijevo „verovali ili ne“. Zbog nepostojećeg duga za vodu (postoji samo dug za iznošenje smeća) sud je stao na stanovište da je interes jednog poverioca, DP „Drugi oktobar“, važniji od interesa svih drugih zainteresovanih strana, pa i od javnog interesa. Ne sporeći 200.000 evra sa svom pripadajućom zakonskom kamatom, koliko pivara duguje „Drugom oktobru“, valja imati u vidu da najveći poverilac – Republika Srbija – samo nastavkom poslovanja stečajnog dužnika ima mogućnosti naplate potraživanja po osnovu poreza. O interesu 59 porodica koje žive od pivare, da i ne govorimo.

Bitne povrede stečajnog postupka

U prigovoru koji je dostavljen Privrednom sudu u Pančevu, punomoćnik stečajnog upravnika – Agencije za privatizaciju, advokat Vladimir Dobrić navodi bitne povrede odredbi postupka: pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava. Pozivajući se na preliminarnu ocenu Ekonomskog fakulteta u Beogradu koji navodi da je „procena stečajnog dužnika kao pravnog lica uslovljena ostvarenjem kontinuiteta poslovanja jer bi u suprotnom svaki prekid poslovnih aktivnosti imao za posledicu gubitak tržišta i katastrofalne posledice po vrednost stečajne mase“, advokat Dobrić predlaže stečajnom sudiji da, u skladu s jednoglasnom odlukom odbora poverilaca i u cilju uvećanja vrednosti stečajne mase, omogući nastavak proizvodnje i produženje roka za podnošenje plana reorganizacije pivare do 31. oktobra 2010.

A Savez samostalnih sindikata Vojvodine u otvorenom pismu javnosti postavlja pitanje: „Kome je u interesu da se radna mesta gase, a ne da se sačuva ono što je zdravo i što ostvaruje profit? Kome je u interesu da se ugrozi egzistencija 59 porodica?“

Ovim sindikalnim, dodajmo i nekoliko konkretnih pitanja: Zašto voda u Vršcu privredu košta 142, u Beogradu 95 dinara po kubnom metru? Kako je moguće da društveno preduzeće (Drugi oktobar) obavlja komunalne delatnosti koje po zakonu može da obavlja samo javno komunalno preduzeće? Ko kontroliše poslovanje DP-a „Drugi oktobar“?

Kad saznamo odgovore na ova pitanja, biće nam jasnije i ko to iz obesti pokušava da ugasi Vršačku pivaru.

FIFA uvela kontrolu transfera

To znači da će svi klubovi sveta imati obavezu da ispune formulare sa svim traženim podacima o transferu. Formulare će popunjavati i klub koji prodaje igrača i onaj koji ga kupuje, a u slučaju da se podaci klubova ne poklapaju, uslediće istraga i kazna.
Da bi mogli da potpišu ugovor o prodaji odnosno kupovini fudbalera, oba kluba će morati da navedu visinu transfera, iznos plate fudbalera koji se kupuje, ime agenta ili pravnog zastupnika koji eventualno posreduje u poslu i njegovu proviziju, kao i dužinu trajanja ugovora.

Pored toga, transfer neće moći da se obavi ukoliko klub koji kupuje igrača ne uplati novac sa svog bankovnog računa, na račun kluba koji prodaje fudbalera.
Na taj način FIFA želi da stane na put plaćanjima iz crnih fondova, odnosno pranju novca. Pored toga, novi sistem će onemogućiti dosadašnju praksu, pogotovo na našim prostorima, da igrači budu "vlasnici" agenata ili menadžera, a ne klubova u kojima igraju.

Novim sistemom kontrole transfera onemogućiće se veliki evropski klubovi da praktično otimaju decu iz južnoameričkih i afričkih klubova. Za prelaske maloletnika amatera iz kuba u klub predviđena je posebna procedura i klub koji dovodi takvog igrača moraće da zadovolji veoma strogu proceduru.

Uobičajeni način odvođenja maloletnika bila je selidba porodice. Klubovi iz Evrope bi navodno našli zaposlenje za roditelje, koji bi onda zatražili da klub pusti njihovog sina jer se sele u Evropu.

Sada će klubovi koji žele da na taj način angažuju maloletnika morati da dokažu da su zaista zaposlili njegove roditelje, a ovi da dokažu da su se stvarno preselili u Evropu.

Zahvaljujući tome, u poslednjih godinu dana, kada se sistem kontrole transfera primenjivao eksperimentalno, FIFA je odbila 174 zahteva za transfer maloletnika.

Klubovi koju budu falsifikovali podatke moći će da budu kažnjeni oduzimanjem bodova, prebacivanjem u niži rang takmičenja i zabranom prodaje i kupovine igrača na odredjeno vreme.