Vesti
Počinje suđenje Daviniću za aferu "satelit"
Davinić se tereti za krivično delo zloupotrebe službenog položaja za koje mu preti do pet godina zatvora.
Prema navodima optužnice on je mimo propisane procedure zaključio ugovor o pravu korišćenja satelita, vredan 44,9 miliona evra sa izraelskom firmom i pribavio korist toj firmi.
U optužnici se precizira da je Davinić zaključio ugovor bez ikakvog prethodnog postupka izbora ponuđača i bez bilo kakve prethodne stručne konsultacije sa Generalštabom Vojske SCG, ili bilo kojim drugim odgovornim i stručnim licima Vojske SCG, radi utvrđivanja potrebe satelitskog nadzora teritorije sa stanovišta odbrane zemlje i radi definisanja uslova za ugovaranje odgovarajućih usluga.
Istraga protiv Davinivća zahtevana je još u oktobru 2006. godine, ali je vojno odeljenje Okružnog suda dva puta odbijalo zahtev tužilaštva.
Viši sud u Beogradu sproveo je istragu protiv Davinića po nalogu Vrhonog suda Srbije iz aprila 2009. godinea zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja iz Osnovnog krivičnog zakona koji reguliše, pored ostalog, grupu dela protiv službene dužnosti službenih lica u savesnim organima ili organizacijama .
Okružno tužilaštvo je još u decembru 2006. godine podnelo zahtev za pokretanje istrage protiv Davinića, ali je tada je vanpretresno veće nekadašnjeg Okružnog suda potvrdilo odluku istražnog sudije da ne postoji sumnja da je bivši ministar zloupotrebio službeni položaj.
Vrhovni sud Srbije je potom 16. aprila 2009. poništio tu odluku i naložio sprovođenje nove istrage, koja je završena 6. maja ove godine, a rezultirala je podizanjem optužnice Prvog osnovnog tužilaštva.
Zbog neispunjavanja obaveza iz ugovora o zakupu satelita namenjenog za nadgledanje granice sa Kosovom i Metohijom, Izraelska kompanija je tužila Srbiju Međunarodnomm arbitražnom sudu u Parizu i dobila spor, tako da je država obavezana da joj nadoknadi štetu od oko 37 miliona dolara.
Srbija je potom pred redovnim sudom u Londonu neuspešno osporavala nadležnost arbitraže u Parizu za odlučivanje u tom sporu.
Kako tužba koju je zastupalo Republičko javno pravobranilaštvo nije usvojena, Srbija sada obavezna da londonskom sudu plati troškove postupka u iznosu od 1.38 milIona dinara, odnosno 13.800 evra.
Vlada Srbije donela je odluku o isplati navedenog iznosa iz bužetskih rezervi, koja je objavljena u Službenom glasniku od 2. maja ove godine.
Bivši ministar odbrane SCG brani se da nije potpisao ugovor već nacrt ugovora o zakupu satelita od kompanije iz Tel Aviva "Imidž set internešnl".
Takođe je u više javnih istupanja ponovio da je cena od 44,9 miliona evra za zakup satelita bila povoljna i da je bilo planirano da se cena plati, ne iz budžeta već iz sredstava Vojske koja bi se dobila prodajom viška sredstava i nepokretnosti, koja su tada iznosila od dve do tri milijarde evra.
Glavni razlog za nabavku špijunskog satelita, odnosno opreme za praćenje razvoja situacije na terenu, bio izveštaj vojnih službi bezbednosti koje su krajem 2004. godine predvidele mogućnost secesije i nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova, tvrdio je Davinić.
Trgovci će plaćati za sve greške na robi
Sve do 1. januara, kada na snagu stupa novi zakon o zaštiti potrošača. Ako bude sprovođen u praksi valjano, trebalo bi da vam olakša život jer će ubuduće trgovci za sve nepravilnosti snositi sankcije. Predviđene su i drakonske kazne.
Novi zakon bi trebalo osetno da popravi položaj kupaca i izjednači ih sa pravima potrošača u zemljama Evropske unije. Trgovci će stupanjem ovog zakona morati da budu više obazrivi kakvu robu nabavljaju i kupuju i na neki način budu filter prema proizvođačima, jer će oni odgovarati za sve što bude plasirano na tržište. To znači da će trgovci morati da otvore "četvore oči" kada preuzimaju robu i usluge za plasman.
