Град не одустаје од земљишта у „Луци Београд”

„Ништа није готово. Сада почињемо”. Овако Страхиња Секулић, јавни правобранилац Београда, најављује четврту судску рунду између града и предузећа „Лука Београд” који се седам година боре око права коришћења 110 хектара земљишта од Панчеваког моста до Аде Хује. Док управа „Луке Београд”, са друге стране, недавну пресуду Вишег суда, према којој је одобрено да се укњижи као корисник спорних парцела, тумачи као коначну.
Секулић подсећа да је град био у истој правној ситуацији пре две године када је суд преиначио првостепену одлуку у корист „Луке Београд”, али је град после тога поново успео да се укњижи на земљишту. Јавни правобранилац најављује наставак борбе легалним средствима, за заштиту имовине, коју сматра својом.
– Предузећемо два правна корака. Најпре ћемо поднети тужбу за утврђење права коришћења Града Београда на спорном земљишту. На то нас је упутио другостепени суд. За своја права можемо да се боримо у парничном поступку пред Првим основним судом. Паралелно са тим ћемо од Врховног касационог суда тражити ревизију одлуке Вишег суда којим је преиначено решење да се град упише као корисник земљишта – објашњава Секулић.
Прекјучерашње тврдње адвоката „Луке Београд” да уговор из 1975. године, на основу кога се град укњижио на лучком земљишту, никада није ступио на снагу, Секулић одбацује. Он објашњава да се у „земљишно-књижном поступку оцењује подобност исправа за упис у земљишне књиге, а не одлучује се о самом праву на земљишту”.
– Уосталом, ваљаност уговора из 1975. године доказиваћемо у парничном поступку – најављује Секулић.
Овим поступцима пред судовима претходиће успостављање привремене мере забране укњижбе.
Њеним успостављањем, према речима Махмуда Бушатлије, консултанта за инвестиције, град ће онемогућити Луку „Београд”, да се укњижи, тргује земљиштем или га користи као обезбеђење за хипотекарне кредите. Будући да град намерава да искористи правне лекове који су му на располагању, спор око доказивања корисништва над земљиштем у приобаљу, оцењује он, може да потраје још неколико година.
И под условом да се примени решење Вишег суда и да се „Лука Београд” укњижи као корисник земљишта низводно од Панчевачог моста, наш саговорник сматра, да је тих 100 хектара бескорисно.
– То није грађевинско земљиште, већ насип на коме је била депонија. Дакле требало би направити ископе од 10-12 метара и потпуно изменити земљу. Али и да се то учини питање је ко би желео да купи станове са погледом на пловни пут, Панчевачки мост, топлану и мочвару – каже Бушатлија.
Он такође мисли да је реализација града на води тешко изводљива у данашњим околностима из више разлога. Прво, средиште тог простора била би атрактивна марина, на месту садашње луке, коју би окруживале стамбене и пословне зграде. Али пошто будућим законом о лукама 35 хектара лучког земљишта остаје државно, без могућности промене намене, изградња луксузних станова на 60 хектара око луке је доведена у питање.
– Град нема инфраструктуру. Ако се посматра само саобраћај, постојеће улице између центра и дунавског приобаља нису у стању да пропусте сва возила. По презентираном плану биће изграђено око 12.500 стамбених јединица и обезбеђен простор за око 30.000 радних места. Наши прописи налажу да свака стамбена јединица има најмање једно паркинг место, а за пословање једно паркинг место на четири радна места. То нас доводи до око 20.000 потенцијалних возила, за оне који ту станују и раде. На то треба рачунати и око 80.000 посетилаца током дана. У колико рачунамо да ће само сваки десети доћи својим колима, то нас доводи до нових 28.000 аутомобила који ће поред садашњих, циркулисати Француском, Таковском, Старине Новака и коначно Рузвелтовом улицом. Свима је на први поглед јасно да је немогуће наведене улице проширити и обезбедити нормалан саобраћај – наводи Бушатлија.
Без обзира на све инфраструктурне недостатке, било ко да се укњижи на земљишту између Панчевачког моста и Аде Хује, град ће приходовати. С тим што ће у градској каси бити много више пара, ако он буде власник земљишта, које ће после да прода путем јавног тендера. Ако Врховни суд потврди одлуку Вишег суда, према којој „Лука Београд” има право на укњижбу, град ће од конверзија права коришћења у право својине над земљиштем, добити пола новца, док ће друга половина завршити у Фонду за реституцију.

