Luka Beograd ponovo na sudu

Preduzeće Luka Beograd je u postupku pred bivšim Drugim opštinskim sudom (današnji Prvi osnovni sud u Beogradu) pokušalo da izdejstvuje odluku kojom bi Savet bio u obavezi da sa svog zvaničnog sajta skine Izveštaj o koncentraciji vlasništva u Luci Beograd, navodi se u saopštenju.
U istom postupku Luka Beograd tražila je i da Savet sa sajta ukloni dokument o vlasničkoj strukturi tog preduzeća.

Kako se ističe u saopštenju, iz tog dokumenta se vidi da je vlasnik Luke preduzeće "Worldfin", koje je po pola u vlasništvu "Fortavida holdinga", registrovanog na Milana Beka i firme Feather participation, koje se, u jednakim delovima, vodi na Ivanu Mišković Karić, Marka Miškovića i Ivanu Veselinović, direktorku Luke Beograd.

Te zahteve, Luka je obrazložila navodima da je objavljivanjem tog izveštaja i dokumenta, Savet povredio privatnost, koja se u ovom slučaju odnosi na ličnu imovinu tužioca.

Drugi opštinski sud, međutim, nije odlučivao po ovim zahtevima, jer se Rešenjem od 10. juna 2008. oglasio nenadležnim, ocenivši da je za to nadležan Okružni sud u Beogradu.

Na takvo rešenje, Luka Beograd je uložila žalbu, a drugostepeni, Apelacioni sud je tu žalbu prihvatio i Rešenjem od 12. maja ove godine, koje je juče dostavljeno Savetu, ukinuo odluku bivšeg Drugog opštinskog suda i vratio ga istom sudu na ponovno postupanje, dodaje se u saopštenju koje potpisala predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać.

Ustavni sud danas razmatra žalbe neizabranih sudija

Prema evidenciji Društva sudija Srbije, Ustavni sud bi trebalo da odbaci većinu ovih žalbi, izjavila je Tanjugu predsednica tog društva Dragana Boljević i objasnila da su podnosioci verovatno povukli žalbe pošto su na novom konkursu izabrani na sudijsku funkciju.

Ustavne žalbe na odluku Visokog saveta sudstva posle opšteg izbora podnelo je 827 sudija koji nisu bili ponovo izabrani.

Kada su im u januaru uručena rešenja o prestanku sudijske funkcije, njih 634 je izjavilo i žalbu Ustavnom sudu.

Ustavni sud je do sada doneo samo jedno rešenje po ustavnoj žalbi neizabranog sudije Zorana Saveljića, kada je 28. maja naložio Visokom savetu sudstva da ponovo donese odluku po njegovoj prijavi.

Visoki savet sudstva je 5. jula potvrdio raniju odluku kojom je Saveljiću prestala sudijska funkcija, a on se opet žalio Ustavnom sudu.

Predsednica Društva Dragana Boljević navela je u izjavi Tanjugu da je Saveljić uputio pismo Visokom savetu sudstva u kome dovodi u pitanje proceduru po kojoj ponovo nije izabran.

On je objasnio da su mu 5. jula u razgovoru predočeni predmeti u kojima mu je Visoki savet sudstva zamerio na postupanju, a da mu nije prethodno rečeno šta je sporno.

Na dnevnom redu Ustavnog suda danas je, između ostalog, inicijativa za ocenu ustavnosti jedne odredbe Zakona o zaštiti potrošača.

Na sednici bi trebalo da bude usvojena informacija i određen sudija izvestilac o predlogu Agencije za borbu protiv korupcije za ocenu ustavnosti izmena zakona kojim se omogućava direktno izabranim funkcionerima da ostanu na duplim funkcijama do kraja mandata.

Novi konkurs

Na novi konkurs za 81 upražnjeno mesto prijavio se 1.381 kandidat, od toga 415 sudija kojima je prestala sudijska dužnost 31. decembra 2009. godine, zato što nisu prošli opšti izbor.

