Maloletnici tukli dečaka do smrti

17. maj 2009.

Pančevo, Beograd -- Pančevačka policija uhapsila je dvojicu maloletnika iz Grebenca kod Bele Crkve zbog sumnje da su motkama do smrti tukli dečaka G.L. (1995) iz istog mesta.

U saopštenju se navodi da su uhapšeni G.K. (1993) i Lj.S. (1993) i da su oni osumnjičeni za teško ubistvo. Telo ubijenog dečaka našao je između dve njive jutros oko 9:30 meštanin Grebenca i o tome obavestio policiju.

Maloletnici osumnjičeni za teško ubistvo biće privedeni istražnom sudiji Opštinskog suda u Pančevu, piše u saopštenju MUP-a.

Nove istrage o oduzimanju imovine

12. maj 2009.

Beograd -- Tužilaštvo najavljuje istragu protiv Stanka Subotića Caneta i Sretena Jocića Joce Amsterdama, po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.

"Sva lica koja su procesuirana u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal biće i predmet finansijske istrage, generalno. Ako sam rekao sva, to važi i za Subotića i za Jocića i za sve ostale", rekao je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević agenciji Beta.

Subotić, koji je u bekstvu, optužen je pred Specijalnim sudom kao organizator kriminalne grupe koja je sredinom prethodne decenije švercom cigareta stekla više desetina miliona evra, a Jocić je osumnjičen za umešanost u ubistvo vlasnika hrvatskog nedeljnika "Nacional" Ive Pukanića.

Slučaj otmice možda zastari

12. maj 2009.

Beograd -- Krivci za otmicu bivšeg radnika Državne bezbednosti Vladimira Nikolića mogi bi da prođu nekažnjeno, jer je moguće da sudski proces za ovaj slučaj zastari.

To bi moglo da se dogodi ako za četiri meseca, koliko je još po zakonu preostalo, ne bude završen proces koji se vodi protiv bivšeg šefa beogradskog centra Državne bezbednosti Milana Radonjića i trojice radnika DB-a. Samo u poslednje tri nedelje, nastavak suđenja odlagan je dva puta.

Slučajni udarac stražara u glavu advokatice odbrane, negodovanje zbog prisustva kamera B92, grip ili proslava slave - samo su neki od desetak razloga zbog kojih se do sada odlagalo suđenje za otmicu Vladimira Nikolića.

U dopisu koji je kao odgovor na pitanja B92 stigao iz Drugog opštinskog suda piše da proces odlažu objektivni razlozi.

“Obezbeđivanje prisustva učesnika otežano je time što su četvorokrivljeni Goran Živaljević, oštećeni Vladimir Nikolić i svedok Miša Milićević angažovani u diplomatskim predstavništvima, zbog čega im se pozivi upućuju diplomatskim putem i često su zbog službenih aktivnosti sprečeni da prisustvuju pretresima”, saopšteno je iz suda.

“Sud će nastaviti da postupa ažurno budući da apsolutna zastarelost nastupa 4. oktobra 2009.”, dodaje se u saopštenju.

Najnoviji razlog otkazivanja koji je kao opravdan prihvatio Sud je inauguracija makedonskog predsednika kojoj je prisustvovao jedan od okrivljenih Goran Živaljević koji je i dalje radi u BIA.

Živaljević je lično ispitivao Vladimira Nikolića koji je o tome govorio u emisiji “Insajder” 2005. godine.

Vladimir Nikolić: Zaustavila me je patrola saobraćajne policije, rekla mi da napustim vozilo, otvorim gepek. Kada sam otvarao gepek onda je prišao beli kombi čuveni, istrčala četiri momka iz belog kombija, kao teroristi su mi stavili kesu na glavu, lisice na ruke i strpali me u kombi. Vozili me dva-tri sata ko zna kuda i odveli me u taj podrum.

B92: A ko je bio taj islednik koji vas je ispitivao i šta su vas sve ispitivali?

Vladimir Nikolić: Islednik je bio Goran Živaljević, on je posle u ovim promenama promovisan, odnosno napredovao je i postao je zamenik direktora Službe državne bezbednosti.

Iako mu se sudi za teško krivično delo, Živaljevićevo odsustvo zbog obaveza na poslu, sudu je dopisom opravdala Bezbednosno-informativna agencija.

