FIFA zakazala vanredni sastanak IK

23. novembar 2009.

Svetska fudbalska federacija saopštila je da je zakazala vanredni sastanak Izvršnog komiteta, koji će biti održan pre žreba za Svetsko prvenstvo 2010 godine.

U saopštenju FIFA ističe se da će glavne teme sastanka biti incidenti koji su se dogodili u mečevima baraža za SP, kao i afera sa nameštanjem utakmica u Evropi. Sastanak će biti održan 2. decembra u Kejptaunu, dva dana pre žreba za Mundijal u Južnoj Africi.

Svetska fudbalska federacija nije precizirala o kojim incidentima se radi, ali mediji podsećaju da je bilo nekoliko slučajeva navijačkog nasilja, kako pre tako i posle meča Alžir-Egipat (1:0), a veruje se da će se raspravljati i o igranju rukom Tijerija Anrija na utakmici Francuska-Irska (1:1). ’Trikolori’ su zahvaljujući tom potezu obezbedili plasman na predstojeće Svetsko prvenstvo.

Izvršni komitet će se, takođe, baviti i aferom oko nameštanja rezultata i klađenja, koja trenutno potresa Evropu. U poslednjih nekoliko dana istražni organi uhapsili su veliki broj osumnjičenih u Nemačkoj i drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Prethodno su, zbog istog skandala, čelnici Evropske fudbalske federacije (UEFA) zakazali krizni sastanak sa predstavnicima deset nacionalnih federacija.

Čelnici FS BiH u zatvoru

23. novembar 2009.

Čelnici FS BiH Munib Ušanović i Miodrag Kureš osudjeni na po 5 godina zatvora zbog mahinacija i utaje poreza, prenose mediji u Sarajevu.

Generalni sekretar Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine Munib Ušanović i sekretar za finansije i marketing Miodrag Kureš proglašeni su krivima po tačkama optužnice za produženo krivično delo utaje poreza, zloupotrebu položaja, zbog čega su osudjeni na po 5 godina zatvora.

Tužilaštvo BiH je visoke čelnike Fudbalskog saveza Bosne i Hercegovine optužilo da su od 1. januara 2001. do 30. septembra 2006. godine izbegli plaćanje poreza, čime su oštetili budžet Federacije BiH.

Tužilaštvo je takođe optužilo Kureša i Ušanovića da su od 1. januara 2001. do 31. maja 2005. godine zloubotrebom svog službenog položaja pribavili značajnu imovinsku korist nelegalnim putem.

Tužilaštvo još odlučuje o Džajiću

23.11.2009.

Okružno tužilaštvo u Beogradu trenutno razmatra da li će podići optužnicu ili eventualno tražiti dopunu istrage protiv nekadašnjih čelnika FK Crvena zvezda Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića, koji se terete da su nezakonito prisvojili više od 13 miliona evra od prodaje pet fudbalera ovog kluba.

- Predmet je u tužilaštvu i ima mnogo dokaza, koji se sada pregledaju. Kako sada stvari stoje, verovatnije je da će biti podignuta optužnica, međutim - nije isključeno da kada svi dokazi budu pregledani, da će tužilaštvo ipak tražiti dopunu istrage - kaže izvor „Blica“.

Trojica bivših funkcionera Zvezde uhapšena su 5. februara 2008. u svojim stanovima u Beogradu. Oni su tada uhapšeni zbog sumnje da su fudbalera Gorana Drulića oštetili za 5,1 milion evra prilikom njegove prodaje španskom klubu Real Saragosa, 2001. Protiv Džajića i Cvetkovića istraga je proširena zbog sumnje da su od transfera fudbalera Zorana Njeguša u madridski Atletiko protivpravno prisvojili 3,5 miliona maraka. Istraga je proširena protiv Džajića i Marinkovića i zbog sumnje da su od transfera Nemanje Vidića u moskovski Spartak nezakonito prisvojili dva miliona evra. Džajić je bio osumnjičen da su on i fudbalski menadžer Ranko Stojić od prodaje fudbalera Ivana Dudića portugalskoj Benfiki nezakonito prisvojili pet miliona nemačkih maraka. Sud je po drugi put proširio istragu protiv Džajića, Cvetkovića i Marinkovića zbog sumnje da su nezakonito prisvojili deo novca, oko dva miliona evra, od prodaje fudbalera Perice Ognjenovića španskom kraljevskom klubu Real. Trojici osumnjičenih Vrhovni sud je ukinuo pritvor 4. jula ove godine.