Sutra stupa na snagu pravilnik o mobingu

Ona kaže da u Evropi godišnje 12 miliona zaposlenih trpi torturu na radnom mestu, dok se na to u Srbiji dnevno žali njih deset do 15, s tim da kod nas ne razlikuju mobing od kršenja drugih prava iz radnog odnosa (uskraćivanje plate ili regresa, kao finansijsko zlostavljanje, nije mobing, za to je data sudska zaštita). Tokom tranzicije i privatizacije u svim zemljama je u većoj meri izraženo zlostavljanje na radu, pa to važi i za našu zemlju, dodaje Radmila Bukumirić-Katić.

- U 95 odsto slučajeva imamo vertikalni mobing u kojem šef zlostavlja podređene, a u preostalih pet odsto to se odvija u kontrapravcu, pa je šef žrtva mobinga - dodaje ona.

Pravilnik razlikuje šest pojavnih oblika mobinga. Prvi je sprečavanje žrtve da komunicira na radnom mestu, kroz viku, pretnju, vređanje, psovke, zabranu izjašnjavanja o poslovnom zadatku.

- Drugi oblik mobinga je narušavanje dobrih međuljudskih odnosa, na primer kad se šef pravi da ne vidi da zaposleni hoće poslovno da mu se obrati ili ga prekida posle svake reči, uskraćuje mu poslovne informacije, oduzima računar koji svi drugi imaju. Treći vid mobinga je narušavanje ličnog ugleda zaposlenog kroz ismevanje izgleda, hoda, govora, akcenta, cele ličnosti, laganjem o privatnom životu žrtve, degradirajuće obraćanje tipa: „Vidi na šta ličiš!“ – navodi Radmila Bukumirić-Katić.

Pravilnikom je sankcionisano i narušavanje profesionalnog integriteta zaposlenog kroz njegovo stalno kritikovanje ili nezadovoljstvo šefa rezultatom rada.

- U petoj grupi je narušavanje zdravlja zaposlenog kroz stalni prekovremeni rad. Šesta grupa je seksualno uznemiravanje najčešće kroz ucenjivanje, štipkanje, dirkanje, koje se teško dokazuju - kaže Radmila Bukumirić-Katić.

Slučajevi mobinga najbrojniji su, naravno, u Beogradu, ali čak ni radnici glavnog grada često ne umeju da prepoznaju zlostavljanje na radnom mestu. Još češće ne znaju da imaju pravo na zaštitu od njega.

- Nakon što neki slučaj mobinga dospe u medije, zlostavljani se javljaju češće. To traje nedelju-dve, a zatim se vrati na staro - kažu u beogradskom udruženju građana za zaštitu prava zaposlenih „Felicitas“.

- Žene se najčešće žale na seksualno zlostavljanje na poslu, a ima i slučajeva političkog mobinga. U 90 odsto slučajeva zlostavljač je direktor ili neko iz rukovodstva - objašnjava Žika Živadinović, predsednik UO udruženja „Stop mobing Zrenjanin“, osnovanog početkom avgusta u tom gradu.

U Čačku je za nešto manje od dve godine postojanja, u udruženju „No mobing“ evidentirali su 260 pojedinačnih i kolektivnih molbi za savet i pomoć zbog raznih oblika šikaniranja zaposlenih na radnom mestu. Odsek za zaštitu žrtava mobinga koji postoji u sklopu gradskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ za godinu i po dana obradio je 150 prijava zaposlenih iz Niša, Kragujevca, Ćuprije, Pirota, Bora, Beograda, ali i nekih gradova u Vojvodini.