Problemi sa kojima se susreću potrošači u Srbiji su veoma različiti. Prema evidenciji Centra potrošača Srbije(CEPS), 80 odsto žalbi se odnosi na kvalitet bele tehnike i ostale tehničke robe (frižideri, mašine za pranje veša, televizori, mobilni telefoni), a 20 odsto na ostale proizvode, razne vrste usluga, telekomunikacije i dr.
Kupac koji je kupio nov frižider, a koji se posle nedelju dana pokvario, prema sadašnjem zakonu nema pravo da dobije nov ili pak da mu novac bude vraćen, već mora da nosi proizvod u servis. I tako nekoliko puta: dok ne bude popravljen ili serviser ne izda potvrdu da je to nemoguće. Tek sa tom potvrdom potrošač može da ode kod trgovca koji mu vraća novac ili zamenjuje frižider novim. Po novom zakonu, potrošač u prvih šest meseci nema potrebe da bilo šta objašnjava, ima pravo da mu roba bude popravljena u roku (od dva do sedam dana), zamenjena, ili da raskine kupoprodajni ugovor i vrati novac jer se smatra da je takav bio kad ga je kupio. Ukoliko se frižider pokvari posle šest meseci korišćenja, pa sve do dve godine korišćenja, potrošač ima ista prava, ali mora da dokaže da je kvar postojao i u momentu kupovine.
Predsednica CEPS-a Vera Vida kaže, međutim, da stupanjem novog zakona na snagu ne treba očekivati čudo.
- Potrošači verovatno očekuju čudo, ali to se neće dogoditi jer se ni prethodni zakon iz 2005. godine ne sprovodi u praksi. Nema ko da ga sprovede. U novom zakonu je dobro to što je u njega implementirano 15 evropskih direktiva i građani mogu da se obrate evropskim sudovima - napominje Vida.
Ona kaže da će zakon doneti dosta koristi potrošačima, a trgovci će imati više odgovornosti u radu. Pri dokazivanju o ispravnosti nekog proizvoda sada je teret na trgovcu, a ne na potrošaču, kao do sada.
- Trgovac mora da dokaže da je prodao ispravan proizvod. Takođe, u novom zakonu stoji da trgovac mora da informiše potrošača o bitnim svojstvima i uslugama, što do sada nije bila praksa. Primera radi, kada kupac kupuje novi šporet, trgovac ga mora informisati o svim svojstvima, koliko struje troši, koliko dugo može da traje i slično - objašnjava Vida.
Ona kaže da je još jedna bitna novina u zakonu mogućnost vansudskog rešavanja sporova, što je predstavlja veliko olakšanje za kupce jer su potrošački sporovi male vrednosti, dugo traju, ponekad idu u nedogled.
Takođe, novim zakonom je propisano da ako kupac elektronskim putem zaključuje ugovor o kupovini nekog proizvoda, ima pravo da ga vrati u roku od 14 dana i samo kaže da mu se ne dopada. Ne mora ništa više od toga da objašnjava.
- Novim zakonom je izmenjeno i pružanje turističkih usluga, tako da su prava putnika veća. Turistička agencija ne odgovara samo za aranžman, već i za to ako kasni avion i ako nešto nedostaje, a ulazi u predviđeni aranžman - dodaje Vida.
Nedostatak na koji upućuju sva udruženja za zaštitu potrošača jeste to što je na zahtev Narodne banke Srbije iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača povučena direktiva o potrošačkim kreditima. U Ministarstvu trgovine i usluga kažu da će se vrlo brzo krenuti sa izradom novog zakona o potrošačkim kreditima jer je to jedna vrlo specifična oblast koja treba da bude posebno uređena.
Kako bi na veći nivo podigli svest potrošača o pravima koja su propisana novim zakonom Ministarstvo trgovine i usluga je raspisalo konkurs za regionalna savetovališta.