Uhapšen još jedan osumnjičeni za ubistvo Tatona

21.11.2009.

Dejan Stanković (39) uhapšen je prekjuče u svom stanu u Primorskoj 7 u Beogradu zbog sumnje da je učestvovao u ubistvu francuskog državljanina Brisa Tatona (28), saznaje „Blic”.

- Prema dokazima koje smo skupili, on je jedan od onih koji su tukli Tatona, ali nije bio među organizatorima napada na francuske navijače. Pre hapšenja saznali smo gde se kreće. Živeo je u iznajmljenom stanu na Bežaniji, ali je relativno često dolazio u stan gde je prijavljen u Primorskoj 7 na Paliluli u kome je i uhapšen. Hapšenje je brzo obavljeno, tako da je sve prošlo bez problema - kaže izvor „Blica” iz policije.
Prema rečima našeg izvora, Stanković je uhapšen na osnovu operativnih podataka do kojih su došli beogradski inspektori.
- Stanković je odranije poznat policiji zbog raznih krivičnih dela, a za neka je i osuđivan. Važi za vatrenog navijača Partizana koji već godinama redovno ide na utakmice - kaže izvor „Blica”.
Stanari zgrade u Primorskoj ulici juče nisu bili raspoloženi za razgovor sa novinarima. Jedan od komšija samo je kratko rekao da je čuo da je Stanković uhapšen, ali da ne zna zbog čega, kao i da nije video akciju policije.
U istrazi ubistva Tatona prekjuče je saslušan jedan od dvojice zaštićenih svedoka, koje je tužilaštvo predložilo, ali kako saznajemo, nije spominjao uhapšenog Stankovića. Identitet ova dva svedoka je strogo čuvana tajna. U sud su stigli već značajni materijalni dokazi DNK analize, obdukcioni nalaz i psihološko i psihijatrijsko veštačenje okrivljenih. Planirano je još da se uradi sudsko medicinsko veštačenje.
Okružni sud u Beogradu vodi istragu protiv ukupno 13 osumnjičenih za učešće u ubistvu navijača Fudbalskog kluba Tuluz, od kojih su dvojica u bekstvu, dok se protiv jednog osumnjičenog istraga vodi zbog krivičnog dela pružanja pomoći počiniocu posle izvršenja krivičnog dela i on se jedini brani sa slobode. Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, koji se terete da su organizatori napada na francuske navijače, i dalje su u bekstvu.
Navijači Partizana napali su goste iz Francuske 17. septembra u „Ajriš pabu” na Obilićevom vencu uoči fudbalske utakmice Partizana i Tuluza. Taton je sa teškim povredama prebačen u Urgentni centar gde je preminuo 29. septembra.

Širom Evrope hapšenja zbog mita

20. novembar 2009.

Policija u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i Austriji uhapsila je 17 osoba zbog sumnje da su učestovali u lažiranju skoro 200 fudbalskih utakmica.

Policija u Bohumu je saopštila da među utakmicama za koje se veruje da su bile nameštene su i tri odigrane u Ligi šampiona, kao i 12 u novoformiranoj Ligi Evrope. Istragom je utvrđeno da su utakmice lažirane u Nemačkoj, Belgiji, Švajcarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Turskoj, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i Austriji.

Policija je u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i Austriji napravila racije na ukupno 50 lokacija. U Nemačkoj je upaseno 15 osoba, a u Švajcarskoj dve, a prilikom pretresa zaplenjeno je više od milion evra u kešu, kao i veliki broj kompjutera.

Svi uhapšeni osumnjičeni su da su podmićivali fudbalere, trenere i sudije, a potom su ulagali velike sume novca na kladionicama širom Evrope i Azije na rezultate nameštenih utakmica.