Procedura zaštite od nasilja
1. Ko posumnja da je žrtva mobinga, mora najpre samog mobera upozoriti da se ponaša neprimereno.
2. Ako nema efekta, žrtva se obraća licu za podršku kog imenuje poslodavac, kao osoba od poverenja koja zna više od svih o mobingu, a koja pomaže žrtvi da raščisti da li je to zaista mobing i posavetuje kako da razreši neprijatnu situaciju ako nije reč o mobingu.
3. Ako ipak jeste mobing, lice za podršku instruira žrtvu šta dalje da radi da bi se zaštitila.
4. Žrtva podnosi poslodavcu zahtev za zaštitu od zlostavljanja i da trajno reši problem.
5. U roku od tri dana poslodavac predlaže posrednike obema stranama (žrtva, mober) koji može da deluje tek ako ga prihvate i žrtva i mober.
6. Posrednik pravi pisani sporazum o načinu rešavanja problema koji obavezuje i žrtvu i mobera.
7. Ako posrednik odluči da prekine prekine posredovanje jer je to celishodno za zaštitu žrtve, tada upućuje žrtvu na tužbu sudu.
8. Ako posrednik ne može da odradi posao jer je jedna od strana prekinula dijalog, žrtvu upućuje na tužbu sudu.
9. Kad je posredovanje iz bilo kog razloga neuspešno, poslodavac mora da pokrene disciplinski postupak protiv mobera.
10. Ako u disciplinskom postupku utvrde da nema mobinga, žrtva podnosi tužbu sudu.
11. Sve ovo je preduslov da se podnese tužba sudu, a samo kad je mober direktor, žrtva može odmah da traži sudsku zaštitu.
12. Ako sud presudi da jeste bilo mobinga, poslodavac nadoknađuje kompletnu štetu žrtvi, a može da se obešteti od mobera, koga može preraspodeliti na neko drugo radno mesto, pa i dati otkaz, to je diskreciona volja poslodavca.

Obaveze iz pravilnika o mobingu
A) Radnici
1. Obaveza je zaposlenog da ne mobinguje druge i da se prema kolegama ponaša sa poštovanjem, uvažavanjem i dostojanstvom.
2. Obaveza je zaposlenog da se odazove na obuku za prepoznavanje i sprečavanje zlostavljanja.
3. Obaveza je zaposlenog da ne zloupotrebi pravo na zaštitu od mobinga lažnim optužbama, za šta disciplinski odgovara.

B) Poslodavci
1. Obavezan je da zaštiti radnika od mobinga.
2. Obavezan je da stvori uslove za zdravu i bezbednu radnu okolinu.
3. Obavezan je da organizuje rad tako da sprečava mobing ili ga svodi na najmanju meru.
4. Obavezan je da obezbedi informisanje zaposlenih šta je mobing a šta nije, u roku od tri do mesec dana počev od 4. septembra, kazna za kršenje ove obaveze je od 100.000 do 400.000 dinara.
5. Obavezan je da imenuje lice za podršku žrtvama mobinga.
6. Obavezan je da obezbedi dostupnost liste posrednika.

Oduzeto pet firmi i 200 miliona evra

Pokazalo se da se zakon primenjuje i da je efikasno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala - rekla je Malovićeva. Ona je istakla da je najveći pomak što se u poslednjih šest meseci oduzimaju i preduzeća kupovana nelegalno stečenim novcem.

- Od Branislava Uskokovića oduzeta je ciglana „Naša sloga“ u Kovinu, dok su od klana Darka Šarića oduzeti „Mitrosrem“, „Jedinstvo Gajdobra“ i „Palić“. Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu donelo je odluku o privremenom oduzimanju firme „Municipium S“ u Beogradu, koja ima udela u mnogim drugim preduzećima, a koja je bila bazna firma Šarićevog klana za kupovinu nekretnina i privrednih društva širom Srbije. Na slučaju ove firme vidi se kako je Šarić, preko trećih
osoba, u ovom slučaju preko okrivljenog Nebojše Jestrovića, kupovao firme.

Oduzimanje ovog preduzeća je značajno jer se na tom primeru vidi kako je pran novac i preko firme „Mateniko LLC“, registrovane u SAD, stavljan u legalne tokove i korišćen za kupovinu hotela, firmi i zemljišta - rekla je ministarka.

