Tužilaštvo žmuri pred torturom policije

– Tužilaštvo ima potpuno pasivan odnos prema torturi koju policija vrši prema građanima. Indikativno je da ovaj organ, u slučaju batinjanja gostiju u kladionici, neće da reaguje dok ne dobije izveštaj Unutrašnje kontrole (UK) MUP-a. A tužilaštvo ne mora da čeka ishod istrage UK. Čak i da UK nađe da nije bilo prekomerne upotrebe sile, to ne vezuje ruke tužilaštvu. Uostalom, postoji snimak događaja u kladionici i već je moglo da krene u postupak – ističe Milan Antonijević, izvršni direktor JUKOM-a.
Predsednik Advokatske komore Beograda Slobodan Šoškić dodaje da zakon nalaže tužilaštvu da odmah stupi u akciju čim do njega dopre glas da je učinjeno krivično delo.

– Svoju neaktivnost tužilaštvo ne može da pravda činjenicom što protiv policajaca još nije podneta krivična prijava. Kada u tužilaštvu kažu da čekaju izveštaj Unutrašnje kontrole da bi preduzeli potrebne korake, onda to upućuje na stav da ne žele da gone policajce koji su učestvovali u incidentu u zemunskoj kladionici. Jer, kada su u pitanju krivična dela, tužilaštvo mora da deluje, bez obzira da li su eventualni počinioci policajci ili građani – kaže Šoškić.
Slično mišljenje deli i Burmazovićev advokat Cvetko Marić, inače bivši tužilac.
– U pitanju je krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i tužilaštvo je moralo da reaguje. U konkretnom slučaju, ono je trebalo da zatraži i određivanje pritvora policajcu koji je ne samo zlostavljao i povredio mog klijenta, već mu je i pretio za vreme pregleda u bolnici – navodi advokat Marić.
Profesor kriminologije dr Dobrivoje Radovanović primećuje da ga pasivnost organa gonjenja u slučajevima kada se sumnja da su policajci eventualni počinioci krivičnih dela podseća na narodnu izreku da „vrana vrani oči ne vadi“.

– Nije logično da tužilaštvo čeka da MUP sam protiv sebe podnese krivičnu prijavu, izuzev ako se ne radi o drastičnim stvarima, kao što je, na primer, ubistvo. Ovakvo ponašanje državnih organa me mnogo ne čudi. Jer, mi smo zemlja u kojoj je tortura državnih organa trajala više od pola veka i iluzorno je očekivati da će ona nestati preko noći – kaže profesor Radovanović.

On dodaje da u našem zakonodavstvu nije postavljeno najbolje rešenje za vođenje istrage u slučajevima prekomerne upotrebe sile, odnosno torture od strane policije.

– Nije sporno da Unutrašnja kontrola ima ovlašćenja da istražuje ponašanja i postupke pripadnika MUP-a. Bilo bi mnogo bolje kada bi to radio neutralniji i profesionalniji organ, kao što je, na primer, kriminalistička policija, ali pod vođstvom tužilaštva - smatra profesor Radovanović.

Advokat Šoškić upozorava da događaji u Zemunu i Loznici podgrevaju uverenja da je policiji sve dozvoljeno, čak i da se kriminalno ponaša.

– To vodi nepoverenju građana u policiju, čime se gubi jedna od osnova za preventivno delovanje protiv kriminala – smatra Šoškić.

Milan Antonijević kaže da je JUKOM u ime građana protiv policije podnosio desetak krivičnih prijava zbog torture, ali da ih je tužilaštvo sve odbacilo i upućivalo podnosioce da sami vode postupke.

– Ništa bolje nismo prolazili ni na sudu. Od svih postupaka koje smo inicirali u poslednjih deset godina, samo je u jednom slučaju doneta osuđujuća (uslovna) prvostepena presuda. Ali ni od toga nije bilo ništa, jer je u međuvremenu nastupila apsolutna zastarelost krivičnog dela – iznosi Antonijević.