Među uhapšenima su i Hrvati, braća Ante i Milan Šapina, koji su bili u središtu velike afere u Nemačkoj pre pet godina, kada je fudbalski sudija Robert Hojcer osuđen na zatvorsku kaznu, nakon što je priznao da je dobio mito od 70.000 evra da namesti više utakmica.

Prema podacima koje je šaopštila policija iz Bohuma, utakmice su namestene u sledećim takmičenjima:

Liga šampiona - 3 utakmice
Liga Evrope - 12 utakmica
Kvalifikacije za prvenstvo Evrope za mlade (do 21 godinu) - više utakmica, istraga je još u toku
Nemačka - 4 utakmice druge lige, 3 utakmice treće lige, 18 utakmica i regionalnim ligama, 5 utakmica u Oberligi, 2 utakmice reprezentacije do 19 godina
Belgija - 17 utakmica druge lige
Švajcarska - 22 utakmce druge lige
Hrvatska - 14 utakmica prve lige
Slovenija - 7 utakmica prve lige
Turska - 29 utakmica prve lige
Madjarska - 13 utakmica prve lige
Bosna i Hercegovina - 8 utakmica prve lige
Austrija - 3 utakmice.

Dvomesečna suspenzija za Maradonu

15. novembar 2009.

Selektor reprezentacije Argentine Dijego Armando Maradona kažnjen je od strane FIFA sa dva meseca zabrane vođenja tima i novčanom sa 25.000 švajcarskh franaka.

Disciplinski postupak protiv Maradone poveden je nakon utakmice poslednjeg kola kvakifikacija za prvenstvo sveta protiv Urugvaja. Argentina je kao gost pobedila 1:0 i u poslednjem trenutku izborila direktan plasman na Mundijal u Južnoj Africi.

Na konferenciji za štampu posle te utakmice, Maradona je na veoma vulgaran način izvređao argentinske novinare, koji su ga mesecima napadali zbog loših rezultata "Gaučosa" u kvalifikacijama.

U saopštenju Disciplinske komisije FIFA navodi se da suspenzija Maradoni traje od 15. novembra do 15. januara naredne godine, što znači da će on moći da vodi selekciju Argentine već u pripremnim utakmicama za prvenstvo sveta.

Vikmajerova i Malis podneli žalbu

15. novembar 2009.

Suspendovani belgijski teniseri Janina Vikmajer i Gzavije Malis podneli su žalbu evropskim institucijama o legalnosti pravila Svetske Antidoping agencije, WADA.

Vikmajerova i Malis žalili su se Evropskoj komisiji u Briselu i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog pravila WADA koje nalaže sportistima da obaveštavaju kontrolore o svom kretanju. Ako belgijski teniseri dobiju slučaj, WADA bi mogla da promeni pravila o tome kada i gde sportisti mogu da budu testirani van takmičenja.

Pravilo WADA o kretanju zahteva da sportisti svakoga dana u godini na jedan sat budu na raspolaganju kontrolorima, koji testove obavljaju van takmičenja. Sportisti na tri meseca moraju da obaveštavaju WADA o eventualnoj promeni prebivališta.

"Ne dovodimo u pitanje neophodnu borbu protiv dopinga, već je problem u tome što testiranja nisu proporcionalna raspoređena", rekao je advokat Žan Luj Dipon agenciji AP.

Dipon je bio advokat belgijskog fudbalera Žan-Marka Bosmana 1995. godine, kada je Svetska fudbalska federacija (FIFA) drastično promenila prvila o ograničavanju stranih fudbalera u klubovima.

Janina Vikamjer, 16. na WTA listi i polufinalista ovogodišnjeg US Opena, suspendovana je na godinu dana pošto tri puta nije obavestila kontrolore WADA gde se tačno nalazi uoči testiranja.

Ona je rekla da nikada nije propustila testiranja i naglasila da njeni rezultati nisu bili pozitivni na zabranjene susptance.

Polufinalista iz Vimbldona 2002. godine, Malis, jednom je propustio testiranje, a u dva navrata nije obavestio WADA o svom prebivalištu.

On je rekao da bi jednogodišnja suspenzija mogla da okonča njegovu karijeru.

"Niko ih još nije optužio za doping, ali su njihove karijere sada ozbiljno ugrožene", rekao je Dipon.