U BIA je za B92 rečeno da je Živaljević bio suspendovan u junu 2006. ali da je agenciju tužio sudu koji ga je i vratio na posao u februaru 2008. jer je, prema Zakonu o policiji, istekao rok od šest meseci do kojeg zaposleni može biti udaljen sa posla.

Advokatici Milana Radonjića, Zori Dobričanin, uopšte nije ni jasno zašto je ovo tako važan predmet.

Ona negira da njenom klijentu odgovara da proces zastari i kaže da se suđenje odlaže isključivo iz obejktivnih razloga.

Vuk Drašković koji kaže da je Nikolić otet da mu ne bi otkrio detalje o ubistvima na Ibarskoj magistrali, smatra da slučaj neće zastareti i da će se istina ipak otkriti .

“Nije to prvi put da DB spase DB. Kada bi se samo na ovom slučaju prikupili svi dokazi i pošteno sudilo onda bi se došlo do novih činjenica, posle kojih Milan Radonjić ne bi mogao da bude oslobođen za zločin na Ibarskoj magistrali”, smatra Drašković.

Istraga o ovom slučaju počela je 2001, a 2004. proširena je na Gorana Živaljevića. Vladimir Nikolić u zatvoru je proveo 13 meseci. Suđenje se nastavlja 15. juna.

Za ubistvo Pukanića 1,5 milion evra

6. maj 2009.

Beograd -- Sreten Jocić obezbedio je milion i po evra za ubistvo Ive Pukanića, navodi se u krivičnoj prijavi koju je protiv Jocića podnela srpska policija, piše Blic.

Ovaj beogradski dnevnik navodi da u prijavi piše da su plan za likvidaciju Sreten Jocić i Slobodan Đurović „skovali” na sastancima održanim u Baru u Crnoj Gori, kao i da je poslednji takav sastanak održan mesec dana pre ubistva Pukanića.

Zbog organizacije ubistva, kako prenosi Blic, Đurović je četiri puta odlazio u Hrvatsku gde se sastajao sa glavnim Jocićevim saradnikom u toj zemlji Robertom Matanićem.

„Sreten Jocić je 2006. godine, s umišljajem oformio kriminalnu grupu na teritoriji Srbije i Hrvatske, čije je delovanje imalo međunarodne razmere. U grupi su Slobodan Đurović zvani Kardinal, Robert i Luka Matanić, Željko Milovanović... Sa ovim osobama Jocić je po unapred dogovorenom planu izvršio krivično delo teškog ubistva 23. oktobra prošle godine. Za ovaj zločin Jocić je obezbedio milion i po evra”, navodi se u prijavi, koju objavljuje Blic.

Realizacija plana atentata na Pukanića počinje sredinom oktobra prošle godine, kada u Zagreb odlaze Željko Milovanović i Bojan Gudurić, glavni izvršioci ubistva, piše list.

„Pre toga, braća Robert i Luka Matanić i Amir Mafalani rade na osmatranju Pukanićevog kretanja i pripremi zločina. Oni u Zagrebu dočekuju Milovanovića i Gudurića i zatim sa njima prate Pukanića, utvrđuju njegove kontakte, da bi 23. oktobra oko 12 sati izvršilo ubistvo“ navodi se u prijavi podnetoj Specijalnom tužilaštvu.

U policiji, kako piše ovaj beogradski dnevnik, kažu da imaju čvrste dokaze za navode u prijavi, ali veruju i da bi Jocićevo hapšenje moglo da razreši brojne likvidacije mafijaških bosova koji su poslednjih desetak godina pod kontrolom držali distribuciju kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Utrostručena kazna Šljivančaninu

5. maj 2009.

Hag -- Oslukom Žalbenog veća Haškog tribunala Veselinu Šljivančaninu izrečena je kazna od 17 godina zatvora za zločine u Vukovaru, umesto prvobitne kazne od 5 godina.

Žalbeno veće Haškog tribunala proglasilo je krivim Veselina Šljivančaninau, majora bivše JNA, za pomaganje u ubistvu 194 ratna zarobljenika na farmi Ovčara kod Vukovara. Isto veće poništilo je i prvostepnu odluku da se Šljivančanin, zbog pomaganja u mučenju ratnih zarobljenika, kazni sa pet godina zatvora.