Tužilaštvo formiralo predmet
Na pitanje „Blica nedelje“ šta je tužilaštvo preduzelo povodom događaja u zemunskoj kladionici, iz Republičkog tužilaštva je odgovoreno: „Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je formiralo predmet i naložilo Odeljenju za kontrolu zakonitosti u radu prikupljanje potrebnih obaveštenja i informacija, a sve u cilju provere prekoračenja službenog ovlašćenja u postupanju i odgovornosti u vezi s upotrebom sredstava prinude u odnosu na lica koja su navedenom prilikom zadobila teške telesne povrede.“

Preporuka ombudsmana policiji
Zamenik ombudsmana Miloš Janković kaže da je policija zakonom ovlašćena na upotrebu sredstava prinude.
– Ovlašćena službena lica prilikom upotrebe sredstava prinude dužna su da čuvaju ljudske živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete. Od momenta lišavanja lica slobode, nedopustiv je bilo koji oblik primene sile prema uhapšenom licu, i smatraće se torturom. Osim toga, od tada je policija odgovorna za zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta uhapšenog lica, čak i za slučaj njegovog samopovređivanja. U tom smislu, Zaštitnik građana je uputio nadležnim organima nekoliko preporuka – kaže Janković za „Blic nedelje“.

Bez presude Draškoviću, sud naložio veštačenje

Sudsko veće sudije Zorane Trajković odlučilo je da se pre izricanja presude obavi veštačenje uračunljivosti Plećića u alkoholisanom stanju u trenutku ubistva.

Veštačenje je povereno psihijatru Mileni Stanković, a sledeći pretres je zakazan za četvrtak 8. jul.

U petak 2. jula, pošto je veće saslušalo završne reči tužilaštva, oštećenih, optuženih i njihovih branilaca, sudija Trajković je zakazala izricanje presude za danas u 9 sati. Izricanje je jutros odloženo za 11, da bi sudsko veće u 11.30 časova saopštilo da postupak ponovo vraća u fazu glavnog pretresa.

Pored optuženih i njihovih branilaca, danas su u sudu bile njihove supruge, Draškovićev otac, brojni članovi obezbeđenja i prijatelji.
Mere obezbeđenja bile su pojačane, a javnost u sudnici ponovo je pretresana.
Više tužilaštvo u Beogradu predložilo u završnoj reči da se Drašković i Golubović osude na maksimalne zatvorske kazne od 15 godina zatvora zbog ubistva pripadnika "surčinskog klana" Plećića, kao i da im se odredi pritvor.

Odbrana Draškovića i Golubovića zatražila je da oni budu oslobođeni optužbe, tvrdeći da su u restoranu "Rojal Knez" u Beogradu u septembru 2000. godine na Plećića pucali u samoodbrani, odnosno krajnjoj nuždi.
Preciziranom optužnicom od 17. maja ove godine Drašković i Golubović se terete sa su posle prepirke s Plećićem, koji je došao za njihov sto dok su ručali, izvadili pištolje i ispalili veći broj hitaca u njega.

Prethodnom optužnicom, na osnovu koje su dva puta osuđeni na višegodišnje kazne zatvora, a jednom oslobođeni, izbačena je formulacija da je Plećić u jednom trenutku ustao i desnom rukom krenuo prema pojasu.

Kako je navedeno u optužnici, Plećić je u tom trenutku bio leđima okrenut Goluboviću i bočnom levom stranom prema Draškoviću.

Za ubistvo Plećića, Drašković i Golubović osuđivani su dva puta, ali su te presude ukidane odlukama Vrhovnog suda.

Oni su najpre pravosnažno osuđeni na po 11 i po i 11 godina zatvora, a zatim, posle usvajanja zahteva saveznog tužioca za zaštitu zakonitosti, na ponovljenom suđenju na po sedam godina.

Na trećem suđenju Drašković i Golubović oslobodjeni su krivice, jer je sud ocenio da su pucali u samoodbrani.
Drašković i Golubović su proveli po četiri godine u zatvoru, a posle treće presude pušteni su na slobodu.

Vrhovni sud Srbije je ukinuo i tu oslobađajuću presudu i vratio predmet na ponovno suđenje.

Poslanici usvojili zakon o zabrani pušenja i lekovima

Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu predviđa zabranu pušenja u javnom prevozu i radnom prostoru, a od te zabrane se izuzimaju ugostiteljski objekti, u kojima, u zavisnosti od površine, upotreba duvana može biti dozvoljena.
Pušenje je, kako je predviđeno tim zakonom, zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u prostoru koji nije zatvoren, a koji je funkcionalni deo prostora u kome se obavlja delatnost zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, uključujući i dvorišni prostor, kao i otvoreni prostor za održavanje pozorišnih, bioskopskih i drugih vrsta predstava.
Poslodavac može u zatvorenom radnom prostoru da odredi posebnu prostoriju za pušenje na kojoj je obavezan da istakne znak da je pušenje u toj prostoriji dozvoljeno, osim u zatvorenom radnom prostoru državne uprave i lokalne samouprave, zdravstvene zaštite, vaspitanja i obrazovanja, društvene brige o deci, socijalne zaštite, kulture, sporte i rekreacije, proizvodnje, kontrole i prometa lekova, proizvodnje, smeštaja i prometa životnih namirnica...