Povodom 18 meseci primene zakona, Malovićeva je izjavila i da je samo u poslednjih mesec dana oduzeto oko 20 kuća i stanova. Sudskim odlukama trajno su oduzeti plac u Šilerovoj ulici koji je pripadao vođama zemunskog klana i kuća Milorada Ulemeka Legije na Ceraku, a privremeno je do sada oduzeto više od 50 kuća, stanova i stambenih zgrada površine 7.000 kvadratnih metara.

- Osobama koje su predmet finansijske istrage oduzeto je više od 20 parcela u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu, Srbobranu i Čajetini. Privremeno je zaplenjeno šest objekata lokala i poslovnog prostora, kao i hoteli „Putnik“, „Vojvodina“, restoran „Sečuan“, „Lipa“, „Dunavska oaza“, dve trećine sindikalnog odmarališta u Rovinju, dok se zaplenom akcija u preduzeću „Palić“ a.d. pod kontrolom države nalaze i hoteli „Patria“ u Subotici, „Predizent“ u Novom Sadu i restoran u Čantaviru.

Svedoci nisu dobili pozive

Saslušanje svedoka u Višem sudu u Beogradu trebalo je da traje do utorka, ali se juče pojavio samo svedok Saša Babić, medicinski tehničar koji je bio na intervenciji na Obilićevom vencu kada je Taton brutalno pretučen. Predsednica sudskog veća Mirjana Ilić rekla je da bi bilo necelishodno da se Babić saslušava bez prethodnog saslušanja doktorke Hitne pomoći Mirjane Čubrić, koja se zbog godišnjeg odmora nije pojavila na pretresu. Juče se nisu pojavili ni trojica francuskih državljana, prijatelja Brisa Tatona, jer im nije uručen poziv, kao ni svedoku Žarko Milekiću jer se nalazi na nepoznatoj adresi. Zaštićeni svedok A2 se takođe nije pojavio, a sudu je dostavljen izveštaj policije u kojem se navodi da su stupili u kontakt sa svedokom, ali da je rekao da je na privremenom radu u Crnoj Gori i da se u Beograd vraća početkom novembra. Sudija Ilić zakazala je naredni pretres za 8. novembar.

Punomoćnik roditelja Brisa Tatona advokat Slobodan Ružić rekao je da se čini da postupak ide dosta sporo i da su mu Tatonovi roditelji Suzan i Alan preneli nezadovoljstvo zbog toga.

Osim roditelja Brisa Tatona, u sudnici su juče bili predstavnici Ambasade Francuske, kao i roditelji, rodbina i prijatelji optuženih.

Bojović osumnjičen za tri ubistva

Bojović se sumnjiči za likvidaciju Branka Jeftovića Jorge u novembru 2004. i pokušaj ubistva Andrije Draškovića i Zorana Nedovića Šoka, kada su ubijeni njihovi telohranitelji Dejan Živančević i Milutin Jovičić.

Istražni sudija Specijalnog suda u Beogradu sada bi trebalo da odredi datum saslušanja Bojovića i uputi mu poziv. Ukoliko se ne odazove na poziv suda, za Bojovićem će biti raspisana međunarodna poternica pošto se prema operativnim podacima on već duže vreme ne nalazi u zemlji. Takođe, biće doneto i rešenje o vođenju krivičnog postupka u njegovom odsustvu.

Luka Bojović, prema saznanjima "Blica", iz Srbije je pobegao sedam dana nakon što je 8. juna u Zagrebu Miloš Simović ranio Sretka Kalinića, ozloglašenog ubicu zemunskog klana. Simović je dva dana kasnije uhapšen na granici Srbije, dok je Kalinić, nakon što mu je prošlog utorka u Zagrebu presuđeno za falsifikovanje isprava, iz Hrvatske izručen u Srbiji, u kojoj je osuđen na 30 godina zatvora zbog ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i na 40 godina zatvora u procesu protiv zemunskog klana.