Pravosnažnom presudom bivši oficir za bezbednost Gardijske brigade, osuđen je na 17 godina zatvora.

Istovremeno, Žalbeno veće potvrdilo je prvostepenu presudu kojom je pukovnik bivše JNA Mile Mrkšić, za isti zločin, osuđen na 20 godina zatvora.

Žalbeno veće odlučilo je većinom glasova da je Veselin Šljivančanin pomogao i podržao ubistva na Ovčari, jer je, kako se navodi u presudi, povukao vojsku sa te farme, a zarobljenike prepustio teritorijalnoj odbrani i paravojnim formacijama, iako je mogao da predvidi da će uslediti njihovo ubistvo.

Šljivančanin je, smatra Žalbeno veće, morao da se usprotivi naredbi da napusti Ovčaru, pa čak i da svog komandanta Mileta Mrkšića pokuša da ubedi da takvo naređene opozove.

“Gospodin Šljivančanin je, prilikom svog telefonskog razgovora s Beogradom, kada je tražio da razgovara s generalom Vasiljevićem, mogao zatražiti generalovu pomoć po tom pitanju. Žalbeno veće smatra da bi ubistvo ratnih zarobljenika bilo znatno manje izgledno da je gospodin Šljivančanin uspeo osigurati povratak vojne policije na Ovčaru”, saopštio je predsedavajući Žalbenog veća Teodor Meron.

Žalbeno veće takođe je kao "nerazumnu" okarakterisalo prvostepenu presudu kojom je Šljivančanin, pošto je proglašen krivim za pomaganje u mučenju ratnih zarobljenika, osuđen na pet godina zatvora.

“Došlo je do primetne greške u izricanju kazne. Iako Raspravno veće nije pogrešilo u svojim činjeničnim zaključcima, što se tiče zaključaka raspravnog veća o težini krivičnih dela, i posebno što se tiče posledica mučenja i izuzetno velikog broja žrtava, Žalbeno veće konstatuje da je zatvorska kazna u trajanju od pet godina toliko nerazumna da se može zaključiti da Raspravno veće očigledno nije valjano primenilo svoja diskreciona ovlašćenja. Žalbeno veće, stoga, konstatuje da zatvorska kazna ne odražava adekvatno stepen težine krivičnih dela”, saopštio je Meron.

Istom presudom, Žalbeno veće odbacilo je sve navode iz žalbe prvooptuženog pukovnika Mileta Mrkšića koji, kako se navodi, nije uspeo da ospori navode da je bio odgovoran za ratne zarobljenike u zoni svog komandovanja, ali da nije učinio ništa da ih zaštiti od paravojnih foramcija i teritorijalne odbrane.

Zbog pomaganja ubistva, okrutnog postupanja i mučenja ratnih zarobljenika, Mrkšiću je potvrđena zatovrska kazna od 20 godina.

Žalbeno veće odbacilo je navode Tužilaštva da žrtve sa Ovčare nisu bili ratni zarobljenici već civili.

Prvostepena presuda

Prvostepeno veće osudilo je majora JNA Veselina Šljivančanina na pet godina zatvora pošto je ustanovilo da nije učinio ništa da spreči zlostavljanje zarobljenika iz vukovarske bolnice, iako je bio odgovoran za njihovu bezbednost.

Istom presudom pukovnik Mile Mrkšić, komandant Prve gardijske brigade, osuđen je na 20 godina zatvora.

Sudije su tada konstatovale da su po Mrkšićevom naređenju sa farme Ovčara kod Vukovara povučene jedinice JNA koje su čuvale ratne zarobljenike.

Time je, ocenjeno je, pružio značajnu pomoć pripadnicima teritorijalne odbrane i paravojnim snagama koje su 21. novembra 1991. godine ubile oko 200 zarobljenih.

Prvostepeno veće takođe je smatralo da pukovnik Mrkšić nije izvršio svoju obavezu da, u zoni svoje odgovornosti, spreči mučenje i zlostavljanje ratnih zarobljenika, iako je o tim delima bio obavešten.

Na prvostepenu presudu žalili su se i Tužilaštvo i Odbrana.

Podsetimo, treći optuženi oficir JNA sa iste optužnice, Miroslav Radić, oslobođen je svih optužbi za zločin u Vukovaru.