Pušenje se zabranjuje u javnom prevozu i prostoru koji služi kao čekaonica, a odgovorno lice dužno je da sprovede tu zabranu u javnom prevozu, kao i da obezbedi da se u tom prostoru ne nalaze opušci duvanskih proizvoda i pepeljare.
Od zabrane pušenja u zatvorenom radnom i javnom prostoru izuzeti su ugostiteljski objekti za ishranu i piće.

Ukoliko u ugostiteljskom objektu površine veće od 80 metara kvadratnih pušenje nije u potpunosti zabranjeno, odgovorno lice je dužno da odredi najmanje 50 odsto prostora u kome će to biti učinjeno, odnosno da odredi stolove, pultove, šankove i druge površine, a ako se to ne može učiniti odgovorno lice u ugostiteljskom objektu dužno je da veći deo prostora odredi kao prostor u kome je pušenje zabranjeno.

Za nepoštovanje odredbi ovog zakona predviđene su kazne od 5.000 do milion dinara.
Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima omogućava usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU iz oblasti lekova i medicinskih sredstava, kao i zahtevima Svetske trgovinske organizacije, a stvarju se uslovi za domaće proizvođače lekova i medicinskih sredstava za plasman proizvoda u zemlje EU, ali i druge zemlje sveta.

Zakonom se uređuju uslovi i postupak za izdavanje dozvola za stavljanje lekova u promet, odnosno upisa u Registar medicinskih sredstava, proizvodnja i promet lekova i medicinskih sredstava, nadzor u ovim oblastima, kao i rad Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.

Ministar zdravlja treba da propiše uslove za proizvodnju medicinskih sredstava u pogledu prostora, opreme i kadra koje pravna i fizička lica koja ih proizvode moraju da ispunjavaju.

Zabranjena je proizvodnja medicinskih sredstava, koja nisu upisana u Registar medicinskih sredstava, potom medicinska sredstva koje je proizvelo pravno ili fizičko lice koje nema dozvolu za proizvodnju i sredstva koja nemaju odgovarajuću dokumentaciju o kvalitetu.

Uhapšen donedavni zamenik tužioca u Požegi

Uhapšen je, kako se navodi, i vlasnik firme d.o.o. "Diskont Prijanović" iz Požege Slavko Prokopijević koji je podmićivao Maslarovića i Đorđevića.

Kako je objašnjeno, Prokopijević je podneo oko 140 prijava protiv lica koja su mu dugovala novac, a Maslarević i Đorđević su te dužničke prijave aktivirali da bi dužnici Prokopijeviću vratili novac.

U dogovoru s Prokopijevićem oni su, kako je navedeno, dobijeni novac delili.

Sud potvrdio kaznu Pobedi iz Prilepa

Sud nije prihvatio ni žalbu predsednika makedonskog kluba Aleksandra Zabrčaneca, kome je izrečena doživotna zabrana obavljanja bilo koje funkcije u fudbalu.

Poništena je samo doživotna suspenzija koju je UEFA izrela bišem fudbaleru Pobede Nikolčetu Zdraveskom, jer prema mišljenju Suda za arbitražu u sportu nije bilo dovoljno dokaza da je on učestvovao u nameštanju rezultata.

UEFA je kaznila Pobedu 2. maja prošle godine zbog nameštanja rezultata utakmice prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona iz 2004. godne protiv Pjunika iz Jermenije.

"Veoma smo zadovoljni što je Sud za arbitražu u sportu u najvećem delu potvrdio našu odluku u slučaju Pobede, pogotovo zbog toga što je to bio prvi proces pred tim sudom vezan za nameštanje rezultata", rekao je generalni sekretar UEFA Djani Infantino.

Suđenje za smrt Anje Grahovac počinje sutra

Suvlasnik klinike "Perfekta", koja je oftamološkoj ordinaciji "Ilić" iznajmila salu za operaciju devojčice - Dejan Milutinović (43), anesteziolog Stanoje Glišić (72) i Božidar Ilić (73) terete se za teško krivično delo protiv zdravlja ljudi, a Milan Vasiljević (75) za pomaganje u izvršenju tog dela.

Milutinovićeva odbrana tvrdi da on nije bio ni direktor, niti je zaključio ugovor sa oftalmološkom ordinacijom "Ilić" čiji su lekari operisali devojčicu Grahovac, niti je ometao rad direktora klinike da odgovorno radi svoj posao.
Njegovi advokati navode da je u vreme tragičnog događaja jedino odgovorno lice "Perfekte" bila dugogodišnja direktorka klinike Jasmina Petrović, koja nije na optuženičkoj klupi.

