Zatraženo izuzeće sudskog veća

Advokat Veljko Delibašić, branilac Draškovićev, zatražio je izuzeće navodeći da je njegovom klijentu ukinuto pravo na prirodnog sudiju, kada je pred zakazano izricanje presude ponovo otvoren glavni pretres, a potom promenjen sastav sudskog veća i postupak vraćen na početak.

Osim izuzeća predsednika sudskog veća Zorane Trailović, sudije Danka Lazovića i još troje porotnika, Draškovićev branilac zatražio je izuzeće vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Beogradu Dragoljuba Albijanića, jer je, kako je naveo, on direktno zadužen za funkcionisanje sudske uprave, koja određuje sudska veća.

Odluka o izuzeću biće saopštena danas, kada je zakazan nastavak suđenja.
Obrazlažući izuzeće sudije Zorane Trailović, advokat Delibašić je naveo da mu je jedna sudija Višeg suda u Beogradu, čije ime nije hteo da saopšti, rekla da je oslobađajuća presuda već bila doneta 5. jula. Delibašić je dodao da je tada saznao da je sudija Trailović bila nadglasana, jer se protivila oslobađajućoj presudi.

Prema saznanjima „Blica“, policija je proveravala osobe bliske optuženom Draškoviću zbog sumnji da su pokušale da izdejstvuju oslobađajuću presudu. Zbog ovog saznanja advokat Delibašić je juče tokom izlaganja zahteva za izuzeće sudija rekao da je tužio „Blic“.

Nije došao advokat jednog od optuženih

Na jučerašnjem glavnom pretresu trebalo je da svedoči maloletna A. K. koja je uhapšena istog dana kada i članovi Golubovićeve grupe, ali je tužilaštvo odustalo od krivičnog gonjenja. Novinarima kao i porodici i prijateljima optuženih neće biti dozvoljen ulaz u sudnicu dok ona bude davala iskaz pred sudijom.

Pored Golubovića i Fujaklića, optuženi su i Golubovićeva majka Milanka, zatim Safet Ibrović, Uroš Vuković, Ferat Skenderovski i Marko Poljak. Na teret im se stavlja krivično delo nedozvoljena proizvodnja i preprodaja opojnih droga, a Goluboviću i krivično delo držanje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Golubović se optužnicom tereti da je organizovao grupu, koja je po njegovom nalogu trgovala narkoticima na liniji Novi Pazar - Beograd od avgusta 2009. do 16. januara 2010. U optužnici se navodi da je Golubović sa Ibrovićem ugovorio kupovinu heroina i paracetamola, koju je redovnom autobuskom linijom iz Novog Pazara ka Beogradu preneo Fujaklić i još jedna nepoznata osoba. Narednih meseci dogovoreno je još nekoliko isporuka, a Golubović je uhapšen 16. januara prilikom preuzimanja droge ispred crkve Svetog Marka u centru Beograda.

Uskoro narukvice za kućni pritvor

Direktor Centra Uprave za izvršenje krivičnih sankcija za obuku i stručno osposobljavanje Damir Joka najavio je da će krajem meseca početi da funkcioniše sistem elektronskog nadzora nad osobama kojima sud odredi kućni pritvor, odnosno kućni zatvor. „Centar za monitoring biće smešten u sedištu Uprave u kojoj je u toku montiranje centralne opreme za elektronsko praćenje, a očekujemo da već krajem septembra počnemo sa primenom, u zavisnosti od toga kad pravosudni sistem počne da izriče takve mere i kazne“, rekao Joka. Mera elektronskog nadzora primenjivaće se prema osobama kojima sud odredi kućni pritvor, umesto klasičnog, kao i kad ih osudi na kaznu do godinu dana zatvora i zameni je merom kućnog zatvora.

Elektronska narukvica je uređaj koji se stavlja na nogu osuđenika, da ne bi bio upadljiv i primetan. U stanu lica nad kojim se vrši nadzor instalira se centralna jedinica koja obaveštava centar za monitoring o prisustvu osobe ili o eventualnom prekršaju. Na ekranu komandnog centra će se svakog trenutka pratiti kretanje lica, odnosno da li ulazi u zabranjene zone kretanja i da li poštuje odluku suda u smislu opisa u kom je mera izrečena.