Konkurs, koji je završen 21. jula, prošlo je 62 sudija, a među njima su 32 koji prethodno nisu bili izabrani.

Javna rasprava o ekstremnim navijačkim grupama u novembru

"Razmatranje predloga za zabranu desničara i navijača je prioritet za Ustavni sud", istakla je Nenadićeva za TV B92.

Ovi predmeti nisu stavljeni na stranu, već Ustavni sud na njima permanentno radi, kazala je ona i objasnila da se u prethodnom periodu ispostavilo da je nužno pribaviti brojne dokaze i dokumentaciju koja nije priložena, nego je Sud morao da je pribavlja od nadležnih organa.

U međuvremenu je izabrano šest novih sudija koji sada treba da se upoznaju s predmetom, kazala je Nenadićeva i podsetila da Suda mora da ostavi i određeni rok za javnu i stručnu raspravu.

Ona je navela da javna rasprava o navijačima treba da bude održana najkasnije krajem oktobra, odnosno početkom novembra i da sudija izvestilac treba da izađe s predlozima za javnu raspravu o ekstremnim desničarskim organizacijama u skladu s planom rada u periodu od septembra do kraja decembra.

Nenadićeva ne misli da Ustavni sud sporo radi. "Što se tiče ovog suda, ako mu se nešto može zameriti, to je da radi kao drakstor, ne kao Ustavni sud".

"To što Ustavni sud nije doneo konačnu odluku po zahtevima republičkog javnog tužilaštva, nije nikakva smetnja niti prepreka, a ponajmanje opravdanje, da nadležni organi dalje preduzimaju mere", naglasila je predsednica najviše sudske instance u zemlji.

Zahtev za zabranu ekstremne desničarske organizacije "Nacionalni stroj" podnet je Ustavnom sudu pre dve godine, a pre godinu dana zatražena je i zabrana "Pokreta 1389" i organizacije "Obraz".

Kovačević ide u zatvor nakon nagodbe sa tužiocem

Kako nezvanično saznaje „Blic“, sporazum podrazumeva i da tužilaštvo odustane od gonjenja Kovačevića za podstrekivanje na zloupotrebu položaja i falsifikovanje dokumenta. Kovačević će imati obavezu da se kao svedok pojavi na suđenju Slobodanu Nenadoviću, bivšem konzulu Srbije u SAD, i vicekonzulu Igoru Miloševiću i ispriča kako su mu na njegov nagovor izdali falsifikovanu putnu ispravu i tako mu omogućili da pobegne iz SAD nakon što je platio kauciju od 100.000 dolara.

Sudija Prvog osnovnog suda Ivana Ramić juče je razdvojila postupak protiv Kovačevića i zakazala za 27. septembar ročište na kome će saopštiti odluku suda da li prihvata sporazum. Suđenje protiv konzula Nenadovića, optuženog za falsifikovanja dokumenata i zloupotrebe položaja, i vicekonzula Miloševića, okrivljenog za zloupotrebu položaja, biće nastavljeno danas.

Portparol državnog tužilaštva Tomo Zorić ocenjuje za „Blic“ da je postignuti sporazum uspeh tužilaštva, jer je „kazna adekvatna kaznenoj politici koja se inače izriče za ovo krivično delo“.

- Sporazum podrazumeva ustupke sa obe strane. Tužilaštvu je bilo važno da se izrekne kazna za tešku telesnu povredu. To je postignuto, a ustupak je napravljen jer smo odustali druga dva krivična dela za koja je kazna manja - kaže Zorić za „Blic“.

On napominje da je prvi put u sudskoj praksi primenjen sporazume o priznanju krivice.

- Namera zakonodavca je da bude što više ovakvih sporazuma, da bi se rasteretili sudovi. Ipak, konačnu odluku mora donese sud - rekao je Zorić.

Advokat Borović juče je izjavio da je Kovačević želeo da prihvati taj sporazum jer „oseća odgovornost prema Srbiji i njenim građanima“.