Na tu presudu nije bilo žalbe, a Radić danas vodi spor protiv Srbije i traži nadoknadu za vreme koje je proveo u haškom pritvoru.

Savet neprijatno iznenađen

Povodom presude Mrkšiću i Šljivančaninu oglasio se i Nacionalni savet za saradnju sa sudom.

U saopštenju se navodi da je Savet iznenađen drastičnom presudom izrečenom Šljivančaninu.

"Ne osporavajući težinu zločina na Ovčari, Savet navodi da drastično pooštravanje kazne okrivljenom Šljivančaninu od strane drugostepenog veća na osnovu dokaza koji su bili poznati i prvostepenom veću, biće teško razumljivo za našu javnost i predstavljaće još jedan faktor koji će doprineti da se poverenje srpske javnosti u nepristrasnost rada Tribunala", saopštio je Savet.

"Uprkos nezadovoljstvu koje je izazvano pojedinim odlukama Tribunala, Republika Srbija svesna je svojih međunarodnih obaveza i nastaviće da radi na okončanju saradnje sa Tribunalom, jer je to u najboljem interesu ove države i njenih građana", piše u saopštenju.

Istovremeno, Nacionalni savet istrajaće na inicijativi da se omogući da se licima koja su osuđena pred Tribunalom omogući da kazne izdržavaju u zemljama čiji su državljani, zaključuje se u saopštenju.

Osuđen doktor Eugen Slavik

29. april 2009.

Beograd -- Lekar Eugen Slavik osuđen je pred Okružnim sudom u Beogradu na tri godine i četiri meseca zatvora zbog primanja mita za operaciju tumora devetogodišnjem dečaku.

Slaviku (63) je sudija Aleksandar Trešnjev izrekao i meru bezbednosti - zabranu obavljanja lekarskog poziva u trajanju od šest godina, od pravosnažnosti presude, a po odsluženju zatvorske kazne.

"Sud je kao olakšavajuće okolnosti cenio to što ste ceo život bili lekar i što se otac dvoje dece, a kao otežavajuće to što ste tražili novac za lečenje deteta", rekao je sudija okrivljenom.

Slavik je proglašen krivim za krivično delo primanja mita, za koje je zaprećena zatvorska kazna od dve do osam godina zatvora. Stranke mogu da ulože žalbe Vrhovnom sudu Srbije na prvostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu.

Neurohirurg je optužen da je u više navrata od 8. decembra 2008. godine do 8. januara na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije tražio od dečakovog oca, oštećenog Žarka Miloševića da "nešto časti", a zatim i 300 evra, pa 200 evra i da je uzeo 300 evra za operaciju tumora na kičmenoj moždini.

Trešnjev je naveo da je sud kao neuverljivu odbacio tezu odbrane da je optuženi Slavik hteo da smiri dečakovog oca prihvatanjem 300 evra koje mu je oštećeni nudio.

Slavik je ranije u svojoj odbrani naveo da je zaključio da je Milošević blago mentalno retardiran i da na stresne situacije reaguje depresivno pretnjama o samoubistvu ili agresivno, pa je odlučio da prihvati novac kako bi smirio dečakovog oca.

"U istrazi i pred policijom niste pominjali novac, a tada niste znali da postoje snimci vašeg razgovora sa oštećenim. Tek kada ste saznali da postoje snimci, izmenili ste odbranu i ona je zato neuverljiva", rekao je Trešnjev okrivljenom Slaviku.

Nova žalba Juventusa

29. april 2009.

Uprava torinskog Juventusa ponovo se žalila na odluku rukovodstva italijanske lige da se meč sa Lečeom u nedelju igra bez publike.

Juventusu je u utorak odbijena žalba, a čelnici kluba kažu da se ponovo žale jer im nisu objašnjeni razlozi zašto je žalba prvobitno odbačena. ’Stara dama’ kažnjena je utakmicom pred praznim tribinama jer su navijači protiv Intera na rasnoj osnovi vređali Marija Balotelija, napadača ’nerazura’.

Juve je trenutno treći na tabeli italijanske Serije A sa dva boda zaostatka u odnosu na drugoplasirani Milan i devet u odnosu na Inter, lidera šampionata.