- Obrazovana su tri savetovališta pri udruženjima za zaštitu potrošača koja će pomagati potrošačima u rešavanju problema. Obrazovana su savetovališta za Beograd, južnu i istočnu Srbiju i za Šumadiju i zapadnu Srbiju - kažu u Ministarstvu trgovine i usluga.
Potrošač
Prava potrošača
- zakonska garancija za prodatu robu i usluge je dve godine, a u slučaju kvara u prvih šest meseci ne mora da dokazuje da ga nije prouzrokovao
- može da zahteva od trgovca da mu zameni ili popravi robu. Ako trgovac ne postupi po njegovom zahtevu, on ima pravo da robu popravi ili pribavi na drugom mestu o trošku trgovca koji je dužan da mu bez odlaganja nadoknadi troškove
- trgovac mora da ga informiše o bitnim svojstvima robe koju kupuje ( koliko troši struje, vek trajanja)
- turističke agencije su odgovorne za kašnjenje letova
- ima mogućnost vansudskog rešavanja sporova
- trgovac ne može isključiti ugroženog potrošača sa mreže, odnosno uskratiti mu uslugu od opšteg interesa, ako na taj način ugrožava zdravlje ili bezbednost potrošača i članova njegovog domaćinstva. Pre isključenja mora se obavestiti potrošač i dati mu rok od najmanje 30 dana za izmirenje obaveze.
- trgovac ne može da mu se obrati putem telefona, faksa ili elektronske pošte, ako nije unapred pristao na to
Trgovac
Trgovac mora da otvori četvore oči
Trgovac je taj koji je odgovoran za kvalitet robe koju prodaje i zato mora da otvori četvore oči prilikom nabavke
Kazne od 200.000 do 2.000.000 miliona dinara
- ako ne označi cenu na razumljiv, čitak i lako uočljiv način
- ako ne označi u slučaju sniženja cene i staru cenu na nedvosmislen način
- ako ne označi jediničnu cenu prethodno upakovane robe na prodajnom mestu i cenovniku
- ako ne nadoknadi bez odlaganja troškove opravke ili pribavljanja robe
- ukoliko zahteva od potrošača naknadu za rad, potrošeni materijal i druge troškove u slučaju uništenja, oštećenja ili gubitka predmeta usluge bez krivice potrošača
- ako ne uspostavi lako dostupne i besplatne kontakt linije za pomoć potrošačima u vezi sa priključenjem na mrežu i kvalitetom usluga, ili ne ustanovi odeljenje za reklamacije i žalbe potrošača
Kazne od 50.000 do 200.000 dinara
- ako maloletniku proda, služi ili pokloni duvanski ili alkoholni proizvod
- ako pošalje robu ili pruži usluge potrošaču praćenu zahtevom za plaćanje iste, a da potrošač to nije tražio
- ako ne sačini garantni list
- ako ne dozvoli potrošaču da izvrši prevremenu otplatu kredita
Šarićevi advokati zahtevali odlaganje suđenja
Advokati optuženih predlagali su da se sud izjasni kao nenadležan za suđenje pojedinim optuženima, jer su oni državljani Crne Gore, a krivično delo je počinjeno u Urugvaju i Argentini. Tražili su i da se početak suđenja odloži. Branioci su zamerali što im još nisu dostavljene kopije izjava dvojice svedoka saradnika, od 20 optuženih, Nebojše Joksovića i Radana Adamovića, koji su pušteni iz pritvora i nalaze se pod policijiskom zaštitom.
Advokat Zdenko Tomanović, branilac prvooptuženog Šarića, juče je tvrdio da se on i još neki branioci tajno prate i prisluškuju.
- To je posebno, kada putujem u Crnu Goru, tu me sačeka podatak, iz kojih službi su putovali avionom sa mnom, i koliko ih ima. Nemam dokumenta o tome, ali mogu da vam ponudim vreme, i gde su me tačno pratili. Ne mogu sada da vam otkrijem kako ja to znam – rekao je advokat Tomanović.