Po Krivičnom zakonu Srbije, za nanošenje teških telesnih povreda predviđena je kazna od jedne do osam godina, za falsifikovanje dokumenata od jedne do pet godina i za podstrekivanje na zloupotrebu službenog položaja od šest meseci do pet godina.

Inače, sud njujorškog okruga Brum osudio je 13. januara ove godine na po dve godine zatvora Sanela Softića (22), američkog državljanina, i Edina Džubara (25), državljanina BiH, jer su zajedno sa Kovačevićem tukli alkoholisanog Štajnhauera koji je prethodno uhvatio za zadnjicu Softićevu devojku.

Profesor Goran Ilić, jedan od autora izmena Zakonika o krivičnom postupku kojima je uvedeno sporazumno priznanje krivice, navodi za „Blic“ da je jedno takvo sporazumevanje podrazumeva da se svi odreknu maksimalnih zahteva.

- Ovo je verovatno najbolji način da se okonča taj slučaj. Čini mi se da je u SAD na sličan način okončan postupak protiv ostalih učesnika tuče. Sporazum podrazumeva odricanja prava na žalbu na presudu, koja je doneta na osnovu sporazuma. Čim se takva odluka napiše i pošalje iz suda odlazi se na izdržavanje kazne zatvora - navodi profesor Ilić.

On napominje da će Kovačević morati da govori istinu kada svedoči u postupku protiv bivših konzula i vicekonzula, jer mu preti kazna od pet godina zatvora za lažan iskaz.

Porodica Štajnhauera nezadovoljna
Irvin Rohmen, Štajnhauerov advokat, rekao je juče za američke medije da „porodica oštećenog smatra da je presuda Kovačeviću previše blaga“ i dodao da su „oni vrlo razočarani ishodom“. Senator Čarls E. Šumer izrazio je ogorčenje zbog ovakve presude jer, kako je rekao, kazna ne odgovara prestupu. Prema njegovim rečima, „to je bilo podlo i kukavičko delo, koje je Brajana Štajnhauera gotovo koštalo života“, a „njegove povrede i patnja zaslužuju kaznu veću od dve godine zatvora“.

Zakon štiti sitne lopove

Kaže da je zapisao broj registracije, ali kada je pozvao policiju i čuo da se po službenoj dužnosti ne podnosi prijava za krađu ili prevaru manju od 15.000 dinara, doživeo je šok. Štetu je vlasniku pumpe morao da nadoknadi iz svog džepa.

– U policiji su mi rekli da se za manje sume oštećeni upućuje da privatno tuži prevaranta ili lopova, što je strašno za nas obične građane jer bi angažovanje advokata i izlazak na ročišta koštao više od štete. Bila bi skuplja dara nego mera – konstatuje Žika B.

Prema Krivičnom zakonu Srbije, za krivično delo sitne krađe, utaje ili prevare, u stavu tri predviđa se da će ovo delo biti gonjeno po privatnoj tužbi građana, ukoliko je vrednost oduzetih stvari ispod 15.000 dinara. Građanima tako ostaje da u ovakvim slučajevima sami traže pravdu na sudu i nadaju se da će onaj koji ih je oštetio biti kažnjen novčano ili zatvorom do šest meseci. Ukoliko se odluče da krenu u parnicu, moraće da se naoružaju strpljenjem zbog dužine sudskog postupka, ali i da u ceo proces krenu punih džepova zbog honorara advokata i sudskih troškova.

U policiji kažu da ova odredba zakona važi od 1. januara 2006. godine, i da je raniji limit za gonjenje po službenoj dužnosti bio 8.000 dinara.

– Policija je u obavezi da građaninu koji je pokraden ili prevaren za manje od 15.000 dinara obezbedi lične podatke osumnjičenog. Na građaninu je da odluči da li će tu osobu da tuži – kažu u policiji. Prema njihovim podacima, najviše sitnih krađa koje ne podležu zakonu dešavaju se u prodavnicama i pumpama..