Simović odbio da da iskaz o tri ubistva

Planirano je da osumnjičeni Simović bude saslušan 3. septembra povodom istrage koja je pokrenuta, osim protiv njega, i protiv Bojovića, Kalinića i Vladimira Milisavljevića Budale za tri ubistva iz 2004. Branka Jeftovića Jorge (33), Dejana Živančevića (25) prilikom atentata na Andriju Draškovića i Milutina Jovičića (23) prilikom pokušaja ubistva Zorana Nedovića.

Na saslušanje Simovića povodom ta tri ubistva u Sedmi paviljon Zabele došli su istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, zamenik tužioca za organizovani kriminal i advokat po službenoj dužnosti. Međutim, Simović, nakon što mu je sudija predočio za šta je osumnjičen, samo je rekao: „Ne osećam se krivim i nisam spreman da sada dajem odbranu“.

Simović je to rekao iako je ranije preko advokata i supruge ponudio Tužilaštvu za organizovani kriminal da svedoči o mnogim zločinima, između ostalog i o pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića.

Istraga ova tri ubistva počela je nakon 29. jula, kada je Kalinić u Zagrebu dao iskaz srpskom istražnom sudiji i tužiocu, detaljno opisujući kako je došlo do njih. Prema tvrdnjama Kalinića, ta ubistva naredio je Luka Bojović, koji je preuzeo vođstvo zemunskog klana nakon pogibije Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. Bojović je tako osumnjičen da je ta ubistva naredio i organizovao kao osvetu za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, kao i da je lično učestvovao sem u likvidaciji Jeftovića.
Tužilaštvo je 17. avgusta podnelo zahtev za zvaničnu istragu, Specijalni sud ga je prihvatio, a policija raspisala potragu za Bojovićem.
Na kolonu vozila u kojoj je bio Zoran Nedovića pucano je 26. jula 2004. u blizini „Beogradske arene“. Njegov telohranitelj Milutin Jovičić je ubijen, još dvojica teško ranjena, kao i sam Nedović. Andrija Drašković je napadnut 24. oktobra iste godine, kada su napadači iz „mercedesa“ kod Kvantaške pijace na autoputu Beograd-Zagreb ispalili rafal na kolonu njegovih vozila. „Mercedes“ s oružjem kasnije je nađen zapaljen, a u napadu je ubijen Draškovićev telohranitelj Dejan Živančević, a trojica su ranjena. Branko Jeftović Jorga, svedok Ražnatovićevog ubistva, likvidiran je 30. oktobra 2004. na uglu beogradskih ulica Njegoševe i Koče Kapetana. Ispaljen mu je hitac u glavu, a kad je pao, još četiri u telo.
Glavnoosumnjičeni Bojović se nalazi u bekstvu i, prema sumnjama istražnih organa, pobegao je iz Srbije odmah nakon što je u Zagrebu procurila vest da Kalinić sarađuje sa policijom. Istražni organi ispituju njegovu umešanost u još dvadesetak ubistava u Srbiji, regionu, Holandiji i Španiji. Vladimir Milisavljević (34) je u bekstvu od ubistva premijera Đinđića.

Tužilac potvrdio saslušanje
Tužilac za organizovani kriminal i visoku korupciju Miljko Radisavljević potvrdio je za „Blic“ da je Miloš Simović, saslušan u petak, 3. septembra, povodom istrage koja je pokrenuta protiv njega, ali je odbio da saopšti detalje.

„Dojče Telekom“ podmićivao crnogorske i makedonske političare?

U aferi špijuniranja grupe koja će se, prema pisanju nemačke štampe, ovih dana naći pred Okružnim sudom u Bonu, bilo je indicija o tajnim nadgledanjima kompanija u jugoistočnoj Evropi.

- Na primer, u zemljama kao što su Mađarska, Hrvatska, Makedonija i Slovenija, privatni život kandidata je ispitan uz pomoć nadgledanja osoblja - piše jedan nemački list i dodaje da je u jednom izveštaju Grupe za bezbednost o službenici hrvatske kompanije za telekomunikacije navedeno koje je ljubavnike imala i kakav joj je pristup starijim muškarcima.