Zamenik tužioca za organizovani kriminal Saša Ivanić usprotivio se ovim predlozima odbrane naglasivši da tužilaštvo i sud ni jednim svojim aktom nisu prekršili pretpostavku nevinosti. Sudsko veće predsedavajući Siniša Petrović i sudije Nada Zec i Vladimir Vučinić odbilo je predloge odbrane da se proglasi nenadležnom, i da se odloži početak suđenja. Sudija Petrović je obrazložio da je njegovo Veće nadležno, jer se u optužnici navodi da je organizovanje šverca kokaina dešavalo na teritoriji Srbije.
- Kada je u pitanju fer i korektnog suđenja, ovo veće će postupak voditi samo u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje. Što se tiče postupaka ostalih državnih organa sud može da apeluje da se što se tiče pretpostavke nevinosti ponašaju u skladu sa zakonom. Veća ne može da ceni ponašanje drugih organa – objasnio je sudija Petrović osvrćuči se na tvrdnji odbrane da navodno predstavnici ministarstva pravde i polcije nisu poštovali pretpostavku nevinosti optuženih.
Suđenje se nastvalja danas.
Istraga imovine u Španiji
Španski istražni orgni prihvtili su da pokrenu finasijisku istrgu imovine Darka Šarića i Stanka Subotića optuženog u Srbiji za šverc duvana, saznaje „Blic“.
- O tome je sa nadležnima u Šapniji razgovarala i srpska ministarka pravde Snežana Malović, prilikom nedavne posete. Zna se da postoje njihovi stanovi i vile u Marbelju i Malagi i Španci će to ispitati – kaže izvor „Blica“ upoznat sa finsijiskom istragom.
Slavniću dve godine i deset meseci zatvora
Na šest i po godina zatvora osuđen je vođa narko-klana Nenad Stevanović (33) iz Kruševca, Ivan del Sinjore (30) je osuđen na pet godina i šest meseci zatvora i oni će zajedno sa Daliborom Zbiljićem (35), koji je dobio dve godine, ostati u zatvoru. Ostalih 15 članova grupe osuđeni su na manje kazne i pušteni na slobodu do pravosnažnosti presude.
Osuđeni imaju pravo da na presudu ulože žalbu Apelacionom sudu u roku od 15 dana od prijema presude. Grupa je optužena da je od jula 2007. do 20. oktobra 2008. u Beogradu nabavljala a u Kruševcu prodala 7,3 kilograma heroina, 400 grama kokaina i 200 grama marihuane.
Slavnić je osuđivan i ranije. U martu 1998, kada je imao 22 godine, u klubu „Četiri sobe“ pucao je u Olivera Jovanovića, koji je od zadobijenih povreda umro 12 dana kasnije. Slavnić je uhapšen dve nedelje posle obračuna u stanu prijatelja u Novom Beogradu, u kome se krio od policijske potere. Osuđen je na devet i po godina, ali mu je kazna koju je odležao u KPZ Valjevo amnestijom smanjena na osam godina. Slavnić je hapšen i 2002. godine, kada je za vreme zatvorskog vikenda udario vlasnika beogradskog restorana „Trag“ jer mu nije ostavio slobodan sto.
Sporazum o priznanju krivice i za najteža dela
Ukoliko pomenuta odredba bude usvojena, to praktično znači da tužilac i okrivljeni, odnosno odbrana mogu da zaključuju sporazum i kada su u pitanju najteža krivična dela, a ne samo ona za koje je propisan kazna do 12 godina zatvora, kao što sada stoji u ZKP-u.
Istina, limit od 12 godina zatvora zakonodavac je već „izbrisao“, ali se to odnosi samo na dela iz korpusa ratnih zločina.
- Zaista nije logično rešenje da za ratne zločine, koji spadaju u najteža krivična dela i koja nikada ne zastarevaju, ne postoji ograničenje, a da isto postoji za dela iz oblasti klasičnog kriminala, s argumentacijom da je isuviše rano za uvođenje takve novine u naš krivično pravni sistem. Ovaj institut već primenjuju mnoge evropske zemlje, a u mnogim državama SAD, pomoću njega se rešava čak do 95 odsto predmeta. Nesumnjivo je da je sporazum o priznanju krivicu jedno od rešenja koje doprinose ubrzanju postupka - kaže za „Blic“ dr Goran Ilić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta. Zakonske odredbe o primeni sporazuma o priznanju krivice stupila sa na snagu prošlog septembra. U Republičkom tužilaštvu kažu da još ne znaju koliko je do sada u Srbiji zaključeno sporazuma o priznanju krivice i da se podaci još prikupljaju. Sigurno je da taj broj nije impresivan i da se takvi slučajevi mogu izbrojati na prstima jedne ruke.