– U prodavnicama kradu svi. Mlađi, stariji, žene, muškarci. I kradu sve, čokolade, higijenske proizvode, piće. Dešava se da čovek ukrade nekoliko čokolada i stavi ih u jaknu. Prodavac ili radnik obezbeđenja primeti krađu, zaustavi lopova i pozove policiju. Patrola izađe na mesto krađe, pretrese čoveka i nađe čokolade. Privede ga u stanicu, identifikuje, ali mora da ga pusti jer je ukrao robu vrednu manje od 15.000 dinara. U svakom slučaju vlasniku prodavnice policajci daju podatke lopova, pa je na njima da ga tuže ukoliko hoće – objašnjavaju u policiji, i dodaju da se, prema njihovim saznanjima, retko koji pokradeni odlučuje za tužbu.

– Imali smo prijavu da je čovek ušao u prodavnicu obuće, izuo stare patike, obuo nove i mirno izašao. U ovakvim slučajevima, nastaje problem kada radnicima objasnite Zakon, jer štetu gazdi najčešće nadoknađuju od svojih plata. Dve, tri takve krađe mesečno, i nekima ode i cela plata – kažu u policiji. Česti su i slučajevi prevara za iznos manji od 15.000 dinara, a na meti prevaranata su uglavnom starije osobe koje žive same.

– Prevaranti im zvone na vrata, i kreću u priču. To su razne smišljene prevare, često se lažno predstavljaju kao radnici javnih preduzeća, poštari, bankari, humanitarni radnici. Traže novac za pakete koji su navodno na ime žrtava upravo stigli iz inostranstva na Carinu, za otvaranje računa, za pomoć izbeglicama, čak i za lažne nagradne igre... Bilo je i pojedinih agencija koje su imale samo broj telefona, i lažnu adresu za klijente kojima su nudili posao u inostranstvu uz simbolične nadoknade manje od 15.000 dinara. U ovakvim slučajevima, policija može da reaguje ali samo kada ima više oštećenih, pa se šteta svih sabere.

– Možemo da reagujemo i kada jednu istu osobu uhvatimo u više krađa, a ukupna vrednost ukradene robe je veća od sume predviđene zakonom. Najčešće se to dešava u prodavnicama, od kojih većina ima video-nadzor koji na sudu služi kao dokaz. U ovim slučajevima podnosimo krivičnu prijavu po službenoj dužnosti – kažu u policiji.

Građani da se udruže
U policiji savetuju građane da se udruže ukoliko se više njih nađe na meti istog lopova ili prevaranta, pa je zajednička šteta veća od 15.000 dinara.
– Uvek građanima ukazujemo da se udruže s ostalim prevarenim ili pokradenim osobama i zajedno podnesu prijavu – navode u policiji.

Advokat porodice Mladić podnosi novi zahtev

Šaljić je za B92 objasnio da je Prvi osnovni sud odbio zahtev, pošto nije dostavljena potvrda o poslednjem Mladićevom prebivalištu. On kaže da je očekivao od suda da će potvrdu pribaviti po službenoj dužnosti, što se međutim nije dogodilo. “Oni su to odbili jer smatraju da je to dužnost stranaka. U međuvremenu mi smo već zatražili od SUP-a, i on je obećao da će u toku ove nedelje dostaviti uverenje. Istog trenutka kad dobijem uverenje od SUP-a o prebivalištu Ratka Mladića ja istog trenutka šaljem nov zahtev za proglašenje nestalih za umrle”, kaže Šaljić.

U Prvom osnovnom sudu je odbijanje tog zahteva obrazloženo je procesnim nedostacima, ali i time da na rešenje nije uložena žalba. Rešenje je pravosnažno, ali pošto je do toga došlo zbog nedostataka u dokumentaciji, Mladićeva porodica može podneti novi zahtev.