U saopštenju ove kompanije navodi se da je u izveštajima „Dojče Telekoma“ i „Mađar Telekoma“ već objavljeno da je revizija finansijskih izveštaja mađarske kompanije za 2005. godinu identifikovala ugovore za koje nije bilo moguće utvrditi stvarnu namenu. „Dojče Telekom“ još je saopštio da je, u svetlu tih događaja, „Mađar Telekom“ obavestio odgovarajuće organe, uključujući američku Komisiju za hartije od vrednosti i Ministarstvo pravde SAD, o situaciji u kompaniji i internoj istrazi.

- Nakon ovih informacija, američke vlasti su pokrenule istrage o mogućim kršenjima američkih antikorupcijskih pravila - navedeno je u saopštenju.
Biro za odnose s javnošću crnogorske Vlade saopštio je da u Vladi nisu upoznati sa detaljima istrage i da na optužbe neće reagovati pre ponedeljka.

Nastavak suđenja Kneževiću i "građevinskoj mafiji"

Knežević, koji je bio kadar Demokratske stranke, a odnedavno je član Srpske napredne stranke, tvrdi da je optužen samo zato što je bio "ispred svog vremena" i da je proces protiv njega politički i montiran. Optužnica specijalnog tužilaštva tereti Kneževića i još 22 okrivljena za malverzacije sa građevinskim zemljištem u Zrenjaninu u periodu 2006. do 2008. godine, jer su zloupotrebom svojih službenih položaja pričinili štetu Opštini Zrenjanin u iznosu od najmanje 150 miliona dinara.
Na teret im se stavljaju krivična dela zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog položaja, primanje mita i davanje mita.

Bivši prvi čovek zrenjaninske opštine proveo je 13 meseci u pritvoru, a 4. novembra prošle godine pušten je da se brani sa slobode.
Pripadnici grupe su krivična dela izvršili na položajima gradonačelnika, načelnika odelenja, direktora javnih preduzeća, tako što su na nezakonit način davali u zakup neizgrađeno građevinsko zemljište u Zrenjaninu čiji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik Opština Zrenjanin, navodi se u optužnici.

Davanje u zakup zemljišta vršeno je suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji bez raspisivanja javnih tendera, neposrednom pogodbom sa licima zainteresovanim za zakup.
Istovremeno visina ugovorene zakupnine i troškova na ime uređenja građevinskog zemljišta utvrđivane su suprotno odlukama Skupštine opštine i Grada Zrenjanina, u iznosima znatno nižim od propisanih, navodi se u optužnici.
Suđenje će biti održano u Specijalnom sudu u Ustaničkom sa početkom u 14 i 30.

Dačić najavio poništavanje fiktivnih prijava prebivališta

"Sve prijave za koje budemo utvrdili da su fiktivne biće poništene, kao i lična dokumenta izdata na osnovu njih", naveo je Dačić.

Ministar je, odgovarajući na pitanja novinara o slučaju prijavljivanja prebivališta Albanaca sa Kosova i Metohije u Merošini, istakao da taj slučaj nije usamljen i napomenuo da se promena prebivališta obično pravda porodičnim razlozima ili promenom radnog mesta.

Prema njegovim rečima, u slučajevima fiktivnog prijavljivanja prebivališta nije reč samo o onima koji ga prijavljuju, već i o građanima kod kojih se prebivalište prijavljuje, pa će svi učesnici u slučajevima fiktivnog prijavljivanja biti sankcionisani.

Govoreći o švercu robe sa Kosova i Metohije i o eventualnim zloupotrebama pripadnika policije, Dačić je ukazao da se poslednje dve godine u policiji revnosno ispituje svaki takav slučaj.

Dačić je napomenuo da provere takve vrste zloupotrebe obuhvataju i druge državne strukture koje, s obzirom na nadležnost, mogu biti mesto potencijalne zloupotrebe.

Vlada Srbije i MUP su, podsetio je Dačić, sa Agencijom za borbu protiv korupcije potpisali sporazum, koji podrazumeva da se za svako radno mesto utvrdi mogućnost eventualnih zloupotreba.