Javnost je čula da je ova mogućnost za brzo okončanje predmeta do sada korišćena u dva predmeta. Najpoznatiji je slučaj Miladina Kovačevića, koji je nedavno na prvom ročištu prihvatio da bude osuđen na dve godine i tri meseca zatvora za nanošenje teških telesnih povreda američkom državljaninu Brajana Štajnhauera (23). Sporazum je u aprilu ove godine potpisao i pripadnik „Nacionalnog stroja“ iz Novog Sada Dolf Pospiš. On je priznao krivicu za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i određena mu je kazna od godinu i četiri meseca zatvora.
Odredbe o zaključenju sporazuma pokušalo je da primeni i Tužilaštvo za ratne zločine. Zamenik tužioca za ratne zločine Milan Petrović ponudio je Branku Grujići i Branku Popoviću, optužnima u predmetima poznatim kao „Zvornik I“ i „Zvornik II“, da priznaju krivicu i pristanu na kazne od 15 godina zatvora, ali su oni ovu mogućnost odbili.
Pravni stručnjaci smatraju da ima više razloga što se ova zakonska odredba retko primenjuje. Jedna od njih jeste strah od reakcije javnosti u kojoj preovladava uverenje da pri blagoj kaznenoj politici tužilaštvu treba da goni okrivljene, a ne da im pomaže. Zbog toga, kažu oni, nije ništa neobično što primenu sporazuma o priznanju krivice većina tužilaca smatra nekom vrstom profesionalnog rizika koji može da bude poguban po njihovu karijeru.
Na pitanje zašto srpski advokati ne posežu za ovom zakonskom mogućnošću, advokat i nekadašnji zamenik specijalnog tužilaštva Nebojša Maraš odgovara:
- I srpska advokatura boluje od istih bolesti, kao i tužilaštvo. To su inercija, strah od novog i nepoznatog, nedostatak iskustva. Kada je o tužilaštvu reč, smatram da će ono biti više zainteresovano da predmete rešava na ovaj način kada sud bude imuniji na uticaj izvršne vlasti.
Novac od ušteda u humanitarne svrhe
Pored sporazuma o priznanju krivice, tužilaštvo, odnosno pravosuđe ima još nekoliko instrumenata za brzo okončanje postupka. Jedan od njih je i načelo oportuniteta koje ovlašćuje tužioca da odbaci krivičnu prijavu, odnosno odustane o gonjenja, ukoliko okrivljeni ispuni neku obavezu. Portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić kaže da je primena ovog instituta dala odlične rezultate.
- Od 1. januara ove godine do sada, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je na ovaj način rešilo oko 10.000 predmeta. Uz to, implementiranjem zakonskih odredbi vezanih za oportunitet Prvo i Drugo osnovno tužilaštvu u Beogradu pribavili su 17 miliona dinara koji će biti korišćeni isključivo u humanitarne svrhe - kaže Zorić.
Od danas na snazi novi pravilnik o tehničkim uslovima vozila
Pravilnik propisuje podelu motornih i priključnih vozila, uslova koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu dimenzija, tehničkih uslova, uređaja, sklopova i opreme i tehničkih normativa, a ono što je većini vozača najvažnije on propisuje i način, vreme posedovanja i korišćenja obavezne i zimske opreme na vozilu.
Vozači će tako morati sada da imaju komplet sijalica za vozilo, novi komplet za prvu pomoć, uže za vuču, a u zimskom periodu, od 1. novembra do 1. aprila, i zimske gume za sva četiri točka.
"Ništa nije drastično i značajno promenjeno osim što su neke stvari pojašnjene, odnosno jednoznačno utvrđene", rekao je Tanjugu načelnik Odeljenja za bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu Demir Hadžić i dodao da je dat prelazni period da se pojedine odredbe ispune.
On je ukazao da je pravilnik nakon 28 godina izmenjen i sada usklađen sa evropskim direktivama.