Optuženim lekarima za to delo preti kazna zatvora od dve do 12 godina.
Anja Grahovac je operisana 21. maja 2007. godine na privatnoj klinici "Pefekta", a preminula je 4. juna, usled oštećenja izazvanih manjkom kiseonika pri operaciji.
Prema navodima optužnice, oftalmolog Ilić, vlasnik klinike "Perfekta" Milutinović i anesteziolog Glišić postupali su "nesavesno primenjujući nepodobna sredstva i način lečenja".

Milutinović nije obezbedio prethodnu proveru ispravnosti aparata za anesteziju i pripadajuću bezbednosnu opremu, niti proveru kvaliteta medicinskih gasova kiseonika i azot-suboksida i, uprkos tome, dozvolio operaciju Anje Grahovac, navodi se u optužnici.

Kako je utvrđeno, u operaciji je korišćen aparat za anesteziju koji je uvezen ilegalno i bez dokaza o upotrebi, stopi amortizacije i tehničkom stanju.
U toku operacije došlo je do poremećaja snabdevanja mozga pacijenta Anje Grahovac kiseonikom i slabljenja i gubitka pulsa, navodi se u optužnici i dodaje da Ilić nije reagovao sve dok srce devojčice nije usporilo rad, a lice promenilo boju.

Optužnica navodi da je anesteziolog Glišić, "da bi prikrio nesavesno postupanje i da je mozak pacijenta trpeo hipoksiju", naveo da je najniži nivo oksigencije tokom operacije bio 96 odsto.

Devojčica, koja je bila u komi tri sata posle vremena kada je trebalo da se probudi, sanitetskim kolima Instituta za majku i dete prevezena je u tu bolnicu, gde je dve nedelje kasnije preminula usled komplikacija nastalih zbog nedostatka kiseonika tokom operacije.

Vasiljević se tereti da je naknadno izdao uverenje o ispravnosti aparata za anesteziju.

Darku Šariću preti 40 godina zatvora

- Tužilaštvo smatra da su prikupljeni dokazi potvrdili sumnju s početka istrage i da nam oni sada omogućavaju da optužimo Darka Šarića, Gorana Sokovića i Željka Vujanovića da su organizovali međunarodnu kriminalnu grupu radi kupovine, transporta i prodaje kokaina. Na osnovu prikupljenih dokaza smatram da se radi o jednoj od najorganizovanijih kriminalnih grupa koja je delovala na prostoru Srbije - rekao je specijalni tužilac Miljko Radosavljević i dodao da je podizanjem ove optužnice "većim delom, ali ne u potpunosti" završena istraga šverca kokaina.

Prema njegovim rečima, optuženima da su kao pripadnici kriminalne grupe švercovali kokain preti kazna od 10 do 40 godina zatvora. Radisavljević je kazao da je tužilaštvo predložilo da se Darku Šariću, Goranu Sokoviću, Bošku Nediću, Nenadu Novakoviću, Marku Pandrcu, Drašku Vukoviću i Darku Tošiću sudi u odsustvu jer su u bekstvu, a kako je istakao tužilac, za utvrđivanje krivice svakog od optuženih u razjašnjenje tog krivičnog predmeta neophodno je vođenje jedinstvenog postupka. On je napomenuo i da je po predlogu tužilaštva veće Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu juče produžilo pritvor jedanaestorici optuženih.

Optužnica se odnosu na zaplenu od 15. oktobra 2009. u Urugvaju kada je na jahti "Maui" u vlasništvu hrvatskog državljanina Anastazija Martinčića u luci Santa Lusija, u blizini Montevidea, pronađeno 2.174 kilograma kokaina čistoće 74-97 odsto. Kokain je bio spakovan u 1.917 raznobojnih plastičnih balona smeštenih u 55 vodonepropusnih torbi.

Druga je bila zaplena 235 kilograma kokaina 19. januara 2009. u Tireniji, u blizini Pize u Italiji. Prvo je na autoputu zaustavljen "mercedes" B klase, u kome je pronađeno 20 kilograma kokaina, a potom je u iznajmljenoj kući u Tireniji pronađeno još 215 kilograma. Zbog ovoga je u Italiji pokrenut postupak protiv Stanislava Udriha, Dragana Gaćeša i Milorada Stijepovića, koji su uhapšeni s drogom, dok je u Srbiji sada podignuta optužnica protiv organizatora šverca droge.