Zahtevom je predloženo da se za dan smrti Ratka Mladića proglasi 1. mart 2008., pošto se u dokumentu navodi da je tada poslednji put viđen.

Postupak protiv Jočića stopiran iz vrha tužilaštva

Ulemek se predao 2. maja 2005. ispred svoje vile na Ceraku pripadnicima Žandarmerije, pa je tada odvezen u kabinet ministra policije Dragana Jočića, o čemu je ministar naknadno sačinio belešku. Jovanović je podneo prijavu tvrdeći da je Ulemek nezakonito sproveden i da je službena beleška neistinita.

U službene beleške koje su sačinili nadležni tužioci za ovaj predmet tadašnji šef Drugog opštinskog tužilaštva Snežana Bogdanović, koja je u međuvremenu umrla i koja je bila među najcenjenijim tužiocima, i njen zamenik Zoran Jakovljević, navodi se da su postupak obustavili zbog direktne naredbe Božovića, koju su morali da poštuju po sili zakona.

U službenoj belešci od 16. maja 2006. Bogdanović opisala je da je tog dana pozvana iz kancelarije Božovića da dođe kod njega zbog predmeta protiv tadašnjeg ministra policije i direktora BIA. Ona navodi da je predmet prethodno 10. maja bio dat Božoviću, koji je zatim prosledio glavnom tužiocu Jankoviću da bi odlučili šta će s njim. Božović je usmeno naredio Bogdanovićevoj da privremeno prekine postupanje po predmetu, dok se ne donese odluka. Ona je prethodno iznela mišljenje da odluke da se od Generalnog inspektorata MUP-a Srbije zatraži izveštaj, kao i predlog da se saslušaju kao svedoci Goran Radisavljević Guri, bivši komandant Žandarmerije, i Miroslav Milošević, tadašnji načelnik RJB, tačnije prvi policajac Srbije, smatra zakonitim i opravdanim.

Istog dana, 16. maja, službenu belešku je sačinio i Jakovljević, navodeći da je u kancelariji Bogdanovićeve obavešten da je Okružno tužilaštvo u Beogradu naložilo da se povuče zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. Istog dana Jakovljević je poslao Službi generalnog inspektorata MUP-a Srbije dopis u kojem navodi da povlači raniji zahtev o prikupljanju podataka.

Bogdanovićeva je sačinila i belešku 24. maja 2006, kada joj je Božović naredio da prijavu Jovanovića „arhivira, odnosno da postupajući zamenik (Jakovljević) donese odluku da nema mesta pokretanju krivičnog postupka“. Ona navodi da je Božović napomenuo da naređenje izvrši u roku od dva dana i da obavesti lidera LDP da je njegova prijava odbijena.

- Božović me je tom prilikom pitao zar ja mislim da je Jočić pisao službenu belešku prilikom susreta sa Legijom, na šta sam mu odgovorila da ja nemam šta da mislim, već da bi trebalo da proverim, a možda je u kabinetu Jočića ceo tok razgovora tonski zabeležen, a potom urađena eventualna beleška i da je očigledno da nekome ove provere ne odgovaraju, pa mi nalaže ovakvo postupanje - navela je Snežana Bogdanović.

Jakovljević je sačinio belešku dan kasnije u kojoj navodi da nalazi „da nema mesta preduzimanju krivičnog gonjenja i pokretanju krivičnog postupka“. Jakovljević je naveo da je Ulemek prilikom saslušanja po ovoj prijavi rekao da je odveden u prostorije MUP-a u Kneza Miloša 101 i da je pričao o svim detaljima oko predaje i razgovora s Jočićem na suđenju, kao i da o tome postoji službena beleška, pa on ne želi više da ponavlja.

Tužiteljka Bogdanović je sačinila službenu belešku 26. maja u kojoj navodi da se Božović interesovao preko njegove zamenice da li je predmet arhiviran i da li je Čedomir Jovanović obavešten o tome, što je tada bilo učinjeno po njegovom ranijem nalogu.