Bojović je iz Srbije pobegao istog dana kada je u zagrebačkim medijima objavljen Kalinićev iskaz o monstruoznom ubistvu pripadnika zemunskog klana Milana Jurišića u Španiji, za čije je organizovanje optužio Bojovića - kaže izvor "Blica" iz MUP Srbije.

Upravo je Kalinić, najpre u razgovoru sa hrvatskim policajcima a potom i sa našim istražnim organima, povezao Bojovića sa ubistvom Jeftovića i s atentatima na Draškovića i Nedovića, kao i s brojnim drugim krivičnim delima.

- U istrazi ovog slučaja policija prikuplja dokaze za rasvetljavanje više od 20 ubistva čije je organizovanje Kalinić pripisao Bojoviću - kaže izvor "Blica" i navodi da je upravo zbog lakšeg vođenja ove istrage Kalinić po izručenju u Srbiju smešten u pritvor zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici, u kojoj se nalazi i Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Osuđen za falsifikovanje dokumenata
Bojović je u Višem sudu u Beogradu nepravosnažno osuđen na 15 meseci zatvora zbog nedozvoljenog držanja oružja. Bio je uhapšen 22. septembra 2007. zbog sumnje da je skrivao odbegle pripadnike zemunskog klana, ali kako za to nije bilo dokaza, optužen je samo za nezakonito posedovanje oružja i falsifikovanje dokumenta. Iz pritvora je pušten 14. aprila 2008, nakon što je prvostepenom presudom osuđen na 15 meseci zatvora.

Nastavlja se suđenje za ubistvo Brisa Tatona

Optužnica tereti 15 navijača Partizana da su, kao saizvršioci, počinili teško ubistvo, jer su 17. septembra 2009. na Obilićevom vencu, na smrt pretukli Tatona, neposredno pred održavanje fudbalske utakmice Partizan - Tuluz.

U bekstvu su Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, koji su označeni kao organizatori prebijanja francuskog navijača. Gotovo svi optuženi negirali su da su tukli Tatona, koji je 12 dana posle napada preminuo od posledica prebijanja u Kliničkom centru Srbije.

Taton je u glavni grad Srbije stigao sa prijateljima dan pred kobni događaj kako bi navijao za klub iz svog rodnog grada, posvedočili su tokom suđenja u junu njegovi roditelji Alan i Suzan Taton.

Zbog krivičnog dela teško ubistvo sudiće se Đorđu Preliću, Dejanu Puzigaći, Ljubomiru Markoviću, Ivanu Grkoviću, Vladanu Suvajcu, Jovanu Karbiću, Draganu Tomasoviću, Milanu Vujoviću, Branimiru Četniku, Stefanu Veličkoviću, Milanu Tarlaću, Bojanu Matijeviću, Stepi Petroviću i Dejanu Stankoviću.

Optužnica tereti okrivljene da su kao saizvršioci počinili krivično delo teško ubistvo, jer su 17. septembra u Beogradu na Obilićevom vencu, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, ubili francuskog državljanina Tatona Sinklera Petera Brisa.

Okrivljeni Vladimir Bošković se tereti da je izvršio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela i on se jedini brani sa slobode.

Novi sudija u veću za Draškovića?

Da li će predsednica veća sudija Zorana Trajković razmotriti ovu mogućnost koju, inače, predviđa Zakonik o krivičnom postupku, videće se u nastavku suđenja zakazanom za 16. jul.

Podsetimo, presuda Draškoviću i Goluboviću trebalo je da bude izrečena 5. jula, ali je sudsko veće svoju konačnu reč prvo odložilo za dva sata, a zatim saopštilo da ponovo otvara glavni pretres uz obrazloženje da je neophodno veštačenje o Plećićevoj uračunljivosti. Novi pretres zakazan za 8. jul, na kome je trebalo da se izjasni veštak psihijatrijske struke, nije održan, jer je sudija Ivanović otišao na bolovanje.
U međuvremenu, tačnije 5. jula, na dan kada je trebalo da bude izrečena presuda, policija je dobila informaciju da su osobe bliske Andriji Draškoviću pokušale da utiču na ishod postupka.