"Do sada smo imali paradoks da neko vozi auto marke 'Mercedes', a da ima pet sijalice 'zastave 101' ili onoga što je mogao da nađe", rekao je Hadžić i dodao da apeluje na proizvođače, distributere i dilere motornih vozila i servisere da upoznaju i pomognu klijentima u poštovanju pravilnika.
On je ukazao da će vozači morati da imaju rezervne sijalice koje najčešće prestaju da rade.
Prema njegovim rečima, odredba se, kada su u pitanju sijalice, ne odnosi na savremena vozila koja imaju savremena svetla - led diode, jer takvim vozilima nije moguće uraditi bilo kakvu popravku bez servisa.
Hadžić je ukazao i da su do sada vozači bili u obavezi da imaju dve zimske gume na pogonskim točkovima, što je bilo nebezbedno.
On je naveo i da će u zimskom periodu, ali samo tamo gde je saobraćajnim znakom naznačeno i gde na putu ima snega, vozači morati da imaju i lance.
"Ukoliko su u pitanju gradski uslovi, lanci neće biti obavezni, ali vozač može da ih stavi ako smatra da su mu neophodni", rekao je Hadžić.
Novim pravilnikom je zabranjeno zatamnjivanje prednjeg i zadnjeg vetrobranskog stakla, dok bočna stakla u liniji vozača mogu da se zatamne do 25 odsto, a ostala i više od toga.
Pravilnikom je utvrđeno i da sva vozila koja se registruju prvi put posle 1. marta naredne godine moraju da imaju ugrađen sistem protiv blokiranja kočnica.
Prva pomoć
On je istakao i da će, po novom pravilniku, kutija za prvu pomoć morati da ispunjava određene standarde. "Ono što je prodavano i što se nalazi kod vlasnika automobila najčešće ne odgovara standardu koji je bio utvrđen. Sada je kutija usaglašena sa svim savremenim zahtevima kada je u pitanju prva pomoć u saobraćaju", rekao je Hadžić. Prema njegovim rečima, Institut za standardizaciju utvrdio je tačan sastav kutije koji je u skladu sa evropskim preporukama i dobrom praksom.Kao primer, Hadžić je naveo i da kutija sadrži toplotnu foliju za održavanje telesne temperature. Prema njegovim rečima, vozačima je dat prelazni period od godinu dana da nabave kutiju za prvu pomoć, što znači da će se ta odredba primenjivati od 19. septembra iduće godine.
Raskinut ugovor o prodaji "Prosvete"
Ugovor je raskinut zbog neuplaćivanja druge rate za prodati kapital i neispunjavanja obaveza koje predviđa socijalni program.
Izdavačko preduzeće "Prosveta" prodato je, putem tendera, 25. juna 2009. godine firmi Medija II u sastavu kompanije IPS za 3,2 miliona evra.
Kupac se obavezao da će u "Prosvetu" uložiti najmanje 200.000 evra u naredne dve godine i prihvatio određene obaveze iz socijalnog programa, ali i da najmanje deset godina nastavi da se bavi izdavaštvom i da zadrži namenu knjižare "Geca Kon".
Na zahtev oba sindikata izdavačkog preduzeća "Prosveta", koja su tvrdila da kupac krši kupoprodajni ugovor, Agencija za privatizaciju je početkom februara sprovela vanrednu kontrolu u ovom preduzeću i naložila njenom kupcu da do 1. marta dostavi uverenja o isplati zaostalih zarada, prema socijalnom programu, i dokaz o načinu korišćenja kredita.
Agencija je potom je kupcu "Prosvete" dala i naknadni rok da do 22. jula dostavi dokaze o ispunjenim obavezama.
U međuvremenu, zaposleni u "Prosveti", koji su u stalnom štrajku, nezadovoljni ishodom privatizacije te izdavačke kuće, tražili su podršku predsednika i premijera Srbije za preispitivanje privatizacije te kuće.
Pre desetak dana sa firmom Medija II raskinut je i ugovor o preuzimanju izdavačkog preduzeća "Rad", koje je prodato na aukciji 24. aprila prošle godine za 126 miliona dinara.