Policija nije saopštila ko je pokušao da za Draškovića izdejstvuje oslobađajuću presudu, ali uverava da će nastojati da se sve rasvetli. Za ubistvo Plećića, Drašković i Golubović su bili osuđivani dva puta, ali je obe presude ukinuo tadašnji Vrhovni sud Srbije. Najviša redovna sudska instanca u zemlji ukinula je i treću presudu kojom su Drašković i Golubović oslobođeni optužbe i naložila novo suđenje.

Prema onome što je utvrdila policija i objavili mediji, malo ko je očekivao da će proces za ubistvo Plećića trajati tako dugo i uz ovakve obrte. Evo kako su o tome izveštavali mediji.

Politika (16. septembar 2000): „Andrija Drašković i Aleksandar Golubović pogodili su Zvonka Plećića sa četiri hica u leđa i jednim u glavu, nakon što je ovaj „prozvao“ Draškovića da je ubio njegovog prijatelja Zorana Šijana. Draškovićev telohranitelj Nebojša Šarović, u pucnjavi koja je usledila, greškom je ranio svog prijatelja Svetislava Čonića, takođe Draškovićevog telohranitelja, a zatim je pucao u Plećićevog vozača Nenada Antića.

Beogradska policija uhapsila je 13 osoba umešanih u obračun u restoranu „Rojal knez“. Za ubistvo su osumnjičeni Andrija Drašković i Aleksandar Golubović, zvani Batanko. Nebojša Šarović, zvani Glavonja, osumnjičen je da je ranio Svetislava Čonića i Nenada Antića – rečeno je na konferenciji za novinare u Sekretarijatu unutrašnjih poslova Beograd.“

Novosti (16. septembar 2000): „Na osnovu zatečenog stanja posle pucnjave u ’Knezu’, prikupljenih materijalnih dokaza, izjava svedoka, kao i operativnim radom, utvrdili smo da su Plećića ubili Drašković i Golubović“, istakao je potpukovnik Gutić, „Prema prvim, nezvaničnim podacima sa Instituta za sudsku medicinu Plećić je dobio četiri metka u leđa i jedan u potiljak. Plećića je do ’Kneza’ dovezao Antić, svojim automobilom i hteli su da ručaju“, kaže načelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata Miodrag Gutić. „

Blic (22. septembar 2000): „Tužilac Vladimir Manojlović podneo je zahtev za sprovođenje istrage u kojem piše da su Andrija Drašković i Aleksandar Golubović ispalili više hitaca Plećiću u leđa. Kada je Plećić pao na pod, Drašković ga je overio hicem u glavu. Drašković je pucao iz „magnuma 357“, a Golubović iz „zastave CZ-99“.“

Vreme, (oktobar 2004): „Navodno je Plećić ušao u restoran i odmah se uputio ka stolu za kojim je Drašković ručao sa svojim telohraniteljima, kumom Aleksandrom Golubovićem i Elenom Mijatović. Inače, posle Arkanovog ubistva, u beogradskom podzemlju, posebno u Surčinu, uveliko se pričalo da je Drašković imao umešane prste u ubistvo surčinskog idola Zorana Šijana i da se Surčinci neće smiriti dok ga ne osvete. „Jesi li ti ubio mog prijatelja Šijana“, upitao je Plećić Andriju koji je negirao optužbu. „A nisi kažeš. Ti si obična...“, i ovlaš ga pomilovao po kosi. Nije teško pretpostaviti koliko se poniženim osetio Drašković. I to pred celom kafanom, posebno pred Elenom. Zar njemu da neki pijani surčinski dripac ruši imidž ponosnog i opasnog svetskog bonvivana. Ako ne reaguje na Plećinu uvredu, iste noći bi beogradska čaršija, odnosno polusvet, zaključio da je Plećićeva kvalifikacija Andrijine ličnosti bila tačna. A to je nešto najgore što se može dogoditi nekome ko bi da bude cenjen i poštovan u svetu kriminala i domaćeg nazovi džet-set društva. To sebi, pretendentu na zvanje žestokog momka, Drašković nije smeo da dozvoli. Kad se Plećić okrenuo i pošao ka izlazu Drašković i Golubović su mu pripucali u leđa i ubili ga.“